Konačno zbogom ( I deo)

17. Poglavlje

Beograd, 2009.

Kada deca diplomiraju obično na poklon dobiju neku sitnicu, eventualno putovanje ili kola. Ja sam od Anđe i Neše dobila stan! U Beogradu. To je bio uslov da me puste da se preselim, a uslov koji sam ja navela Nikoli je bio posao. Nisam želela nikome da budem na teretu, jer sam ionako imala u planu da se osamostalim i iselim iz porodične kuće kad diplomiram. 

Matorci su prefrigano čekali da im agent za nekretnine javi kako se stan od 150 kvadrata u jednoj dvospratnoj kući na Košutnjaku, oslobodio. U njemu su živeli njihovi dugogodišnji prijatelji pa im je to bila sigurna investicija. Sve su znali o njemu, a imao je i najsavremeniji sistem zaštite, što im je bilo posebno važno. Popustila sam samo zato što mi se lokacija jako dopala, jer iako je bio blizu centra, delovalo je kao da živim van grada.

Čekajući da se stan renovira, bacila sam se na traženje posla. Naravno da nije išlo lako, a i ja sam bila izbirljiva. Nikola je sa druge strane bio nestrpljiv. Planirao je kad se konačno preselim da uzme godišnji odmor kako bi imali malo vremena samo za nas. Još uvek nisam znala čime se tačno bavi, osim da je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova. 

Takođe sam tokom jedne od poseta upoznala njegovu majku, Stanu, koja me je oduševila jer je sva bila u fazonu 'samo da se vi deco lepo slažete'. Saznala sam da mu je tata bio građevinski inžinjer koji je pre više od deset godina poginuo na gradilištu u Dubaiu. Nisam ispitivala detalje, već sam pustila da mi Nikola ispriča onoliko koliko želi i koliko je spreman. Više je Stana pričala o tim stvarima i naravno puno hvalila svog jedinca.

Kada je o poslu reč, Nikola je bio poprilično suzdržan. Znala sam da dosta vremena provodi na terenu, ali ne i gde ide i šta tačno radi. Tada mi to i nije bilo važno.

Lepo smo se slagali, puno smo izlazili a kada me je pozvao da jedan vikend provedem kod njega kako bih bolje upoznala grad u kojem ću uskoro živeti, nisam oklevala. Bilo mi je važno da sam sa njim, a kako je provalio da volim stalno da ga dodirujem, rado mi je izlazio u susret. Iskazivao je svoje emocije čak i na javnim mestima, a meni ni najmanje nije smetalo da se ljubakamo kad i gde stignemo, jer osim njega nisam videla nikog i ništa drugo.

Te prve zajedničke noći u njegovom stanu spavala sam kao beba, ali tek pošto se dobro potrudio da nas izmori. Nije me razočarao svojim seksualnim umećem kad smo se konačno kresnuli. Za moje standarde bio je to odličan seks, dok je on insistirao na vođenju ljubavi , pa smo to tako i zvali. Realno, tih prvih nekoliko puta više je ličilo na klasično parenje životinja. Ali kad su orgazmi u pitanju tu sam debelo profitirala. Jebote, imao je čarobne prste, talentovana usta i pozamašan kurac, pa mi je bilo svejedno kako i gde želimo sve to da koristimo. Fascinirala me je njegova izdržljivost, ali sam polako shvatala da to ima veze sa načinom života.

Iako smo poticali iz totalno različitih sredina i okruženja, veoma sam poštovala neke njegove principe: voleo je fudbal pa smo ga gledali, voleo je kafanu pa smo je redovno posećivali, voleo je prirodu pa smo puno pešačili.

Ali kada sam se konačno preselila i dobila posao iz snova za jednu tek diplomiranu novinarku, počeli su problemi. Nikola je bio jako ljubomoran, ali ne samo na mene kao ženu, već i na vreme koje mu ne poklanjam ili prostor koji nije želeo da damo jedno drugom. Ipak, prilagođavala sam se u hodu jer sam ga volela kao Boga.

Uprkos činjenici da me je gotovo uvek želeo samo za sebe, voleo je i da se druži pa smo često bili u društvu mojih ili njegovih prijatelja. Zajedničke smo tek planirali da steknemo.

Kada su me pozvali na razgovor za posao bila sam oduševljena. U Beogradu je nekoliko godina ranije počelo da radi dopisničko odeljenje Discovery Channel-a i trebali su im saradnici koji bi radili kao dopisnici sa Balkana. Posao je za čudo bio moj jer im je odgovaralo što nemam nikakvo iskustvo kako bi mogli oni da me obuče i pripreme za ono što je njima potrebno.

Činjenica da sam savršeno govorila engleski i nemački jezik, a mogla da se snađem i na francuskom bila je od presudnog značaja da me zaposle. Htela sam da se usavršavam na mnogo polja, ali od kada sam upoznala mog dečka, jedini prioritet bio je biti sa njim i pod njim! Ali odmah po zaposlenju saznala sam da ću bar jednom mesečno morati na službena putovanja.

Razlog su bile reportaže koje je trebalo pisati i snimati sa drugim kolegama, a mene je to radovalo jer sam volela da putujem. Ali već sam ludo volela i Nikolu, pa je posao ipak bio druga najbolja stvar koja mi se desila u životu!

Prva ozbiljnija svađa mog tvrdoglavog muškarca i mene rođene u znaku škorpije, bila je baš zbom mog putovanja na pet dana u London. Jedina dobra stvar u vezi tog sukoba koju pamtim je ubitačan seks pomirenja. Jebote, bilo je toliko žestoko da sam se plašila za sebe jer sam previše uživala. Nisam međutim ništa komentarisala , jer se Nikola dva sata izvinjavao zbog svoje 'grubosti'.

Sve u svemu polako sam se navikavala na nove okolnosti u svom životu. Bilo je turbulentno, ali lepo i zabavno. 

Sve dok moj dragi nije predložio da živimo zajedno. Čak i toliko zatelebanoj bilo mi je suviše rano, jebiga volela sam svoju novostečenu samostalnost. Nisam znala kako da ga odbijem a da ne popizdi, pa sam obećala da ću razmisliti dok sam na svom prvom novinarskom zadatku.

Da sam samo znala kako je trebalo da budem tvrdoglavija i istrajnija u svojim željama ili sumnjama, možda bi sve bilo drugačije. Ovako je od starta znao kako da samnom izađe na kraj i milimetar po milimetar istera svoje. 

Sreća je kao lek, dok si pod njenim uticajem sve ti je potaman, ali kad dejstvo popusti stvarnost te zaboli. Tvrdoglavo sam verovala da sam ja svoju sreću pronašla za zauvek i da, bez obzira na sitne nesuglasice, nikada neću ostati bez sjaja u očima i leptirića u stomaku.

Ali niko i ništa ne ume da nas sjebe onako kako to život ume. Čak i ako kroz njega plivamo kao ajkule.