Sudbinski mač

10. deo

-"Gospođice!"

Trznem se čuvši neki tihi glas.

-"Molim?"

Upitam sva pogubljena. Bože, gde se uopšte nalazim? Razgledala sam okolo i nisam mogla da shvatim gde sam.

-"Stigli smo."

Blago se namrštim, skroz sam izgubljena. Kroz glavu mi prođu slike dok smo se vozili kući i sve mi bude jasno.

-"Hvala Vam na vožnji."

Platim vožnju te nekako izađem iz vozila. Jedva da imam snage da se krećem. Hladnoća me je malo razbudila, ali to nije potrajalo, opet sam osetila umor. Pospano uđem u hotel, dovučem se do lifta te zakoračim u isti. Naslonim se na zid te mučno izdahnem i sklopim oči.

-"Na koji sprat idete?"

Upita me nepoznat muški glas. Zar nije lift bio prazan? Blago se namrštim te odgovorim.

-"Deveti."

Jedva nekako izgovorim. Ne znam šta mi se dešava, ovoliki umor nisam osećala već duže vreme. Klizanje me je izmorilo do maksimuma!

-"Jeste li dobro?"

Upita me on. Klimnem glavom te otvorim oči.

-"Dobro sam, samo sam malo umorna, to je sve."

Po izgledu sam mogla da zaključim da je stariji od mene. Nije izgledao loše, sasvim suprotno, izgledao je sjajno, ali zbog umora, nisam ni marila. Jedino što sam priželjkivala u tom momentu, jeste da legnem u mekan i topao krevet i sklopim oči.
Pokušavala sam da ostanem budna tako što sam u sebi pevala pesmicu koju sam volela kao mala. Mogla sam da osetim da me posmatra. Nakon par trenutaka vrata lifta su se otvorila.

-"Sigurno možete sami?"

Brižno me je upitao nepoznati momak.

-"Da, da, mogu. Hvala Vam na ponuđenoj pomoći, ali ne treba mi."

Izašla sam napolje, najzad ću otići u krevet! Stala sam nezgodno i počela da padam. Sneg plus čizme, nije baš pogodna kombinacija. Sklopila sam oči i pomirila se sa činjenicom da ću završiti na podu.
Čudno, ne osećam pod, već ruke oko sebe? Polako otvorim oči i susretnem se sa njegovim pogledom. Kestenjaste oči su gledale u mene, gubila sam se u njima. Iz nekog razloga, želela sam da ovo traje zauvek. Osmehnuo se te mi sam shvatila da bi trebalo da stanem na svoje noge.

-"Hvala! Da nije bilo Vas završila bih na podu."

Blago se osmehnem pomalo posramljena.

-"Nema na čemu. Samo ne znam da li ću sledećeg puta uspeti da Vas uhvatim."

Uputio mi je topao osmeh te se vratio nazad u lift, a ja, ja sam nastavila da stojim nepomično. Šta se to upravo dogodilo? Umor i pospanost su bili rukom oterani videvši te smeđe oči. Osmehnem se luckasto te nastavim dalje do svojih vrata. Prislonim kažiprst na skener i otvorim vrata. Izujem se trudeći se da što manje zvukova napravim. Uzmem čizme u ruke te krenem oprezno
.
-"Bila si sa Markom i Dinom."

Začuo se dubok glas mog oca. Sklopim oči na trenutak te ih opet otvorim. Uhvatio me je, ali svako bi me ujutru pitao gde sam bila. Izdahnem te krenem prema dnevnom borakvu, odatle je dopirao njegov glas. Naslonim se na vrata te ga pogledam. Stajao je kod prozora, ulično svetlo mu je svetljavalo lice.

-"Znam sve, samo bih voleo da me sledeći put ti obavestiš."

Ostanem u čudu. Nisu mi rekli da i moj otac zna gde smo bili.

-"Hoću, ne brini. Ni na kraj pameti se nisam setila da te pozovem, izvini."

Ostavim čizme pred vratima te uđem u prostoriju.

-"U redu je."

Blago se osmehne te i sama učinim isto. Približim mu se još više te ga čvrsto zagrlim. Uzvrati mi i počne da me mazi po leđima.

-"Jesi li se lepo provela?"

Upita me pre dok me i dalje grli.

-"Nego šta! Bilo je divno!"

Odgovorim mu ushićeno.

-"Drago mi je da je tako. Kasno je treba da odeš u krevet."

Kaže pre nego što me pusti. Klimnem glavom potvrdno te mu poželim laku noć.

-"Laku noć, tata."

Podignem se na prste i on se još dodatno spusti, te otisnem poljubac na njegovom obrazu.

-"Laku noć, jedina."

Okrenem se te krenem prema vratima. Uzmem čizme i odnesem ih na sušenje, te najzad odem u svoju sobu. Odeću složim u garderober i zamenim je udobnom pidžamom. Na brzinu obavim higijenu te se ušuškam u krevetu. Pomislivši na predivna kestenjasta oka dva i taj zanosan osmeh, zaklopila sam umorne oči i usnula.

Mišljenje?