Konačno zbogom ( I deo)

Pre kraja...

Poznajem jednu "Manju". 

Ustvari, nekoga ko je bio u situaciji kao ona. Ne baš istoj, jer nije imala snage da ostane do kraja uz svog "Nikolu". Ona je krivac za sve ovo napisano, moja inspiracija!

Poznajem i nekoga sličnog Nikoli. Osobu koja živi na ivici, podeljenu između opasnog posla i porodice. Prepunog tajni... Zajebano je! 

I jednom i drugom, neizmerno se divim! Zavređuju svako poštovanje zbog onoga što jesu i koliko su spremni da podnesu.

Zato sam rešila da ovu priču, moju prvu ikada napisanu, poklonim takvim ljudima.

Ženama koje su hrabre i da vole ali i da ostave ako procene da sa strahom za život voljenog bića nisu u stanju da se nose.

Nekad je taj strah od zvonjave telefona kasno noću, ili nepročitanih i poruka na koje odgovor ne stiže i po nekoliko dana, jači od svega. Čak i od ljubavi! 

Ne morate da razumete, ali ne osuđujte. Jer, jebiga nema svaka priča srećan kraj...

Na ovoj mojoj, zahvaljujem se mojoj Jelici, koja je prva čitala nerazradjena poglavlja i umesto bilo kakvih pohvala ili kritika, samo tražila još! 

Njoj sam svaki dan kukala kako je ovo pisanje teška rabota, hahahahahhahahaa

Hvala i Ljilji, mojoj kevi kako je zovem, što me je "naterala" da ovo sve podelim sa vama. Jer bila je toliko dosadna, da sam se na kraju ipak odvažila i učinila to!

Kad je pročitala ceo "rukopis", prvo mi je psovala sve po spisku... "Zašto takav kraj? Promeni ga!"

Ali sutradan je rekla, Ok, neka ostane tako. Ima smisla...  :)

Ne znam da li će se dopasti vama, ali već na pola priče bilo mi je jasno da ovo nije bajka. 

Zato sam ostala dosledna sebi, i završila je onako kako sam smatrala da treba... 

HVALA SVIMA VAMA koji ste mi dali priliku i ukazali poverenje i pročitali makar poglavlje ove priče. 

Ja NISAM pisac, nemam ambicije da to budem, samo sam imala želju da vidim da li ja to mogu...

I znate šta?

 Uuuuužasno je teško!!! Na svu sreću nisam objavljivala poglavlja dok priča već nije bila gotova, inače bi se načekali, hhahahahahahahaha. 

Bilo je dana kad sam htela sve da obrišem jer mi se ništa nije sviđalo i da batalim sve ovo i odem na kafu sa drugaricom....

ZATO KAPA DOLE SVIMA VAMA KOJI PIŠETE! Jer što neko reče, svaka priča ima svog čitaoca!!!

Ako se odlučim da nastavim da vas gnjavim nekim novim naslovom, biće to opet tek kad ispišem epilog!

Puuuno poljubaca svima na svim diiivnim rečima podrške i porukama koje ste mi poslali. 

Posebno Hellence, Alexbrass084, MladenBrankicaBelan, Titi_90, natasaljubinkovic, sorry ako sam nekog izostavila, jer ste svakodnevno citale i delile moju priču po grupama na FB...

Alex Nash, Ancy Cuvalica i Tina Tate hvala vam na rečima podrške pre nego što ste pročitale i slovo ove priče!!!

A sad spremite se za epilog! Stiže večeras... 

<3 <3 <3 <3 <3