Klub B

Ko zna?

Prošlo je mesec dana kako se Mićko ubio. Mesec dana sam svakodnevno odlazila kod Tine kako bih bodrila Sanju i mesec dana gledala Pavla kako je provodio godišnji odmor

Opasao frajer kecelju na sebe, navukao flafi pufnaste papuče, metnuo mrežicu za kosu i kuva, pere, čisti, pegla!
Da nema tetovaža, tačno bi neko pomislio da muško nije. Još samo menstruaciju nije dobio!
Jebem ti život, kada mora ovako da se živi!

I svakodnevno seksanje koje baš i ne odbijam
Mašta je čudo!

Uz "Pedeset nijansi" i "Jamajka strit" sam oživela u svojoj glavi sve likove dok se s mužem drndam. Od želje za Pavlom nije ostalo više ništa.
Mesec dana... Srećom pa imam spiralu inače pd redovnosti seksa, sigurno bi pedeset pet puta ostala trudna.

Što me dovodi do sledećeg problema...
Mislim nije problem, ali ne znajući gde je sve djokicu turio u zadnje vreme, vrlo sam skeptična po pitanju seksa bez tuširanja.
Ma kada bih mogla, Domestosom bih ga oprala...
Mislim, pod uslovom da me ne optuže i osude za nanošenje teških telesnih povreda.
Ono, djokica u hloru...

Lepo ja njega navučem da se seksamo u kupatilu.
Diskretno se zapere, srećom, pa hajde pomislim...
A opet, jedan mi crv jede živce...
Kako Maja može da bude trudna, kada Pavle nikada do planiranja porodice nije skidao kondom! Tačka...
Možda ga ne skida ni sad...
Možda Maja laže...

- Dragi... Danas idem do Tine - pućim usne i shvatim da je kranje vreme za nov tretman kod kozmetičarke.
Bolni tretman.

- Pozdravi je, pa na leto da je upoznam. Nisam je upoznao onda... - aludira na davno prošlo vreme, ali mi baca i neke sumnje.

- Hoćeš danas da je upoznaš! - pitam o uzmem telefon

* Tina, hajde dodji do mene, ako Andreu ima ko da ti čuva.

* Naravski, stižem! - odgovara kao iz topa i meni počinje da bude sumnjivo...

Šta god da je smislila čim je iz topa ispalila da stiže, nije dobro!
Još mi je bilo sumnjivije što Pavle želi da je upozna.
Jednostavno, nikada se nije mešao u moj posao...

Jedno dugo zvonjenje telefona bio je znak da je Tina pred zgradom, te joj kažem sprat i broj stana.

- Upoznaćeš Tinu, ako rešimo da odradimo ovde razgovor, možeš biti u kuhinji, ali nemoj da te gleda. Slušaj nas, slobodno, preneseš li neku reč, ubiću te na sudu...

- Dobar dan! - rekla je čim sam otvorila vrata i kimnula joj glavom da udje

- Pavle, dragi, ovo je Tina. Tina, moj suprug, Pavle...

Tina preda mnom je bila prelepa. Sredila se za izlazak u grad, a ne razgovor sa mnim. Sto posto sam sigurna, nešto je smislila...

- Nataša, samo na kratko mi je mama tu i čuva Andreu, a ja sam išla u nabavku. Hajde, trebalo bi da se vratim kući... Hoćeš da te ja povezem ili ideš za mnom? - rekla je u tonu, samo jednom pogledavši Pavla.

- Onda idemo! - objavim i poljubim svog mužića u obraz te sa svojim ključevima od auta krenem za Tinom...

- Mogle smo kod mene!

- Mogle, ali nismo... Znam ti muža! Nataša, idemo...

I krenule smo. Ne kod Tine, već na sasvim drugi kraj grada
Pratila sam je kolima i prosto se zapitala zašto smo ovde...

Gradsko uzvišenje, da nismo kolima stigle, verujem da bi žičara bila sledeće rešenje. Jednostavno, nije mi bilo normalno da ovde ljudi s lakoćom dolaze.
Ispred niza od jedno dvadesetak zgrada, stajali su besni, noviji automobili, da li zatamnjenih stakla, da li budženi kako moj sin kaže, ali ni malo pristupačni nama smrtnicima... Jebo te, ima da radim dva'es godina za jedan auto, a 'leba da ne pojedem!