Sudbinski mač

16. deo

Dina

Gurnem vrata te uđem u svoj topao dom. Izujem se, te cipele odložiom u cipelarnik, a jaknu okačim na čiviluk. Danas je bio naporan dan. Izdahnem te krenem prema dnevnom boravku.

-"Dušo, stigla si!"

Povikne mama te ustane sa sofe i zagrli me. Uzvratim joj zagrljaj te otisnem poljubac na njenom rumenom obrazu.

-"Kako je bilo?"

Upita me dok se smešta nazad na sofu. I sama sednem te joj odgovorim.

-"Kao i obično, mama."

Prođem prstima kroz svoju plavu kosu te pogledam u televizor.

-"Znači nije bilo nešto, zar ne?"

Nagne malo glavu prema meni i upita me brižno.

-"Samo sam umorna, sve ovo me je umorilo."

Priznam joj dok gledam u pod.

-"Trebalo je odmah da mi kažeš, mila."

Zagrli me čvrsto i otisne nežan poljubac pun ljubavi na mom obrazu.

-"Izvini."

Izgovorim iskreno, pa sklopim oči na par trenutaka.

-"Jesi li gladna?"

Upita me na šta odmahnem glavom negativno.

-"Nisam gladna. Idem pod tuš."

Izjavim, a ona kao odgovor samo blago klimne glavom. Iz sobe pokupim sve što mi je potrebno te uđem u zagrejano kupatilo. Uklonim svaki delić odeće, pa zatim uđem pod tuš i odvrnem mlaku vodu.
Misli su mi bile na sve strane! Nadala sam se da će mi ovo pomoći, ali izgleda da ne uspeva. Gde je tata? Znam da radi u Piteru, ali zar je toliko zauzet da ne može ni da pozove, niti da se javi? Sklopim oči te mučno izdahnem.

Završivši sa dugim tuširanjem, izađem iz kupatila koje se sada pretvorilo u saunu. Pre nego što odem u dnevnu sobu, uđem u sobu. Uzmem telefon te pozovem tatu. Hajde, javi se već jednom! Nije bilo odgovora. Prekinem te bacim telefon na krevet. Zašto se kog đavola ne javlja?! Upitaću mamu, ona sigurno zna! Smirim disanje, pa laganim koracima krenem prema dnevnoj.

-"Dobro si? Dugo si se zadržala unutar kupatila."

Brižno mi se obrati. Blago se osmehnem na to te joj dam odgovor.

-"Dobro sam, samo bih htela da jedemo."

I sama se osmehne te klimne glavom potvrdno.

-"Hajdemo onda u trpezariju."

Uhvati me za ruku te pođem za njom. Zaista je divna i kao osoba, a posebno kao majka! Boljeg roditelja nisam mogla da poželim! Jako je brižna, ali razumem zašto, ona je mbajka, normalno je da se brine za svoju decu, a takođe sam u tom uzrastu kada se mnogo toga dešava. Određeni broj tinejdžera počne da se druži sa pogrešnim osobama, te tako upadne u loše društvo i učini mnogo loših stvari. Opet može isto to učiniti i bez uticaja okoline.
Psihičko i emotivno stanje je mojoj majci veoma bitno, tako da me uvek sve upita više puta da zaista bude sigurna. Ipak i sama primeti kada nešto nije u redu sa jednim od njene dvoje dece.

-"Pomoći ću ti da postaviš sto."

Uzmem posuđe i escajg te ih postavim na sto. Mama kao završni korak donese veliku ovalnu posudu sa čorbom. Smestimo se na svojim mestima te započnemo za jelom. Tišina je vladala sve dok nisam odlučila da je upitam ono što me najviše zanima.

-"Mama?"

Upitam je. Podigne glavu i pogleda me u oči.

-"Šta je sa tatom? Zašto mi se ne javlja i zašto ne zove?"

Najzad prevalim to preko usana. Na trenutak je izgledala zbunjeno, možda krajnje i nespremno da odgovori na moje pitanje.

Mišljenje?