Sudbinski mač

3. deo

Promeškoljim se u krevetu i nakon par trenutaka, ustanem. Bosim nogama odšetam do kupatila. Obavim higijenu, te odem u garderober. Skinem pidžamu, pa obučem tamne helanke i svetlo plavu majcu, a na noge navučem patike. Vratim se nazad u sobu i namestim krevet. Uzmem telefon i slušalice te napustim sobu, a ubrzo i apartman. Uđem u lift i spustim se na drugi sprat. Iskreno nije da obožavam da vežbam, samo... želim da vodim zdrav život, to je sve. Gurnem vrata teretane i zakoračim u istu.

. . .

Trening gotov! Uđem u lift i pritisnem dugme sa brojem šest. Moram da priznam da je trening bio intenzivan! Prvo što ću da uradim, jeste da ću da odem pod tuš. Vrata lifta se otvore, izađem i dođem do naših vrata, prislonim kažiprst na skener i otvorim vrata. Otrčim pravo u sobu, a zatim u kupatilo. Skinem svu odeću sa sebe i uđem pod tuš. Odvrnem mlaku vodu i pustim je da se sliva niz moje telo i tako umiruje moje mišiće. Ovo mi je bilo potrebno!

Isključim vodu te se ogrnem bade-mantilom. Uzmem peškir i umotam kosu u njega. Izađem iz kupatila, pa odem u garderober. Izvučem trenerku i usku bluzu te ih obučem Obujem kratke čarape i sobne papuče te krenem nazad u kupatilo. Skinuvši peškir sa glave, uključila sam fen i isušila vlažnu kosu. Mogla bih da skratim malo krajeve. Slegnem ramenima i krenem prema trpezariji.

-"Dobro jutro!"

Poviknem. Pre nego što sednem za sto, poljubim tatu u obraz. Sedeo je u besprekornom, crnom odelu spreman za posao.

-"Dobro jutro! Kako je bilo na treningu?"

Upita me dok uzima gutljaj kafe. Sednem na svoje mesto te i sama uzmem gutljaj svog čaja.

-"Intenzivno."

Ostatak doručka smo proveli u prijatnoj tišini. Navikli smo da ćutimo tokom doručka, tako da to nije čudno.

-"Večeras će doći Mark i Dina."

Spomenem njihov dolazak u slučaju da je zaboravio. Klimne glavom, pogleda me i blago se osmehne.

-"Znam, nisam zaboravio."

Uzvratim mu osmeh te ispijem zadnji gutljaj iz šolje.

-"Trebalo bi da krenem. Vidimo se kasnije."

Ustane, otisne poljubac u mojoj kosi i napusti prostoriju. Ubrzo i sama ustanem iz stolice i napustim trpezariju.

-"Olja, molim Vas sklonite sve sa trpezarijskog stola, završili smo sa doručkom."

Stanem na vratima kuhinje i obratim se ženi srednjih godina. Klimne glavom, to je bio moj znak da krenem. Nastavim do svoje sobe i uzmem telefon sa radnog stola te izađem iz sobe. Otići ću u dnevnu i pustiću muziku, odlučila sam dok sam bila sve bliže dnevnom boravku. Smestim se na kožnu, ugaonu garnituru i uključim televizor te pustim svoju plejlistu. Otključam telefon i uđem u instagram. Nema ničeg novog, svi se greju u svojim domovima. Ostavim telefon, ustanem i približim se staklu. Ulicama prolazi po koji prolaznik. Mala grupica dece se igra u snegu, vesele se. Mislim da nema osobe, koja kao dete nije volelo sneg.

Mišljenje?