"Mamice, opet si plakala?"
"Nisam, srećo."
Prokleta tišina!
"Opet si tužna."
Prokleta knedla u grlu!
"Ma, samo ti se čini."
Prokleti osmeh, gde je kad mi treba!
"Jel ti još uvek nedostaje?"
Prokleti mrak, opet!
"Svaki dan!"
Ma, prokleta i istina... kad bih bar mogla da slažem!
"Mamice, šta misliš jel nas zaboravio?"
Prokleta praznina koja mi ne da da dišem!
"Nije, srećo! Iako nije sa nama, tata nas čuva"...
Gledamo u sliku na zidu... Svaka sa svojim mislima, a onda tužni šapat:
"Plašim se da me i ti ne ostaviš"... Okrene se na drugu stranu i zatvori oči.
A ja? Ne gasim svetlo, mrzim mrak! I po ko zna koji put se pitam, kako bi bilo da nije otišao...
I zagrlim je toliko jako da se plašim da ne može disati...
Jer znam kako je boriti se za svaki udah...
YOU ARE READING
Konačno zbogom ( I deo)
RomanceDrugari, ovo je moj prvenac... Priču o Manji i Damjanu imala sam u glavi već neko vreme, ali nikada pre se nisam usudila da je bacim na papir... Na nagovor meni jako dragih osoba, ipak sam se odvažila i volela bih da mi se p...
