Konačno zbogom ( I deo)

28. Poglavlje

Beograd, decembar 2018.

Dva meseca... 

Nije da brojim, ali toliko je prošlo od kada sam se probudila, a da ga nije bilo. Život se nastavio. Kao i uvek. Nije bio siv. Bio je pust.

Mimi je davala sve od sebe da me drži na nogama, posao je išao sjajno jer je tiraž drastično porastao posle teksta o Damjanu, praznična euforija je hvatala sve i svakog oko mene, a ja... 

Pa, disala sam. I to se računa zar, ne?

Ivana je najavila da ona i Miloš dolaze za praznike i da ćemo ih provesti zajedno. Hteli su da nas vode na skijanje, ali sam tu opciju još uvek držala kao otvorenu. Hteli su na Kopaonik, još jedna od mnogih asocijacija na muškarca koji mi je priuštio seks života. 

Nije kao da sam stalno mislila njega. Jebeno sam ga sanjala...

Očekivano, nismo se sretali, ali sam bila pomalo razočarana što mi posle one noći nikada nije poslao ni poruku. Znam da sam tražila da se više ne vidimo, ali nije mi delovao kao tip koji lako odustaje. 

Uostalom, čak i meni emotivno sjebanoj, noć koju smo proveli zajedno, nešto je značila.

Bio je prvi muškarac posle Nikole koji me poljubio. Kada je pitao koliko je prošlo od kada sam poslednji put imala odnos, bila sam iskrena jer sam u jednom trenutku totalnog nervnog rastrojstva bila sa totalnim neznancem čijeg se lika ni ne sećam. Pojebao me je brzinski od pozada, ali mu nisam dozvolila da me ljubi. Bilo je to brutalno kažnjavanje tela koje je vapilo za orgazmom, ali ne i željom da bude voljeno ili milovano. Ali pošto sam posle toga bila u još gorem rasulu, nikada više nisam dozvolila nekom muškarcu da mi na taj način bude blizu.

Zato mi je Damjan na neki sjebani način nedostajao. 

Znala sam da nemam šta da mu dam, zato sam imala uslov, ali nekoliko puta zapitala sam se da li sam pogrešila. Najteže je bilo noću. I soba i krevet danima su mirisali na njega i na vreli seks koji smo imali. Toliko dobar seks koji mi je nametnuo potrebu za tom vrstom intimnosti, ali samo sa njim. 

Sa sportistom sa kojim nisam imala budućnost.

Možda bih i promenila mišljenje da sam mogla da budem sigurna da se neće zaljubiti u mene, a to bi već bio ozbiljan problem. Zato mu nisam poslala ni jednu od onih silnih poruka koje sam napisala tokom usamljenih noći.

Sedam dana pre nove godine, ispratila sam šmizlu na zimovanje sa tetkom i velikim tečom, kako je već zvala Miloša, i posvetila se malo sebi. Otišla sam na bazen, pa u saunu, konačno kod frizera i na masažu. Naporno sam trenirala sa ekipom, jer smo imali nastup na Sajmu sporta gde smo predstavljali klub u kojem smo trenirali. Ozbiljno smo se spremali za tačku od deset minuta tokom koje je trebalo pokazati sve čari modernog plesa. Volela sam tu vrstu umora, ali nisam bila srećna zbog haosa oko tog događaja.

Ipak, na dan nastupa bila sam spremna kao i ekipa koja je bila u najjačem sastavu. Mi smo bili seniori koji su u svom vlasništvu imali pregršt priznanja, ali nam ništa od toga nije značilo kao činjenica da smo razlog što mnogi klinci žele isto da znaju.

Zato nisam bila iznenađena što je pred centralnom binom neposredno pred naš izlazak vladalo veliko interesovanje. Najavljeni smo kao senzacija, jer smo po prvi put imali pravu kišu na sceni, kao i već mokar stejdž koji je zahtevala koreografija. Igrali smo u šest parova uz 'River', jedan od najvećih hitova te zime.

Koreografija je bila jako naporna, jer smo igrali mokri do kosti, ali je bila profi urađena i vežbana svakodnevno poslednjih mesec dana. Prvi taktovi i glas Ed Sheerana podizali su mi adrenalin do neviđenih razmera, a kad smo počeli, bez lažne skromnosti, bili smo fenomenalan prizor. Kostimi su bili minimalni za moja shvatanja, ali nisam imala neki izbor.