Klub B

Gde je Uroš?

- Kako bih zavukla jezik u njegov pupak!

- Sanja! Odvratna si tako pijana!

- A vi ne biste gricnule te jagodičaste bradavice? Ili možda zavukle ručerde u te farmerice? A? - nastavila je po svome sedevši u našem kutku u klubu.

Separe u uglu, na platformi, sa pogledom na ceo prostor.
Gledale smo na osamnaest stolova sa po četiri stolice, podijum za igru i šank. Nekoliko stolova za stajanje i nesvakidašnju sliku...

Klub je bio pun žena starosti od ranih dvadesetih pa do nekih dobro zrelih šezdesetih koje su opsluživali momci bez košulja, samo u farmerkama i sa leptir mašnama oko vrata. Svaki od njih u rukama je imao po jedan zlatni poslužavnik...

- Ne Sanja, ne bih gricnula, još manje bih mu zavukla ručerdu u farmerice, ali svakako bih tražila da mi odigra "ples u krilu" - odgovorih joj uz osmeh, dok sam rukom popravljala diskretni crni flor na njenoj uzanoj, crnoj haljini...

- Dame, mislim da je vreme da osnivač kaže par reči! - Jovana je bila decidirana i mislim da je Tina nije ni čula.
Samo je lagano kimnula glavom...

Treće naše druženje započele smo iz kafu. Prošlo je nedelju dana kako je Tinin odbranbeni sistem pao. Krenula je da se zaključava u sebe i jedino o čemu je pričala bili su Dimitrije i Andrea. O Urošu, njenoj najbolnijoj tačci nije bilo ni govora!
Ko je Uroš? Gde je Uroš? Nije bilo bitno...

- Mila, mislim da polako hvata onaj bejbi bluz...
- Veko... Nije bejbi bluz. Mnogo je ozbiljnije ovaj put. Prošli put su je dočekale lepe vesti po izlasku iz porodilišta, sada ne želi da mi kaže, ne može da mi kaže šta se desilo. Ne otvara se lako kao prvi put i samim tim mislim da je ozbiljnije. Jedino mi je rekla da je Uroša izbacila iz kuće, a on koristio Dimu da joj se privoli. I gde je Uroš, u opšte?!

- Rećiće ti kada i meni. Ni ja ne znam...

- Zanima vas gde je probisvet? - najednom smo je čuli iz druge prostorije, dok smo Veka i ja srketale poslednje kapi kafe... - Rećiću vam gde je! Kod kurve!

Kao furija sa raskopčanom košuljom iz koje su dojke virile, izletela je iz sobe i dotrčala kod nas.

- Gde je moja kafa? Majko, dodaj mi cigaru...

Lepše sam se zavalila u fotelju u kojoj sam sedela, privukla drugu pepeljaru bliže sebi i spremno čekala da krene sa svojom pričom...

...Pomirili smo se pre tri godine. Definitivno pomirili i krenuli van grada. Da se sklonimo od svega što je bilo nekada, da počnemo ispočetka, nas dvoje kao nekada. Nakon samo mesec dana, u njegovom autu dok sam tražila lrpu za brisanje stakla u pretencu, našla sam crni grudnjak. Hej, grudnjak!
Reklo bi se, pa šta, ali nije baš pa šta! Grudnjak nije moj, nekoliko brojeva je manji, a Uroš nikome nije pozajmljivao auto.
Naravno da sam pitala čiji je grudnjak, naravno da se pravio da ne zna o čemu pričam.
Na kraju sam stavila grudnjak sebi na glavu i rekla - Vidi, dragi, kako dobar šešir imam!

Škljocaj Vekinog upaljača samo je na kratko omeo Tinu, koja je stiskajući čeljust nastavila da govori...

... Posle nedelju dana na vratima se pojavio sa buketom cveća. Još uvek sam bila ljuta, a on je želeo da me odobrovolji. Htro je da me izvede na večeru.
Obukla sam ružičastu haljinu, namikala se. Dimitrija odvela u "igraonicu" gde čuvaju decu na sat i sela u auto.
Pred samim restoranom, na glavu sam stavila grudnjak. Ponovo.
Gledao me je kao da sam pala na glavu, a ne da na glavi imam brus.
Terao me je da skinem sramotni komad veša, ali nisam želela. - To nije grudnjak, to je šešir! - bila sam dosledna i takva sam ušla u restoran!