Konačno zbogom ( I deo)

13. Poglavlje

Novi Sad, proleće 2009.

Konačno sam diplomirala! Radovala sam se tome, jer mi je učenje oduzimalo previše vremena koje sam htela da provedem sa Nikolom. Naša viđanja protekla tri meseca su bila kratka i retka, još sam tri puta ja išla u Beograd, dok je on u Novi Sad navratio dva puta na po sat vremena. Nisam čak znala ni šta smo mi to bili. 

Kada smo se poslednji put videli pre tri nedelje, pokušala sam da pokrenem tu temu, ali je on vrlo vešto izbegao da mi kaže bilo šta, pitajući me kako ide pisanje rada.

Večeras je tu, dogovorili smo se da dođe na slavljeničku večeru koju je organizovala moja mama, posle koje ćemo sa mojim društvom u kafanu. Sa nestrpljenjem sam čekala da ga upoznam sa matorcima i sestrom, a nekoliko mojih bliskih prijatelja već je upoznao. Dalje od poljupca nismo otišli, iako sam ja bila i više nego raspoložena za valjanje u čaršafima.

Dok sedimo za stolom u trpezariji, Neša i Nikola tiho pričaju o političkoj situaciji u zemlji, a mama, Ivana i ja bez reči vodimo zanimljiv razgovor. 

Mama diže obrve i glavu ka plafonu sa gomilom pitanja u vragolastim očima, Ivana se smeška a ja mahnito odmahujem glavom. Nije mi neprijatno, ali ne želim da dečko na kojeg se ozbiljno ložim pobegne glavom bez obzira i pre nego što ga vidim golog.

Posle večere se dogovaramo sa Ivanom da se kasnije nađemo u popularnom klubu, pa Nikola i ja krećemo do obližnjeg kafića da se malo osamimo pre ozbiljnog pijančenja. Pitala sam matorce da li bi im smetalo da pozovem beograđanina da prespava kod nas, ne precizirajući u kojem tačno krevetu, ali se svejedno nisu bunili. Ali, ponosni dečko insistirao je da se ipak vrati kući, što je u startu značilo da se neće zadržati, a ni zapiti sa nama. Malo je reći da sam se smorila!

Posle kraće vožnje njegovim autom, nemam pojma koje marke jer kad je pored mene ne vidim nikoga i ništa, stajemo na velikom mračnom parkingu, ali ni jedno ne izlazi. Okrećem se ka njemu i zainteresovano posmatram kako gasi auto, a onda se naginje i ne progovara. Samo me naglo cimne ka sebi i duuuboko poljubi. Ne da se dobro ljubi, mmmm! Čim jezikom smerno i brzo pronađe moj, gotova sam. Znao je to, pa odmah pošto me smesti u svoje krilo i zavuče ruke u moju raspuštenu dugu kosu, ne nastavlja sa poljupcima, već me pita,"Jesi li spremna da se preseliš?" 

 Molim? Ovaj, jel on to ozbiljan?! "Ne razumem... gde da se preselim?" 

 "Kako gde, pa u Beograd?" Gledamo se u tišini, jer ni jedno ne zna šta da kaže.

Nije kao da se nisam pitala kako ćemo nastaviti vezu ili šta god da je ovo, ali o selidbi baš i nisam razmišljala. Oklevam sa odgovorom, ali mu postavljam drugo pitanje, "Zašto?"

"Zato što je vreme da se ti i ja, malecka, malo bolje upoznamo!" Sa tim rečima grubo mi privlači glavu i bez oklevanja uvaljuje jezik! Jeeebote, gotova sam. Dobrih pola sata smo se pošteno pohvatali, da je bilo malo više mesta verovatno bih ga i zajahala, ali pre nego što su se stvari totalno otrgle kontroli, Nikola se povukao. Pokušavajući da alatku kao i dah bar malo primiri, okreće glavu u stranu i šapuće," Želim da se preseliš kod mene..."

Pravi kratku pauzu, okreće se ka meni i spušta ruke na moje obraze, a onda uz izdah završava:"Jebeno sam lud za tobom. Želim da ti pokažem koliko smo dobri zajedno!"

Pošto nemam šta da kažem na to, polako se povlačim iz njegovog krila, ali umesto da sednem, kleknem na suvozačevo mesto i fiksiram ga pogledom. A onda jezikom bezobrazno obližem usne, guram ruke ka dugmetu na njegovim farmerkama i sve teže dišem. Sramno sam napaljena, a kako ne znam kako da mu to drugačije pokažem, rešim da ga oralno zadovoljim. 

Ne čekam njegovu dozvolu, već brže bolje levu ruku guram u njegove bokserice, a desnom povlačim pantalone ka dole. Pošto nema nameru da mi olakša i ne pomera se ni milimetar kako bih mu spustila farmerke niz bedra, besramno mu drkam dok se protežem po još jedan poljubac. Kad osetim da je bolno tvrd i da mi reži u usne, spuštam glavu i profi ga obradim.

Izgleda da mi pušenje dobro ide, jer ne treba mu puno da procedi, "Ili se odmakni ili gutaj!" Ne razmišljam uopšte, već završavam ono što sam počela, bolno svesna da su mi gaćice totalno mokre. Čim sam se mazno oblizala, zadovoljna dobro obavljenim poslom, ne vraćajući kurac u bokserice, naginje se i žestoko me ljubi dok mrmlja,"Vratio bih uslugu, ali ništa ne radim polovično! Zato ću te žestoko pojebati čim se useliš kod mene." 

Zaboravljam da dišem, pa se bezobrazno smeška i lagano naginje ka mom licu, "Diši malecka, jer za ono što imam u planu trebaš mi živa!"

Puls mi tutnji, srce preskače, hvatam dah i shvatam da je za sve to kriv samo pogled na to odlučno lice. Dovoljno je samo da me gleda i sva sam njegova. Jer i bez dodira on me poseduje. Jasno mu je, isto kao što je i meni sve jasnije da želim da posedujem njega. 

Pogađate, preselila sam se deset dana kasnije, ali ne kod njega...

 Anđa i Neša su imali druge planove!

********************************

Nego, jeste li spremne za put u planine? :) 

Ne preterujte sa odećom, biće nam vruće...