Sudbinski mač

2. deo

-"Što ne ostanete još malo?"

Upita baba dok stoji prislonjena na zid.

-"Vreme je da krenemo nazad."

Odgovori tata dok oblači svoj tamni kaput. Čoveče, ala je teška ova kutija! Premestim je u drugu ruku, dok ovu u kojoj sam je držala promrdam. Pitam se šta je unutra? Ne mogu da dočekam da dođemo kući! Samo ću da zavirim, ali sudeći po tome da je baba spakovala sve, sigurno je zamotano u koji dodatni papir, tako da neću da vidim ništa.

-"Čekajte da vam spakujem malo hrane!"

Poviče ona dok žuri u kuhinju. Tata prevrne očima i učini da se osmeh pojavi na mom licu. Meni ne bi smetalo da pričekam dok ona spakuje hranu, uopšte ne bi.
Deda se približi tati i potapše ga po leđima.

-"Pusti je, znaš kakva je."

Odgovori mu on te se obadvojica osmehnu. Ubrzo nam se pridruži i baba držeći veliku kesu u ruci.

-"Evo, sve sam spakovala!"

Pruži kesu tati, on je prihvati i srdačno se zahvali. Pozdravimo se uz zagrljaj te napustimo njihov stan. Liftom se spustimo na prvi sprat te izađemo na hladan zimski vazduh.

-"Dopala ti se večera?"

Upita me on dok se smeštam pozadi. Zatvorim vrata te zavežem pojas.

-"Tata, kako je to glupo pitanje. Naravno da mi se dopala!"

Odgovorim mu na šta se on osmehne.

-"Pravo je pitanje kako se tebi dopala?"

Upitam ga dok zakopčavam šnjir džepa.

-"Bila je divna kao i uvek."

Ostatak vožnje proveli smo u prijatnoj tišini. Volela bih da mi svaki dan bude ovako opušten, nažalost to je nemoguće. Naslonim glavu na prozor i sklopim oči na par sekundi.

-"Imaš nekih obaveze sutra?"

Upitam ga dok se spuštam na ugaonu garnituru od tamne kože.

-"Ujutru idem da proverim par stvari, a ostatak dana sam slobodan. Zašto pitaš?"

Spusti na kožnu fotelju sa moje desne strane. Slegnem ramenima i okrenem glavu prema staknenom zidu. Obožavam ovaj zid, pogotovo noću kada se pojavljuje milion lampica.

-"Onako, bez nekog specijalnog razloga. Znači li to da ćemo doručkovati zajedno ili ne?"

Okrenem glavu i pogledam ga u oči. Koliko te oči zapravo kriju tuge, srce me zaboli kad samo pomislim. Preda mnom je samo dva-tri puta zaplakao. Dok sam ja milion puta došla uplakana u njegovu sobu. Mazio bi me po kosi i leđima i tešio sve dok ne zaspem.

-"Doručkovaćemo zajedno."

Odgovori mi te se osmehne.

-"Odlično! Ovo sam ti pričala i pre, ali stvarno želim da znaš ovo. Ne zameram ti kada ne možeš da budeš pored mene, razumem sve. Ti radiš da bi mi obezbedio što bolji život i to si i uspeo, hvala ti na tome."

Ustanem, stanem iza fotelje te ga zaglim.

-"Volim te tata."

Stavi svoju ruku na moju nadlakticu i osmehne se.

-"Volim i ja tebe, mala moja devojčiče."

Uspravim se te napravim par koraka i približim se staklenom zidu.
Pogled me je ostavio bez teksta po milioniti put. Ne znam da li više volim Moskvu danju ili noću. Predivna je u oba pogleda!
Prekrijem usta dok zevam. Umor me je uhvatio, moram da priznam.

-"Mislim da ću da odem u krevet."

Protegnem se i još jednom pogledam ovaj divan prizor.

-"Laku noć tata."

Približim mu se te otisnem poljubac na njegovom obrazu.

-"Laku noć jedina."

Okrenem se i lagano krenem prema svojoj sobi.
Upalim svetlo i zatvorim vrata. Bio je ovo lep dan. Dovučem se nekako do vratiju garderobera, otvorim ih te prvo što uradim, izujem se i obujem mekane sobne papuče. Bordu haljinu zamenim svilenom pidžamom Victoria's Secret i odem do kupatila, koje je, usput, u sklopu sa mojom sobom, kao i garderober. Obavim higijenu, pa se vratim nazad u sobu i ušuškam se u krevetu.
Sutra će biti još bolji dan, pomislim te sklopim umorne oči.

Mišljenje?