Konačno zbogom ( I deo)

23. Poglavlje

Beograd, 2018.

Nisam dobar u mrdanju kukovima, jer osim jedne vrste plesa, ne znam ni jedan jebeni pokret. Ali, nisam lud da propustim priliku da je držim u naručju, pa dok polako ustajem govorim ono što me jebeno dirnulo do kosti, "Ne mogu da verujem da si mi kupila psa?!" 

Odmiče se za korak prema sredini restorana, "A ja ne mogu da verujem da ćeš prvi put plesati." To je jedna od stvari koje zaista nikada nisam imao hrabrosti da uradim, jer imam dve leve noge, što sam joj i rekao na Zlatiboru.

Zato je grabim za uski struk, ali je ne stišćem, već dlanovima lagano prelazim po donjem delu savršenih leđa. Jebote, ja je zavodim!

"Mogu li da izaberem ime?" Na prvu loptu nemam pojma o čemu priča, pa dodaje dok mi nežno spušta ruke na ramena, "Za psa?"

Pratim je kao obuzet, jer počinje polako da se pomera u savršenom ritmu, "Možeš, ali ako mi prvo otkriješ zašto si počela da igraš."

Jedini smo par koji pleše, dok bend u uglu restorana koji nisam ni primetio, počinje uvod za meni nepoznatu baladu. Primiče mi se bliže, trlja obraz o moje grudi, a prste upliće iza mog vrata. Osećam da mi se potpuno predaje, jer tako jasno osetim otkucaje njenog ustreptalog srca...

"Čuvaj to dobro u sebi,

jer sve se piše negdje na nebu,

svaki uzdah, svaka riječ.

Čuvaj to dijete u sebi,

jer ako jednom ode od tebe,

ode zauvijek..."

Udišem duboko njen miris koji me obuzima, a pesma se nastavlja...

"Ljepotu nađi u svemu,

lošu vijest zaboravi,

i pusti da te nosi

rijeka ljubavi..."

Spuštam glavu i sakrivam lice u njenu kosu, jer se raspadam... 

I nekako znam da je tražila da nam ovo sviraju...

"Voli me rukama,

i tišinom i riječima,

budi moja mirna luka,

mome srcu svetinja.

Voli me iskreno,

pomalo stidno i naivno,

i kada letim i kad sam na dnu

voli me kao u snu"...

Jedva da se pomeramo, a ja gubim vazduh kao da sam istrčao maraton. Obuzela me je svog. Toliko smo blizu da osetim svaki drhtaj njenog tela, i vreli isprekidani dah kojim mi pali svaki mišić u telu.

"Čuvaj taj osmijeh na licu,

od dva neba što ti se nude,