Naši dijelovi raja
U kojima se kupamo i brišemo stakla
Ti ogledala, ja prozore, kako koje subote
Nekad i preskočimo
Naše razbijene šalice u starim vitrinama
Takve oštre stoje i ne čekaju nikoga
Zašto ih ne bacamo? Kome su uspomena?
Riješit ćemo ih se kad budu odvozili staklo
U ožujku
Naše večeri kad čitaš, a ja ti se navirujem
Nad knjigu, skidam ti naočale, glumim profesorice s faksa
Dosadna si kažeš
Pa poškakljaš
Jer ne vidiš bez njih presitna slova
Naše noći u kojima
Sam ti samo naslonjena na rame
I dovoljno mi je
Naša jutra kad kuhamo kavu
Meni se nikad ne da
Jedino ako ustanem ranije, jednom u ponekad
Znam da sam se u srijedu probudila, a pravila sam se da nisam
Sanjala sam da trčim
A nisu me lovili
Naše more ispod prozora
Koje gledamo kad smo sami
I opet ga gledamo skupa
Gledamo ga stalno
Previše
Sve ti govori da nas nema više
I napušta te osjećaj
Ikakve radosti
Da me vidiš u tvojoj košulji na balkonu
Pa me zoveš da otključam vrata
Kad se vratiš s posla
Umoran
Pomisao na bilo što naše
Samo nas potapa dublje
I ovome nema kraja
A mi smo već dočekali krah
Naših dijelova raja
