Klub B

Hoće, al ne dam!

Izmorena sam. Zvanično mogu da kažem da sam mrtva!
Kada pomislim da sam bila skeptična prema Vesni i njenjoj ideji dodje mi samu sebe da šutnem u dupe.
Koliko samo žena sa velikim slovom B ima ne samo u gradu, već u krugu od dvestotine kilometara, dodje mi da vrištim.
U nekom trenu, sve one su se osetile kao budale. Ili bile prave budale, nebitno je!
U ove dve godine, moj redovni posao od sedam do dva dobio je dopunu još neka četiri sata uveče u klubu. Uvek je bilo žena kojima je bio potreban razgovor.
Dve godine...

Naravno, kako u životu tako i u klubu bilo je uspona i padova.

Imale smo "klubska" posla preko glave.
Dolazili su nam nekavi što nude zaštitu.
Vesna je to mnogo lako rešila pozivom još jačih koji nam zaštitu pružaju besplatno.

Dolazili su sa poslovnim predlozima.
Bezobraznim ponudama.

Mačovale smo se s narkomanima, dilerima i dilerčićima, izbacivale iz kluba makroe i žigola.

Sve fele napipavale su vrata i pre nego da unutra kroče.

Bilo je i besnih muževa i nezadovoljnih ljubavnika. Bilo je svega i svačega, a sve je ostalo iza nas kao neka anegdota.

Za to vreme, Tina se zaljubila.
Nije mangup već štreberski profesor biologije. I kako kaže Tina, veći mu je nego li onaj na snimku s porn huba.

Sanja je pronašla dobrog automehaničara koji joj evidentno produvava dizne uredno i redovno.

Jovana je uživala u radu u kozmetičkom salonu i menjala udvarače redovnije nego akril na noktima. Njen je izbor, rekla bih da se još uvek plaši...

Gde sam ja?
Tu sam, još uvek s obe noge na zemlji.
Malo starija od dva"es i pet, gledala sam kako mi se sin osamostaljuje. Upisao je akademiju na drugom kraju sveta i rešio da proba sam. Dobio je i stipendiju. Lena je srednjoškolka i uživa u svojoj mladosti.

Pavle mi dosta pomaže oko nje kada je drmne žuta minuta tinejdžerstava.
On i njegova najnovija devojčica čupaju kose s glave kada je Lena kod njih, a kod njih je sve češće.

Na prosto pitanje zašto je često kod njih, Lena uvek odgovori na isti način - mama je dugo trpela sve naše bubice, vreme je da se odmori. A i stres nije dobar za bebu...

Slobodan i ja ćemo postati uskoro roditelji. Njegovo prvo, a moje treće dete biće još jedna devojčica, kako su cure rekle - otrov za muškarce.
Naša priča nije počela Osmog marta. Nije počela ni kada je vodio Pavlov tretman. Ni kasnije, kada se klub otvorio.
Ne, naša priča je počela kasnije.
Kada sam prestala da ga podjebavam.
Kada sam rešila da ponovo sebi dozvolim da budem budala, a on da napokon otvori svoje karte preda mnom.

Ni njemu nije bilo baš drago da se vezuje.
Mukarac koji se opekao jednom preljubnicom kojom je bio oženjen teško da je mene svrstavo u kategoriju materijal za vezu i brak.
Trebalo mu je vreme da shvati da sam i sama bila u njegovim cipelama, da sam i ja bila izigrana.

Napokon kada mi je priznao da sam u početku bila puko osvajanja, pa dokazivanje njemu samom da još može da smuva kog požrli, pa onda dizanje ega svakim mojim orgazmom, pa se na celom tom putu on sam izgubio.
Tada je shvatii da se zaljubio. Da me je zavoleo.
A i ja sam zavolela njega.

Jedna noć naše nepažnje uzrikovala je trenutno opštepoznato stanje, tačnije moju trudnoću u poznim godinama.
Dobro, ne baš toliko poznim, ali Milan je punoletan, pobogu. Malo mi je velika ta razlika.
Sada imam već novu muku.
Ponovo sam budala
Ponovo me muškarac voza tamo amo.

Neće da se preseli kod mene.
Hoće da kupi kuću.
Zapeo i da me ženi.
I hoće da Lena živi s nama, ne s Pavlom.
I hoće, hoće, hoće...
Sve on nešto hoće, a ja ne dam!
Ne dam.
Ne može da bude po njegovom.

Zato mi se srećom ne petlja u posao, u klub i prijatelje.
Ali hoće da mi se petlja u stil života.

To me tetoše, to mi ispunjava želje, to me hrani... To me trpi!

A trpim i ja njega...

Po svemu sudeći, ovo je onaj trenutak kada mogu zasigurno da kažem, trpećemo se do kraja života...

Na samom izlasku iz kluba pogledam u zvezdano nebo. Staro drveće nadvilo se nad ulicu, grad je tako živ oko mene, a ova ulica, ovaj klub zaklonjeni su od svih.
Samo ko zna, taj dolazi...
Izmedju ostalog i on...
Moj budući suprug, onaj koji će od mene ponovo napraviti budalu.

Ovo je bila jedna onako kraća priča koja je tako želela da se ispriča.
Realno, priča nije gotova.
Realno, ima mnogo toga za reći, ali smorila bih sve oko sebe.
Realno, do ove priče ne bi došlo da nisam bila jedne večeri, na pravom mestu u pravo vreme i da me te iste večeri nije udarila suluda reaonost u glavu.
Budala je koliko hoćeš, ali pravih mangupa malo.

Ovu priču posvećujem Veki, Timi, Tini, Joki, Peksu, Packu, Luciji, Lidiji, Sanji, Ducki i ostalim mojim dragim mi budalama.
Izvinjavam se vlasnicina "Skver-a", palo mi na pamet ime njihovog lokala kada sam pre par meseci svratila na dobranu čašu vina. Vinarija Zvonko Bogdan je neprevazidjena!

Odoh!
Uživajte u lepom vremenu, volite se, čuvajte i pazite.
Čitamo se!
Vaša Ikac
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖