treći deo

149 5 3
                                    

Smestio sam je na zadnje sedišde i startovao auto. Pozvao sam Taehyunga i nastavio da vozim kao muva bez glave.

Taehyung:Ejooo!!!
Ja:Stiže trudnica, bez svesti, za dva minuta stižem
Taehyung:Šta?
Ja:Objasniću ti, samo spremi sve, molim te.

Prekinuo sam i prešao na crveno.

...

"Gde ste je pronašli doktore Lee?"upitali su me policajci. Objasnio sam im sve, i njenu prošlu vezu sa Danielom i o tome kako ju je tukao. Policajci su pomislili da ju je Daniel opet tukao, sobzirom da ne želi dete i da se pre to dešavalo.

Ostavili su me u čekaonici. Razne misli su mi se vrtele po glavi. Molio sam Boga da sve bude kako treba.

Prošlo je možda sat,  sat i po, a za mene je to bilo kao deset sati.

Pitate se zašto joj ja ne pomognem, kao doktor?

Ne mogu... želim da joj pomognem, ali deo mene se plaši da ne uspem da joj pomognem, da samo zabrljam stvari.

"Minho. "čim sam čuo Dimitrijev glas ustao sam.

"Kako je? Je li sve u redu? "udahnuo sam i iščekivao odgovor.

Dimitrije se počešao po vratu i stavio obe ruke na moja ramena.

"Žao mi je... "svet mi se srušio. Oči su mi se punile suzama, vid mi se mutio.

"Ivana, dobro je ali je i dalje bez svesti. Imala je unutrašnje krvarenje, ali smo uspeli da ga zaustavimo.... "laknulo mi je kada sam čuo da je dobro ali...

"Ali... rekao si da ti je žao... "
"Uh... nismo uspeli da spasimo bebu... žao mi je... "vrišao sam u sebi. Bio sam pun besa i gneva. Onaj manijak ju je tukao zbog deteta. Trebao sam da je zaštitim, da budem tu za nju, ali nisam...

...

"Budi brz, nemam vremena da se bavim tvojim sranjima"rekao je Daniel čim me je video na njegovim ulaznim vratima.

Uhvatio sam ga za kragnu i pribio uz zid. Udarao sam ga pesnicom par puta i šutnuo ga u stomak.

"Retarde! "opet sam ga udario.

"Koj ti kurac! "udario me je po sred face, ali nije bolelo u opšte.

"Ne prilazi joj! Ikada više! Jer ako joj priđeš još samo jednom, ostaćeš bez nogu! "na svaku drugu reč sam ga udario.

Prestao sam, kad je skoro izgubio svest.
"Nadam se da si srećan... trebalo bi da jesi jer te nisam prebio do smrti. "obrisao sam krv koja mi je curela iz nosa i otišao ostavljajući ga raskrvljenog na kućnom prilazu.

...

Seo sam na stolicu pored njenog kreveta. Spavala je. Na licu je imala par ogrebotina. Bila je bleda.

Pomilovao sam joj obraz, bila je ledena.

"Izvini Ivana... rekao sam da ću te zaštititi... ali nisam... "jedva sam progovorio. Ustao sam i šetao se po sobi.

"Da li znaš?... Da li znaš da imaš amneziju?... "pogledao sam kroz prozor.
"Ne sećaš se mene, i sve ono vreme koje smo provodili zajedno... "

"Idalje sam tvoja veštica, zar ne?"


Srce mi je stalo, okrenuo sam se i pogledao u Ivanu. Smejala se blago, obrazi porumeneli...

Na licu mi se momentalno pojavio osmeh, osmeh pun sreće, uzbuđenosti a opet i zabrinutosti i tuge.

Prišao sam joj i seo pored nje. Stavila je njenu ruku na moju i pomilovala je.

Osmesi su sijali na našim licima, suze su svake sekunde slivale niz moje obraze.
Zagrlio sam je i stegao je kao nikada do sad.

"Ne... ne mogu da verujem! "bio sam presrećan.

U tom trenutku, potpuno sam zaboravio ono najgore...

Izgubila je dete, a ja se radujem...
Odvojili smo se, ali osmeh sa mog lica je nestao.

"Žao mi je... " blago je klimnula glavom i ispustila zadnju suzu koja je bila puna bola i očaja.

"Znaš, kada sam saznala da sam trudna, bila sam uplašena, nisam znala šta da radim. Vremenom sam postajala sve veselija u vezi toga. Jedva sam čekala da u naručju držim malu bebu koja će plakati svakoga dana i kojoj ću menjati pelene.... sve se promenilo... "obrisao sam joj suzu i dozvolio da nastavi.

"... kada sam rekla onom debilu. Nije me ostavljao na miru. Slao mi je svakakve poruke, i dolazio na moja vrata u sred noći, došlo je i do mere kada me je toliko izudarao da sam ostajala bez svesti... ali... uvek sam se nadala... molila... da će sve biti u redu sa bebom... "opet su joj krenule suze. Dotakla je stomak.

"Njegov cilj je bio da izgubim bebu... uspeo je i sada se verovatno oseća ponosno... "

"Pobrinuo sam se za njega, neće ti više prilaziti... "poljubio sam joj čelo i stegao joj ruke.

"Hvala ti, za sve... "

...

"Dobar dan! "nasmejali smo se
"Oh, Dobar dan i vama! "doviknuo sam sa svoje terase.

"Kako si? "
"Dobro, veoma dobro... "

Ivana i ja smo rekli policiji šta smo imali onog dana pa su uhapsili Daniela ali samo na godinu dana. Skoro svakoga dana se viđamo, izlazimo zajedno negde po gradu, ili po kućama... kao prijatelji.

Nisam i dalje siguran da li me voli ili ne... sada mi je to nekako manje važno.

Bitno je da je dobro, i da se smeje svaki dan. Ako je ona srećna, onda sam i ja!

...

Obsession~ BOOK 1 & 2Where stories live. Discover now