Klub B

Budala u meni

Možda se ceo univerzum nekada uroti protiv u nekog, a možda se uroti da tom nekom donese neku dobrobit. Univerzum je vrlo često čudan po pitanju svojih planova, tako da u njega i ne sumnjam baš često.

Pavle je dao otkaz.

Pronašao ubrzo i nov posao u muškom kolektivu. Apsolutnu muški kolektiv, čak je i sekretarica muškarac.

I nije više spominjao Maju, a ja nisam spominjala sve ostalo.
Pravili smo se oboje ludi i glupi, pravili se nevešti.
Postali napokon apsolutni cimeri, sustanari sa zajedničkim starateljstvom nad decom.

Obećao mi je jednom, onako u prolazu, da će flašu vina koju sam medju nogama držala dok sam gola sedela pred njim otvoriti kada me ponovo bude osvojio.
Obećao je da će život dovesti u red.
Obećao je da će nas dovesti u red.

Čekala sam taj dan da vidim tu obećanu promenu na njemu, ali hladnoća našeg odnosa bivala je sve veća.
Prokleto žensko u menu se budilo i bunilo, zahtevalo je svoja prava, ali je Budala u meni ostala dosledna.
Nije želela više da žensko preovlada, da ponovo bude povredjena.
Budala nije želela da se potvrdi.
Da se duplira.
Jednom prevarena žena, uvek je prevarena žena.
Jednom prevaren muž, uvek je rogonja!

Medjutim, potreba je potreba, a od osmog marta prošlo je mnogo vremena. A od poslednjeg seksa sa Pavlom još više.
Imala sam potrebu za nežnošću. Potrebu za dodirima, potrebu za ljubavlju.
Iako nisam praštala, još uvek sam ga volela.
Nisam zaboravila sve naše godine braka, nisam mogla i da sam želela. Bile su to dobre godine na koje je on bacio senku. Ukaljao ih je. Obezvredeo. Uništio. Izneverio.

I ja sam.
Ponela sam se isto kao i on i u jednu ruku savest me je grizla do bola. U drugu ruku, ona budala u meni je likovala i slavila što je skor makar malo sklonjen s nule.
Ja sa imala poen, tri boda u gostima na tudjem terenu, a njegovi bodovi i poeni su bili nepoznati.
Potvrdjena je bila Maja, a za ono što nisam znala, nisam znala.
To me je više bolelo.
Razaralo.
Ali, opet i moja tri boda u gostima se računaju, zar ne?

Sa Tinom i ostalim devojkama sam i dalje bila u kontaktu, samo smo proredile vidjanja. Naša druženja i kafenisanja.
Moje poslovne obaveze su bile takve, a i Tina nije imala potrebe da se prazni na meni.
Tek jednom nedeljno nekih pola sata, sat na telefonu i jedno kafenisanje u "Skveru".
I naravno, kozmetički tretman za sve četiri.

Pavlu je smetalo.
Saznanje da je imao nešto s Majom mu je zatvorilo mnoga vrata. Nije se saznalo od mene. To je moja sramota manje nego njegova, već se saznalo od drugih i trećih.
Prvo mu je "Skver" zatvorio vrata. Pa onda prijatelji, pa su počeli i poznanici.
A ja sam nastavila svoj usamnjenički život po starom.
Samo par prijatelja koji nemaju veze s mojim mužem.
I vibrator od dva"es pet evra u prvoj fioci u sobi.
I nekoliko pornjava, s vremena na vreme.
I... Sećanje.
Na nekada skladan brak, na nekada veliku ljubav...
I sećanje na osmi mart koje me je hranilo da izdržim.

- Želiš da odemo s decom na selo sad za vikend?

- Volela bih, ali moraš decu da pitaš. Meni treba odmor! - rekla sam već ispijena od celodnevnih obaveza.

- Deca se slažu, sve dok ima interneta, ti si nam kritična.

- Aha, Pavle, uvek sam ja kritična - kažem kroz šalu poturajući zbilju i polako otkopčam dugme na svojoj ljubičastoj polo majici.

- Jesi, kritična si... Ti...

- Da, ja sam kriva, zbog mene se hoda po jajima, zbog mene se meri svaka reč... Pavle, promeni malo repertoar, ponavljaš se. Naučila sam napamet. Oboje radimo, oboje smo umorni. Naravno da nisam raspoložena uvek za ljude. Nekada mi treba samoća! - rekla sam istinu. Nekada mi je samoća bila prekopotrebna, vrlo često i poželjna.