Klub B

Kada se kockice poslože

Ostala su još neka dva dana do otvaranja "Kluba B".
Nije bilo medijske pompe, promocija i reklama. Nije bilo euforije medju poznatim kremom društva u gradu, jer jednostavno nisu znali, tačnije nisu pozvani na otvaranje. Nije bilo ničega. Samo tišina.
Pozivnice su štampane i poslate danima ranije, potvrdjenih dolazaka je bilo dosta, a opet kako sam videla, malo...
Možda deseti deo planiranog.
Jesam li rekla da sam pesimista?
Da, u celoj ovoj konstrukciji, ja sam pesimista.
Srećom, piće, oprema i inventar su sponzorstva. Srećom, kuvar je poznanik. Srećom, barista radi na procenat. Srećom, ima novca za plate golih konobara, ako veče i naredni period bude totalni fijasko. Moja ideja, ostaviti dovoljno novca za period "preživljavanja i prilagodjavanja" dok se za klub ne sazna.
Vesna je previdela situaciju, nadajući se ekspresnom bumu.
Sa deset posto potvrdjenih dolazaka, ne bi bilo novca u kasi ni za konobare...

Ostalo je pronaći garderobu doličnu otvaranju.

Lenu nisam mogla da vodim sa mnom u kupovinu. Pobogu, ima četrnaest godina, a ideja večeri je bila seksi prevarena žena.
Jovana je tu uskočila kao idealni konsalting guru menadžer, a kako je i njoj trebala neka haljina, krenule smo zajedno...

Ne valja, ne valja, suviše dugačko, mnogo zatvoreno i na kraju obrele smo se u seks šopu. Bar što se mene tiče. Jovana je iz prve pronašla šarenu ultra kratku haljinu za sebe.
Ja sam ipak trebala da smestim negde zduvane, mrtve pacove od sisa i dupe kalibra bebi Godzila.

Korset koji mi je odabrala i suknju za koju se pitam zašto se prodaje u seks šopu bili su jedina opcija. I idealna...

- Moram da te pitam... Svidja mi se jedan lik, ali... Mislim da je... Malo mator za mene.

Nasmejem se i srknem kafu koju smo naručile posle iscrpnog majanja po gradu.

- Koliko mator?

- Ja imam dvadest i tri, on ima trideset četiri. Jedanaest...

- Nije mator, aman. Mada, više je moj kalibar, hoćeš da mi ga daš na test vožnju? - pitam i namignem joj napućivši usne.

- Daću ti ga na vožnju, ali mi kaži tvoj stav o godinama.

- Pavle je deset stariji od mene. Dobro smo se uklapali dok ga nije puk"o u glavu zakasneli pubertet. Generalno, matematički je razlika velika. I generacijski. Ipak, prešao je taj mnogo kilometara, ali pitanje je ono da li vas dvoje kliknete kada razgovarate. Ima li tema ili je čist seks.

- Seksa još nije bilo, još smo na kafama, kolačima i telefonskim razgovorima...

- Znači upoznavanje i foliranje... - kažem joj setno.

- Znači proseravanje - odgovori mi s osmehom.

Na samo dva dana od otvaranja našeg kluba za Budale, ni jedna od nas nije osećala tu neku posebnu euforuju. Barem sam imala takav utisak.
Ono što se jeste osećalo bila je nervoza. Neka glupa, nedefinisana nervoza.

Jovanin telefon se oglasio i po izrazu lica shvatila sam da se nešto desilo. Ozbiljnost je bila dominantna na licu mlade žene, a zatim se ozbiljnost pretvorila u gromoglasni smeh.
Ljudi su se okretali ka nama, a Jovana se samo smejala...

- Šta se desilo?

- Uroš je u zatvoru. Tina je išla da mu odnese neke potrepštine.

- I šta je tu smešno? - piatala sam je zbunjeno.
Ne vidim ništa smešno u nečijem odlasku u zatvor!

- Sve će ti Tina objasniti. Hajde, idemo!

Smešno ili ne, bila sam zbunjena kao mlada pionirka. Nemam pojma o životu oko sebe, a još manje imam pojma o ljudima, izgleda.
Vozila sm polako ka Tini, znajući da na taj način izludjujem Jovanu. Medjutim, nije me bilo briga i ona je mene držala u neizvesnosti...