Klub B

Kada neko ima plan

Ni nekoliko nedelja kasnije stvari se nisu menjale. Spavaš, jedeš, sereš, radiš, juriš dete ili decu... Kolotečina. Život ne pravi prekratnice, prekratnice pravimo sami.
Život ne daje prečice, prečice pronalazimo mi.
Pronašla sam se delimično u Sanji, a opet i u Tini. I one bi se sigurno pronašle u meni, samo da sam htela da svoju intimu podelim s njima.
Medjutim, to bi bilo krajnje neprofesionalno.

Ono što sam jedino primetila je početni stav. U tome sam se drastično razlikovala od njih.
Dok su one govorile da je možda njihova krivica što su muževi neverni, ja sam tvrdila da moje krivice nema ni malo.

Imali smo redovan seks, da krenem s tim.
Kada sam ja želela, kada je on želeo.
Nisam se zapustila, a nisam ni seks bomba. Pristojno izgledam za majku dvoje velike dece. I dalje nosim vrtoglave štikle i patike kada ja želim i još uvek ne plačem zbog bolova u zglobovima, krstima i ledjima. Nemam pritisak i migrene, nemam hronični umor.
Deca su već velika i za njima ne moram da pospremam, dobro, ako izuzmemo čarape i knjige. Ali ne hranim ih, ne žvaćem umesto njih.
Pavle i ja vodimo sasvim normalan život.
Dobro, malo više cimerski, jer on izbegava seks i malo više s mojim popuštanjem, ali...
Ni to nije moja krivica!
Nije i nije!
Što je do mene, sve sam svoje funkcije i obaveze ispunila, znači do njega je!

On je pederčina u duši i on bi da jebe druge!

Zato, obiću mu sve njegove reči o glavu...

- Dokle smo došli? - pitam Tinu koja toči kafu i gleda me bledo.

- Još uvek status kvo. Nataša, znaš... Ja ne verujem u...

- Znam. Veruješ u ono srećni do kraja života, ne veruješ u razvode, zato mislim da nisi ni želela da se udaš za Uroša. Čini mi se da si potajno znala da je sklon aferama. Takodje, mislim da si se i nadala na neki način da on uradi ovo što jeste. Jesam li u pravu?

- Znaš, mama se nije razvela od tate. Mada, tata mi nije bio švalerčina. Niko se u mojoj porodici nije razveo, pa ponovo venčavao. I svi imaju braću i sestre od istih roditelja nemamo u familiji ono polu. Razumeš?

- Iako je na sekund dobilo prizvuk ne baš tako normalan, razumem šta si htela da kažeš. Porodice su im bile čiste.

- Da. I kako ja sada da zavolim drugog? Uroš je bio moje sve prvo. Sve! Čak o moja najveća bol.

Dobila sam poriv da je zagrlim i to sam i uradila. Zagrlila sam je jako, najjače što sam mogla. Već nekoliko meseci radim s njom i stvarno ne mogu više da je posmatram samo kao klijenta. Polako mi je postala prijatelj...

A prijatelji su mi trebali.
Nosila sam svoj kamen i krst jako vezan oko vrata i tako sam želela da s nekim podelim svu moju bol, ali nisam mogla. Nisam umela.
Dok sam smišljala najbolji plan da zajebem Pavla, Pavle je vodio svoj život. Mimo našeg života. Mimo nas...

- Devojke, za osam dana pravimo žurku!

Odmahnem naglo glavom, da je promućkan i shvatim šta ja to čujem
Gurnem prst u uho, sigurno mi se učinilo, ali nije.

Sanja je stajala na vratima sa bocom vina i osmehom bez jednog zuba...

- Pravimo žurku. Primam platu i pravimo žurku. E, napićemo se samo mi! Andja, Joka, ti Nataša, Tinka i ja. I opasno ćemo se napiti! I ludo provesti. I pozvaćemo jebaljke na žurku! I tu tvoju Tinka i onu moju. Onu sa crne gaće i belo pranje na njih!

Dobro, zaključak je sledeći - Sanja je već pijana...

- Saznala sam ko je ona. Zove se Jelena i ima jednu godinu više od Saše. Ona može ćerka Mićku da bude. Nju jebe! Nju! - stropoštala je svoje koščato dupe na stolicu i lice stavila u dlanove.