Klub B

Pa, dobro, gde si ti?

Kako sam sebe dovodila u red, tako se i ideja o osnivanju kluba prevarenih žena, iliti budala, zahuktavala.
Vesnin prvi izbor za lokaciju je bio i poslednji, ujedno. Savršen.
Stara kaldrmska ulica, skoro pa u samom centru grada, skrovita od slučajnih prolaznika.
Drvored je bio prelep, štitio je drvena vrata od pogleda s ulice, a strogoća kojom je sve odisalo delovala je zaštitnički.
Zabranjen pristup onima koji su došli bez poziva, poručivalo je sve oko tih drvenih vrata.
Veze i vezice koje su se potezale, sva poznanstva koja su naplaćena, na kraju su rezultirala da je u rekordna dva meseca stigla dozvola za rad.

Sa dozvolom za rad kluba, stigli su i moji papiri o razvedenom braku. Sve u rekordnom roku. Sve dogovoreno, sve sporazumno.
Ja slobodna, pri tom zapošljena, pri tom imam i divan hobi.
Da obilazim dva puta nedeljno radnike našeg kluba, popijem piće i uživam...
Divota.

Teži deo je bio odabir zaposlenih.

Uslovi su bili jasni.
Kuvar mora biti muškarac. Da ne flertuje s konobarima. Konobari, muškarci i odustalo se od ženskog bariste. I to mora biti muškarac.
Takodje i godine su bile bitne.
Postale smo seksističke, šovinističke svinje.
I ako smo.
Tražili su se mladi, do trideset i pet, zgodni, lepi primerci muškaraca. Zdravi i izdržljivi.
Jedan nas je čak pitao za vreme intervjua, da li nam treba radnik ili meso za izlog.

Odgovor je bio jednoglasan - Oba, reče Vesna tada...

Dogovor je bio da pozivnice pošaljemo svim ženama koje znamo da su u nekom trenu bile, pa recimo, nasamarene. Da ne znaju odmah da je epitet za prevarenu ženu bio Budala. Dogovor je bio da na otvaranju budemo sve pet tu, a da posle ponoći pustimo muški striptiz, čak smo stripere našli.
E, caka...
Kako je sve išlo kao po loju, negde jeste postojala caka, zar ne?
I sama sam je tražila, danima.
Jedan deo, mali malecki, pesimista u menu, znao je da ništa ne ide glatko i savršeno, da će kad tad krenuti bez veze.
Nadala sam se da samo neće pre otvaranja, jer stvarno smo se potrudile oko svega. Sve mi...

- Nataša, šta će da ti fali da malko podignemo kapke i zategnemo vrat?

- Ne dolazi u obzir! Da sam htela, odavno sam mogla i lifting i sise i da smanjim dupe. Neću! Može malo da mi središ obrve, ali usne su mi super, licem sam zadovoljna!

- Da ubacim još malo u usne, molim te!

- Pa da ličim na babunsko dupe? Nema šanse!

Dok sam se ja svadjala sa Tininom kozmetičarkom, Tina je crkavala od smeha.
Naravno, dupe je nije držalo na mestu, otvorila je svoj kozmetički salon. Zaposlila je Jovanu kod sebe, jer je malecka dobila otkaz. Sanja se još uvek nešto koprcala, trudila, naravno više da bi svekru i svekrvi nabila osećaj krivice nego da bi stekla. Još uvek je nosila flor kao obeležje ucviljene udovice.
Ja sam bila spoljni momak i levo smetalo, sada kada su sve one postale mnogo stabilnije.

Od Jovaninog momčića više nije bilo ni reči, ali se zato pročulo da je Uroš prestao da izigrava i mužića dudlajke, već prešao sasvim na Andjelče.
Znale smo da će mu i Andjelče uskoro dosaditi, ako već nije...

- Pozvaću snajčicu da dodje na otvaranje - rekla je kroz smeh, a moja je svadja s kozmetičarkom zamrla.

- Molim? Nisam lepo čula?

- Zatekla Snajčica Dudlajčica u stančetu Andjelče i Utoša na gomilu, pa je letelo perje.

- Odakle znaš? - pitam i skačem s kozmetičke stolice.

- Upravo mi javila Crnogorka!

Gledam poruke i slike koje su stigle Tini i vidim da je karma kučka. Tamo gde treba, naravno. Snajčica nije očerupala samo Andjelče, već je zaskočila i Uroša, pa dinge, dinge, malko mu napucala jajca.
Ups, sigurno je bolelo...