Klub B

Malo manja budala

- Dobro veče, dragi prijatelji. Imam čast da vas pozdravim u ime svoje ćerke, njenih prijateljica i na posletku u svoje ime. Ovo je naš odušak, ovo je naš način da pronadjemo ventil. Večeras, svi ste ovde sa posebnom pozivnicom. Dobrodošli. Klub B je zatvorenog tipa, tako da na samom ulazu podeljene su vam pristupnice, a vi ćete do kraja večeri rešiti da li u klub ulazite ili ne. Sa potpisom dolaze i beneficije. Sada, uživajte u ostatku večeri i nadam se da se družimo i u buduće!

Gromoglasni aplauz prelomio je tišinu neonskim svetlom ispunjenog kluba.
Vesna je stajala na bini našeg separea, dok smo nas četiri bile u njenoj seni. Ovo je njena ideja, njen plan, njena izvedba, mi smo ovde samo dekoracija.

Ono što me je posebno veselilo bila je slika Tine pored svoje majke.
Nasmejana je. Srećna. Ispunjena.
Ostavila je stege znane kao Uroš u prošlosti, dobro, ostavila je Uroša u zatvoru da se čvari, ali nema veze.
Jovana je merkala jednog gologrudog sa leptir mašnicom oko vrata iako je znala da je to no-no. Sanja, već pijana kao dupe, mislim da se od izlaska u kafanu nije ni treznila, klackala se vidno opuštena.

- Promašila si vez...

- Molim? - začudim se na Jovanine reči.

- Promašila si vez. Zato se vrpoljiš. Nisi lepo vezala korset na ledjima. Hajde do toaleta...

Silazivši s uzvišenja našeg separea imala sam pun pregled glavnog dela kluba.
Stolovi i mini šankovi su bili popunjeni do zadnjeg kapaciteta, a podijum za igru je dozivao zajedno sa lakim tonovima za koje je naš DJ bio zadužen. Još jedan mladi muškarac, naravno...
Note su i mene nosile, tako da sam više djuskajući nego koračajući pratila Jovanu do toaleta.

Lagano smo išle čevom stranom kluba gde su bile još dve izdvojene prostorije. Više sale, ali kako bi ih drugačije nazvali?
Jedna je bila u vidu biblioteke. Nekog skupog salona sa knjigama, stilskim nameštajem i otvorenim barom.
Ovo je viši nivo članstva mogao da koristi. Onaj super gold, ako sam lepo razumela Vesnu.
Unutra su već sedele gospodje sa doteranim frizurama, svaka od njih zavaljena u visoku fotelju, dok ih je mlado mese opsluživalo skupim pićem...

Sledeća prostorija je bila nešto veća. Naša trpezarija povezana sa kuhinjom. Već je bio postavljen švedski sto za večerašnju priliku, ali u ideji je da bude mali fini restorančić sa gudačkim kvartetom i dvadeset stolova za po dvoje gostiju.
Da najbolje drugarice imaju gde doći, naručiti hranu i ogovarati one zbog kojih su dobili oznaku B...

Napokon toalet!
Mogla sam se zakleti da je ovo najskuplja investicija kluba. Italijanske pločice, crno prošarane zlatnim... Nekoliko lavaboa, ogromno ogledalo duž celog zida i četiri kozmetička stola.
Na sredini tapacirana klupa na koju bi moglo čak i da se odrema.
Kabine su bike zaklonjene, postojala je velika doza privatnosti.
Ako bih trebala da poredim prostorije, ovaj toalet je bio veličine biblioteke.

- Nije te zakopčao lepo...

- Joki, ne zajebavaj, molim te.

- Nije našnirao pertlu. Taj koji je šnirao i ostavio ti ljubavni ugriz...

Držao me je čvrsto za ruku dok smo napuštali kafanu. Moglo bi se reći, baš sam se osećala kao Pepeljuga, kada bežim s gala prijema, ali ovog puta s princem pod ruku.
Da li je princ? Ili još jedna bitanga koju ću u životu upoznati, stvarno me nije briga, bitno je samo to da se večeras osećam posebno.
Večeras, napokon imam želju da ostavim sve iza sebe i možda ponovo dam sebi šansu da živnem, malo.

Taksi je stao ispred nas i Slobodan mi je rukom pokazao da udjem prva. Promrmljao je adresu gde da nas odveze i od tog trena na mene je pala neka izmaglica.
Njegova ruka našla se na mom kolenu i polako je palcem milovao već osetljivu mi kožu.
Trnci koji su postajali na mojoj kičmi pretvorili su se u igle koje su me bole i terale me da se na sedištu komešam poput uspaljene balavice.
Bila sam napaljena, bila sam željna, bila sam raspomaljena.

Nisam ni primetila kada smo stigli, a već smo se našli u mirnom kraju grada. Na žalost, meni poznatom, upravo ovde sam došla bila s Tinom kada je otkrila stan za jebanje.

- Molim te, reci mi, ovde živiš?

- Da, u onoj zgradi na kraju - odgovorio mi je nežno, osetivši kako mi je raspoloženje palo.

Čvrsto me je držao za ruku odvlačeći me od objekta mog interesovanja. Zgrade gde je Uroš imao jebarnik.

- Smorio sam te? - pitao je ljubeći me iza uha, pred samim ulazom u stan.

- Duga je priča - odgovorim kroz uzdahe i prepustim se njegovim rukama..

- Aman! Miruj! Ne meškolji se, ne mogu da protnem pertlu!

- Ne kenjaj nego vezuj! I mene nervira ovaj korset, oću da ga smaknem već jednom!

- Aha, ovaj pokidani bod ovde kaže da ga je već neko smakinjao!

Nasmejem se Jovani koja se muči oko korseta koji je još više namučio Slobodana tog popodneva. Želeo je da mi pomogne da ga obučem, a završilo se... Pa, završilo se kidanjem istog i psovkama i razvratnim seksom!

- Taj bod kaže, gledaj svoja posla i vezuj! - govorim i režim, stisnula me je krvnički...

U povratku rešimo da obidjemo i drugu stranu kluba. Onu za platinum i dajmond članove. One vip nad vipovima...
Prva prostorija je svojevrsni atelje za štrikanje. Tako ga je Vesna nazvala. Pored pletiva i goblena nalaze se i najzanimljivija, oružje korišćeno kroz istoriju u rešavanju uzroka Budalizma. Naravno, replike tog oružja.
Meni najdraže je bila sekira, a ispod nje je pisao - nasekiraću te.
Jedan od od poznatijeg načina rešavanja preljubnika, skotova, nasilnika. Sekiranje na spavanju. Prostorija namenjena za planinumske članove. One koji plate najveću članarinu... Prostorija u kojoj se razmenjuju iskustva, maštarije, snovi, noćne more... Ideje "kako ubiti skota". Naravno, sve to uz čašicu žestine i uslov da se svaki razgovor, plan, dogovor na samom izlasku iz prostorije zaboravi.

Sledeća u nizu je najmanja. Pet stolica, neverovatno udobnih i skupih poredjanih u polukrug. I fotelja u centru.
Moja nova kancelarija.
Zvučno izolovana prostorija za grupne ili individualne razgovore sa članovima kluba.

I naravno na kraju, soba igara...
Uradi sam pikado, arkadne igre sa izborom likova... Umesto lova na patke i pucanjem iz laserskih pištolja, pucalo se u muževe, ljubavnike, krvnike. Za dijamntske članove...

- Mislim da Vesna ima veći plan od kluba kao takvog - kažem nedovoljno glasno, pa se Jovana malo zamislila.

- Mislim da je ovo njen svojevrsan način da nas izvuče iz ponora. Jednom si rekla, depresija je sranje, a za vadjenje iz iste treba okupiran um. Mislim da je upravo to uradila. Svima nam um okupirala.

Klimnem glavom, jer Jovana iako dete samo po sebi, shvatila je veliku istinu na najteži način.
Ljudi su stoka. Muškarci su govna.
Ako im dozvoliš.
Prvi put kada bilo ko oseti da postoji meko, ili neko slabašno mesto, bušiće dok ne izbuši dovoljno da te pojede.
Ona se opekla.
Mi smo se svi opekli.
I bolelo je...

Vrativši se na platformu našeg vip separea, ceo klub je zagrlila tama...

"A sada drage naše dame... Smo za vaš užitak..." - DJ je bio u maniru najavljujem borbu i krenula je brža muzika.

Na praznom platou za igru, našla su se šest muškarca...

Ako su muškarci svinje, sada stvarno ne zna šta da kažem za žene! To je vrištalo, do se dralo, to je pokušavalo da skoči na jadne stripere.
To je skičalo kada su ostali u krpicama na medjunožju.
To je bilo, pa najblaže rečeno, komično!

Vibracija na telefonu i poruka naterali su me da prestanem da balavim od pogleda na mlado meso. Da, Sanja je u pravu, posisala bi im bradavice, a ručerde bi zavukla u gaće svakom ponaosob!

* Već mi nedostaješ - pisalo je.

* Gledam striptiz. Smetaš mi! - odgovorila sam Slobodanu i vratila telefon u tašnicu...

I treba da mu nedostajem. Neka se navikne, sada sam malo drugačija žena, malo manje budala...