Oprosti što zaboravljam da smo već pričali o tome
Gdje ljetuješ i na kojoj si trenutno sezoni serije
Što radiš ponedjeljkom navečer
I koji dan ono nemaš predavanje
Ja sam ona koja se rastuži kad se ne pamte sitnice o nekome
A sada se ponašam tako valjda da mi se ukaže
Da sam samo jednom zapravo bez truda pamtila
Svaku riječ i pogled
Svaku naznaku pažnje
Koja je nestajala u dimu
Nagonski i surovo
Brutalno i snažno
Ali to za nas više nije važno
I dalje bih te ljubila najnježnije
I dalje bih slušala tvoje najluđe ideje
Dok maštaš o našim budućim danima
Ova nam kiša ispisuje prve stranice priče
Molim te reci da te kraj ne zanima
Neizbrisane su moje rane, ali izblijedjeti mogu pod tvojim prstima
Mičem od sebe staklo i privlačim slobodu samo da me uspava
I priznajem, rado bih se tebi pustila
Ali nešto me natrag vuče
Koliko god se gušila trudim se ipak da dublje dišem
I ne mislim na to da shvatit ćeš da mene zapravo nema više
Možda me i postane
Možda me i prestane
Oprosti što pomišljam da to će biti zbog tebe
Najgora stvar za učiniti nekome
