Klub B

Loš zanat

‪Dobri i loši ljudi su tu da ti pomognu. Prvi te svojom dobrotom opominju da nisi sam, a drugi te teraju da budeš bolji.‬
Nepoznati autor, pronadjeno na netu

Deca su u školi, ja se javila na posao da mi nije dobro i čekam da se Pavle probudi.
Iz nekog razloga, uvukao se u kuću tek jutros oko četiri, pri tome bazdeći na pivo.
Volim pivo. I imam divne uspomene na pijanstavo, ali i na provod sa pivom, ali ovde mi se čini da je došlo do kupanja u istom.

Ženski mozak koji obožava da radi sto na sat, pri tome nahranjen besom, potaknut ljubomorom, zadojen inatom stvara različite konstrukcije.
Moj muž je:
A) proveo veče s društvom u kafani, tačnije nekom bircuzu.

B) proveo veče s društvom uz pivo i pri tome nekome je puklo pivo i njega okupalo.

C) proveo veče s nekom koleginicom s posla čije krajnike poznaje, a njen parfem kupanjem nije sprao, pa se polio pivom.

D) proveo mirno veče, ali su ga vanzemaljci oteli i vršili eksperimente nad njim, u kazanu za pivo...

Da, ženski mozak ume da razvuče scenario ala Karpenter! Ili možda Invazija kradljivaca tela iz 1978.godine...

Takodje znam, mom mužiću sleduje još jedno iznenadjenje kada se probudi...

Ustala sam pre njega i poslala decu u školu. Bar se nadam da su tamo a ne u nekom kafiću.
Dok sam popila prvu kafu i sažvakala jedno pola pakle cigareta, bila sam oduševljena onim što vidim.
Otoci od depilacije oko obojenih mi obrva su nestali. Ne vide se ni dve male iglom napravljene rupice na gornjoj usni. Ni voskom da su skidani brkovi.
Ne bole me prepone, a ni guzica više, tako da mogu lepo da prekrstim noge, dok u korsetu koji se drži na dve tračice zavaljeno sedim u fotelji.
Samostojeće čarape ispod crvenih čipkanih gaćica i naravno...visoke štikle.
Da, da, stereotip, ali zašto da ne?
Nisam se ovako nosila još od vremena kada sam želela da zavodim... Ikog!
Premeštam nogu preko noge, tražim najbolji ugao da istaknem grudi koje su deca posisala, da u prvi plan izbacim struk koji srećom postoji i ne tako majušnu guzicu.
Položaj sa isturenim sisama na izvolte je savršen, baš u trenu kada ga čujem da izlazi iz sobe...

- Šta to divno miriše? - pita s vrata, a kafa širi svoju aromu.

Zastaje na tren i odmerava me od glave do pete.
Blago se mršti, pa češe obrvu, pa... Uzdiše?

- Za koga si se spremila?

- Kako za koga? Za sebe! - kažem i napućim napumpanu usnu.

- Za mene? Zar ne radiš danas?

- Ne, danas imam sraćku, pa ne mogu na posao - izgivorim ni malo ženstveno, raskrstim npge i blago ih razmaknem.

Visoke štikle mi daju potporu da na kolena oslonim laktove i pustim "divan pogled na kanjon" tačnije prorez izmedju mojih dojki jedva upakovanih u jebeno uzak korset.

Kako li žene dišu u ovome, sada mi je jasno...

- Nataša, igraš mi se strpljenjem.

On se smeška. Više ne ufće, dahće i prevrće očima, sada se smeška i prilazi mi brzo.

I još uvek smrdi na pivo...

Lagano je povlačio pertle s mog korseta, još laganije mi spustio tanane naramenice. Svlačio me je polako, ljubeći mi kožu.
Dojke koje su se napele pod pritiskom čvrste tkanine napokon su uživale u slobodi, a crvene gaćice su me žuljale po više osnova.
Koliko god moja pojava govirila jedno, moje telo je reagovalo na sasvim drugačiji način.

Suva kao barut, moje medjunožje je bilo pobunjeno njegovim dodirima.
Psiha mi je radila sto na sat u poslednih dvanaest sati i bez daljnjeg, nisam ga želela. Ni najmanje.