Obsession~ BOOK 1 & 2

14

Probudila sam se... htela sam da otvorim oči, ali sam se plašila...

...plašila sam se da će druga strana kreveta biti prazna... da njega neće biti...

... da me je opet ostavio...

Ali onda sam osetila topao dah na mom vratu. Usudila sam se i polako otvorila oči.

Tada sam ugledala prelepo lice anđela kako spava.

Laknulo mi je što me nije ostavio.

Zato sam mu još više ušla u zagrljaj i sklupčala sam se.

Onda me je pomazio po glavi.

Minho: Tu sam...

Poljubio me je u potiljak i nastavio da se igra mojom kosom.

Prijalo mi je. Sve ovo mi je prijalo.

Njegov topao zagrljaj, njegov miris, njegov dodir. Poželela bih da sve ovo traje zauvek a onda...

Ja: ŠKOALA!!!

Iskočila sam iz njegovog zagrljaja i za malo da padnem.

Pogledala sam na sat, 7 sati.

Ja: E u kurac!

Počela sam da trčim tamo vamo i oblačim se što sam brže mogla.

Kada sam se spremila setila sam se da sam se presvlačila ispred Minhoa.

Ja: Au.

Okrenula sam se i susrela sam se sa njegovim očima samo par centimetara udaljenih od mojih.

Minho: A ti si se namerno presvlačila dok sam ja tu?

Napravio je prljav pogled a ja sam odmahnula glavom.

Ja: Naravno da nisam, zaboravila sam da si tu, a i ovako kasnim u školu. A ti nemaš prvi čas.

Minho: Kako znaš?

Ja: Proganjala sam te... sećaš se.

Minho: Jao pa da zaboravio sam.

Pravio se blesav.

Minho: Pa ništa onda idem ja.

Okrenuo se ka prozoru i taman da izađe ja sam ga zaustavila.

Ja: Minho?

Minho: Hm?

Okrenuo je glavu i poljubila sam ga na sekund.

Minho se samo šašavo nasmejao dok sam ja crvenela.

Minho: To sam čekao.

Namignuo mi je i sišao niz merdevine.

Pogledala sam kroz prozor i posmatrala ga kako odlazi.

Prelep je...

Dotakla sam usne i idalje sam mogla da osetim ukus njegovih usana. Slatko...

Uzela sam ranac i istrčala iz kuće.

Ušla sam u školsko dvorište, bilo je prazno. Sranje.

Utrčala sam u školu. U hodniku nije bilo nikoga. Utrčala sam u učionicu i svi su me gledali.

Nastavnik: Ivana, zašto kasniš?

Ja: Uspavala sam se...

Pocrvenela sam i otišla na svoje mesto.

Nisam pocrvenela zato što me je celo odeljenje gledalo, već zato sto sam jedino ja znala razlog zašto sam se uspavala.

Nastavila sam da pratim nastavu.