Sudbinski mač

11. deo

Sunčevi zraci prodirali su kroz staklo mog prozora te tako osvetljavali prostoriju.
Dok sam se protezala, sklopila sam oči te se nasmejala prisetivši se kestenjastih očiju. Da možda ne živi ovde? Sigurna sam da bih ga primetila da živi ovde. Saznaću ko je on, kad-tad ću saznati.

Ponovim istu rutinu kao i svakog jutra te se vratim nazad u apartman. Dok sam bila izvan svog apartmana, gledala sam svuda oko sebe ne bi li videla njega, ali nije ga bilo, nažalost. Malo sam se razočarala, priznajem. Šta sam uopšte mogla da očekujem, da ću ga videti?! Prevrnem očima te uđem unutar ogromnog apartmana. Nisam mogla da jedem, ili sam barem htela to da mislim. Otišla sam pod topao tuš, stvarno mi je pomogao. Na neki način mi je razbistrio misli. Uvukla sam se u obične, mom jeans i oversized duks. Dobro sam se osećala u svojoj odeći, samo mi je falio topao napitak da osetim tu zimsku atmosferu. Smestim se na krevetu te odlučim da pozovem jedne od najdražih ljudi u svom životu.

-"Halo?"

Izustim u trenutku kada prihvate poziv.

-"Hej!"

Poviču oboje.

-"Kako ste spavali i jeste li se naspavali?"

Završim sa pitanjem te se osmehnem, sa druge strane se čuo njihov prigušen smeh.

-"Da znate da sam se naspavala i to baš onako!"

Obavesti nas Dina te onda i Mark.

-"Tako dobro sam spavao! Čim sam došao, istog trena sam otišao u krevet i zaspao."

Klimnem glavom kao da mogu da me vide.

-"Um... imam nešto da vam kažem."

Stidljivo im se obratim.

-"Reci!"

Oboje izgovore u istom trenutku.

-"Pa... ovaj... kada sam ušla u lift videla sam..."

Ispričala sam im sve detaljno, pomno su me slušali i postavljaji po koje pitanje.

-"Marina, ti znaš šta ovo znači?!"

Začuje se Dinin veseo glas.

-"Ne znam na šta misliš."

Uzdahne ona, a Mark se nasmeje.

-"Zaljubila si se!"

Kratak vrisak joj se oteo.

-"Ne, nisam. Samo mi je lep, to je sve."

Znam da nisam zaljubljena i niko ne može da me ubedi u suprotno!

-"Ne, zaljubila si se!"

Ne, ona ide dalje po svom.

-"Mark, pomozi mi, molim te."

Pročisti grlo te progovori.

-"Znaš kako, Dina je možda u pravu."

Kako molim? Neću popustiti!

-"Možda?!"

Počičemo nas dve.

-"Nije možda, ja jesam u pravu!"

Reče Dina.

-"Stvarno? I ti Mark, nisam očekivala to od tebe."

Naravno, nisam bila ljuta ili bilo šta drugo, sve je ovo bio neki vid,da kažem šale.

-"Vas dve, da zatvaramo ovu temu, jer ako vas sad ne zaustavim, ovaj razgovor neće doći kraju!"

Složimo se sa Markom te pređemo na drugu temu.

. . .

Pričali smo dobrih par časova. Počela sam da osećam glad, tako da sam odlučila da odem i pojedem nešto. Odložila sam telefon na stočiću te krenula prema vratima. No, pre nego što sam stigla do vrata, začulo se kucanje na istim. Bila sam nadomak njih, s toga sam ih otvorila. Sa druge strane sam ugledala svog tatu u besprekornom odelu.

-"Zdravo, tata!"

Osmeh je zaigrao na mom licu.

-"Jedina moja. Nisi doručkovala jutros, zar nisi gladna?"

Upita me brižljivo.

-"Nisam mogla da doručkujem ranije. Baš sada sam krenula da nešto prezalogajim."

Mogla bih da pričam sa njim čitavu večnost, ne bi mi bilo dosadno ili nešto slično.

-"Jasno. Idi ti onda doručkuj, meni je vreme za polazak."

Priđe mi te me zagrli, uzvratim. Odvojimo se, te otisnem poljubac na njegovom obrazu, a onda ostavi poljubac u mojoj kosi.

-"Volim te, vidimo se kasnije!"

-"Volim i ja tebe, vidimo se!"

Uputi mi jedan osmeh te pođe niz hodnik, pa onda izađe iz apartmana. Udahnem te krenem prema kuhinji.

Mišljenje?