Poziv.

Kad sam bila mala plašila sam ih se, tad moj mali dječiji mozak ni sanjao nije da će jedan od njih ući u moj život..

Spremala sam se na posao kad mi je zazvonio telefon, našla sam ga negdje među hrpom odjeće koje sam izvadila iz ormara, jer nisam znala šta da obućem.
- Dosado, šta hoćeš ovako rano? - stavljala sam prvi sloj maskare dok je Ajna govorila na drugoj strani veze.
- Danas poslije posla idemo na kafu.
- Imala si osam sati na raspolaganju i ti mene ovako rano zoveš da mi to kažeš.
- Znaš da se i ja rano budim.
- Izvini, ali nismo svi jutarnje osobe kao ti.
- Šuti i nađi se sa mnom danas u Kaffi, ok
- Dobro, sad moram da idem.
Poklopila sam i odložila telefon u torbu, obukla sam se toplo jer je bio januar, jutro je i hladno.
Navukla sam kaput i čizme i izašla vani.
Radila sam u jednom butiku na Baščaršiji.
Svaki dan sve ista lica, i svaki dan ljudi druge nacionalnosti, stranci.
Bio mi je potreban jezik, a na kurs mi se nije dalo ići. Bilo je koliko para toliko muzike, nekako sam se sporazumjevala.
Stigla sam i stala da otključam radnju i tu me dočeka kao i svako jutro Nejra, cura iz butika preko puta, malo na svoju ruku, i važna.
- Hej. - dotrča do mene pa me poljubi u obraz.
- Hej. - odgovori otključavajući vrata želeći da se što prije dočepam radijatora.
- Htjela sam da te pitam da večeras ideš sa mnom.
- Negdje? - podigla sam maicu sa pločica.
- Ima večeras zabava povodom otvaranja novog kafica..
- Aha, hajde vidimo se kasnije, ok?
- Ok, cmokić. - reće i izađe iz radnje sva razdragana.
Vrijeme je prolazilo sporije od puža. Otkucalo je dvanaest sati i stigla mi je nova roba, bilo je i vrijeme, ubila me dosada.
Danas nije bilo puno ni posla, svega tri mušterije.
Dok sam slagala posljednji par farmerki na policu, oglasilo se viseće zvonce na vratima.
- Op. - Ajna me potapša po ramenu.
- O, od kud ti. - namšrtila sam se dok sam ustajala s pločica.
- Navratila sam, mogu biti s tobom do kraja radnog vremena i onda idemo u Kaffu da se dogovorimo nešto.
- Šta to. - otvorila sam jednu bombonu.
- Idemo večeras na zabavu.
- Nekakvu?
- Povodom otvaranja novog kafića tu blizu.
Približila sam joj se toliko blizu kao da bi mogla da čuje ova iz susjednog butika.
- I ova vamo me zvala da idemo.
- Nema veze, mogu ja s njom..
Prevrnula sam očima.
- Zar mora?
- Bolje je što nas je više..
Pričale smo preostalih tri sata.
Kad je napokon sat stao na četri, pokupile smo Nejru i uputile se u Kaffu.
Najviše sam voljela tu da dolazim, jer se opuštam uz Dinine pjesme.
Nismo mogle naći mjesto, jer je objekat bio malen i pun.
Nekakav mladi par nam je ustupio mjesto.
Zavalile smo se i ja sam mahnula konobaru.
- Izvolite. - reče kad nam je prišao igrajući se sa tacnom.
- Meni turski čaj.
- I nama. - rekoše Ajna i Nejra u glas.
Čavrljale smo o svaćemu, Nejra kao po običaju, folirala se.
- Žene, evo već sat vremena pričamo bezveze, a ništa se nismo dogovorile, jel  idemo ?- rekoh im ispijajući posljednju kap čaja, mašući konobaru da donese jos tri.
- Naravno da idemo, iz ovih stopa idem da se spremam, odnosno kad popijem čaj. - kroz smijeh će Ajna.
Ajna je uživala u svom čaju a ja sam pričala sa Nejrom gluposti.
Osjetila sam da me neko tapka.
- Alisa, vidi, vidi. - gledala je u vrata kao da je duha vidjela.
- Ma koga, kog.. - moj bivši je ušao i sjeo dva stola od našeg.
Ja moram da idem odavde. - rekoh, i izađoh vani ostavljajući njih dvije za sobom unutra.
Skontao me je i izašao za mnom.
- Hej. - uhvatio me je za ruku.
Trgla sam se.
- Pusti me. - rekla sam ljutito.
- Želim da pričamo.
- Sad se pojavljuješ i želiš da pričamo, gdje si bio do sad.
- Kad porazgovaraš sa mnom znat ćeš .
- Ne zanima me. - krenula sam a on mi poprijeći put.
Skloni mi se. - gurnula sam ga, i ubrzala da me ne stigne.
Na sreću nije ni krenuo za mnom.
Samo sam čula kako dobacuje.
- Pričat ćeš sa mnom kad tad.
- Aha. - rekoh.

Stigla sam kući, i Ajna me je odmah nazvala.
- Šta se desilo?
- Ne mogu o tome preko telefona, pričat ćemo većeraš.
Poklopila sam i bacila telefon na krevet.
Skinula sam se u grudnjag i gačice i ja se bacila za njim.
Ležala sam na leđima, gledala u plafon i duboko disala želeći da me prođe ljutnja.
Počeo je da me hvata san, ali sam skočila pod tuš kad sam shvatila da se moram spremati.
Istuširala sam se, obukla nove farmerke koje sam uzela iz svog butika, bijelu rolku, kosu sam uvila figarom i pustila da pada, malo se našminkala, ne puno, jer nikad nisam voljela puno šminke, obukla krznenu bundu, navukla čizme i izašla.
Ispred zgrade su me njih dvije već čekale.
- Čao curke.
- Pričaj.
- Polako. - pogledala sam je a ona je skontala da ne mogu o tome pred Nejrom.
Nismo više progovarale, samo smo đuskale uz muziku dok nismo stigle do kafića.
Već je bilo krcato, i muzika je treštala.
- Pa nismo rezervisale stol? - šapnula sam Ajni.
- Riješeno. - namignu mi i prođe vrckajući ispred mene.
Ušle smo i konobar nas je odveo za naš sto.
Neki su već plesali pa je i mene muzika odmah ponjela.
Naručila sam votku i dala se plesati.
U susret mi je išao Amel, moj bivsi.
Pokretima je davao do znanja da želi da pleše sa mnom, odbila sam ga.
- Opa, tu smo.
- Šta želiš. - ljutito sam otpila gutljaj votke.
- Da pričamo.
- Rekla sam da ne želim, ok, sa prijateljicama sam tu, i nemoj mi stvarati probleme, odlazi.
Otišao je bez rijeći, ali je bio na svakom mjestu, gdje god pogledam.