Sudbinski mač

7. deo

Marina

Neko zakuca na vrata, sigurno je Olja, nema ko drugi.

-"Uđite."

Kažem promuklim glasom te prebacim pogled na vrata. Vrata se polako otvore, a iza vrata se pojavi Olja... Čekaj malo sa Dinom i Markom?!

-"Hej!"

Oboje poviču. Blago se namrštim te se uspravim u sedeći položaj.

-"Ostaviću vas sada same."

Izjavi Olja te ode sa vrata i ostavi nas troje same.

-"Nemojte samo tako da stojite, uđite."

Kažem im i dalje u čudu. Ne mogu da verujem da me nisu poslušali! Nešto su naumili, imaju neki plan, sigurna sam.

-"Zar vam nisam rekla da ne dolazite, sami ste se i složili da nećete dolaziti."

Razmene poglede te prebace pogled na mene.

-"Pa sada... Nismo mogli da ne dođemo."

Izjavi Mark, a Dina klimne glavom.

-"Svakako bi ti bilo dosadno da samo ležiš u tom krevetu, ovako ti neće biti dosadno."

Dopuni ga Dina. O čoveče, zabrljala sam, trebalo je da im kažem istinu.

-"Slušajte, izvinite što sam vas slagala, samo..."

Ne stignem da završim rečenicu, prekinu me njih dvoje.

-"Znamo, to sada nije bitno. Bitno je da smo sada zajedno."

Moram da priznam izmamili su mi osmeh na lice. Veselo ustanem iz kreveta, približim im se i i zagrlim ih.

-"Hvala vam! Previše vas volim!"

-"Volimo i mi tebe!"

Nakon par trenutaka se odvojimo, blistavi osmesi pojavili su se na našim licima.

-"Nego da mi pređemo na hranu."

Reče Dina na šta svi prasnemo u smeh.

-"Uzeli ste hranu?"

Upitam dok smirujem svoj smeh.

-"Naravno!"

Podignu kese u vazduh.

-"Idemo onda u dnevnu."

Kažem te svi zajedno krenemo prema dnevnom boravku. Smestimo se na ugaonoj garnituri te njih dvoje krenu da vade hranu iz kesa.

-"Idem ja da nam sipam nešto za piće."

Klimnu potvrdno te ustanem i krenem prema kuhinji. Uđem u prostoriju, a Olja me pogleda upitno.

-"Šta želite?"

Upita me ona.

-"Došla sam da sipam sok, sama ću."

Odgovorim joj dok se blago smešim. Izvadim čaše te uzmem domaći, ceđen sok i sipam ga u čaše. Budući da me mogu poneti sve tri čaše, stavim ih na poslužavnik te krenem nazad. Oprezno sam se približavala stočiću. Spustim poslužavnik sa čašama na stočić te sednem nazad na ugaonu garnituru. Na stoćiću je bio postavljen suši sa raznim sosevima.

-"Uspeli ste da me iznenadite, priznajem!"

Prebacim pogled sa stola na njih.

-"Nije to ništa."

Kaže tiho Dina, ali ipak dovoljno da čujem. Osmehnem se te uzmem štapiće i počnem sa jelom.

. . .

Jeli smo i časkali, jednostavno rečeno uživali! Pružim se, dohvatim čašu te uzmem zadnji gutljaj soka.

-"Sada idemo na jedno mesto!"

Poviče veselo Dina te oboje ustanu.

-"Još iznenađenja?"

Upitam te i sama ustanem.

-"Hajde idi presvuči se i krećemo."

Klimnem glavom i odem do sobe. Uđem u garderober te izvučem toplu odeću. Presvučem se te preko uzmem jaknu, kapu i rukavice i naravno čizme. Napustim sobu i vratim se njima.

-"Idemo?"

Upita Mark. Uzem telefon sa fotelje te klimnem glavom potvrdno. Izađemo iz apartmana, uđemo u prazan lift i tek tada mi padne na pamet.

-"Nisam rekla Olji gde idem!"

Povičem i krenem da pritisnem dugme da zaustavim lift, ali me zaustavi Mark.

-"Rekli smo joj već, zna gde idemo."

Kaže on smirenim tonom. Izdahnem od olakšanja te odmahnem glavom levo-desno, pa se nasmejem sama sebi.

Mišljenje?