Sudbinski mač

13. deo

-"Mogu li da te zagrlim?"

Upita me stidljivo.

-"Naravno!"

Moj odgovor ju je naterao da se zakikoće. Poskočila je i zagrlila me čvrsto. Uzvratila sam joj zagrljaj. Ne mogu da opišem svoja osećanja u ovom trenutku.

-"Veoma si lepa! Volela bih da budem kao ti kad porastem."

Iznenadila me je ovim, priznajem.

-"Hvala ti! Jako si slatka devojčica."

Pogledala je u pod, osmehnula sam se i pogledala u njenu majku. Gledala je u nas i široko se smešila.

-"Imate divnu ćerku."

Obratim joj se.

-"Hvala Vam."

Zahvalila se te pozvala ćerku.

-"Malena, vreme je da krenemo."

Napravila je tužan izraz lica.

-"Meni se ne ide."

Protivila se ona.

-"Želim da ostanem sa Marinom još malo."

Odmahnula je njena majka.

-"Sigurna sam da i ona ima obaveza."

Prebacila je pogled na mene.

-"Treba da slušaš mamu, ona zna najbolje. Sigurna sam da ćemo se videti ponovo, zato nemoj biti tužna."

Okrenula se prema meni i pogledala me sa posebnim sjajom u očima.

-"U redu."

Ipak je bila tužna.

-"Znaš li gde ja živim?"

Klimne glavom potvrdno.

-"Onda slobodno dođi sa mamom, kad god poželiš."

Pogledala me iznenađeno baš kao i njena majka.

-"Stvarno?"

Ushićeno me upita ona.

-"Da."

Odgovorim joj. Zagrlile smo se te sam objasnila njenoj majci sve, a na kraju sam joj i dala svoj broj.

-"Vidimo se!"

Malena devojčica mi je mahala dok je odlazila.

-"Vidimo se!"

Osmehnem se te krenem nazad prema hotelu. Ko bi rekao da će se ovo dogoditi?

. . .

Mesec i zvezde sijale su blistavo na noćnom nebu. Uživala sam još koji minut gledaju ovu lepotu, zatim sam legla u krevet. Šta li on radi sada? Možda i on ide na spavanje, a ipak se možda provodi sa društvom. Ne izgleda mi kao tip koji ide u noćne izlazke, možda grešim, ko zna.
Čekaj malo, šta ako ima devojku? Da li ima devojku? Da li bi učinio ono da ima devojku? Mislim da ne, ali opet možda se varam. Dobro Marina, dosta više o njemu, treba da spavaš, sutra te čeka naporan dan! Sklopila sam oči i nakon nekog vremena najzad usnula.

. . .

Zvuk alarma prekida moj san. Ustajem na noge, rastežem se i nastavljam u kupatilo. Obavim higijenu te se vratim nazad u sobu. Namestim krevet te odšetam u garberober i obučem uniformu, duboke, elegantne pantalone crne boje i belu košulju koju upašem. Celokupni izgled ukrasim srebrnom ogrlicom. Oblačenje je gotovo!
Po treći put se vratim u sobu. Sednem za toaletni stočić sa ogledalom te se oglednem u isto. Maskara će biti sasvim dovoljna. Otvorim veliku fioku i izvučem maskaru. Nanesem je na svoje trepavice, te je vratim nazad na mesto. Nanesem i sloj labela te izađem iz sobe i odem u dnevni boravak.
Nije bilo nikoga, odnosno mog oca. Iz nekog razloga sam očekivala sam da će biti ovde. Bacila sam pogled na grad te sam otišla u trpezariju. Gde me je čekala Olja.

-"Dobro jutro, Olja!"

Povičem te sednem za sto.

-"Dobro jutro i Vama! Spremni za početak nove radne nedelje?"

Upita me ona.

-"Relativno. Tata je na poslu, zar ne?"

U tom trenutku začuo se njegov glas.

-"Ne, tata je tu."

Prebacim poged na vrata i susretnem se sa njegovim pogledom.

-"Dobro jutro, jedina!"

Sedne za sto te me uhvati za ruku.

-"Dobro jutro, tata!"

Uzvratim mu veselo, a opet po malo i zbunjeno.

-"Kako si spavala?"

Upita me dok uzima gutljaj svoje crne kafe.

-"Dobro. Ali zar ti ne bi trebao da si na poslu?"

Najzad mu postavim svoje pitanje.

-"Ne."

Izjavi on te mi uputi jedan topao pogled. Klimnem glavom potvrdno, pa zatim i sama počnem sa doručkom.

Završivši sa jelom, ustala sam sa stolice i otišla u svoju sobu po stvari. Uzela sam sve od ranca pa do kape i rukavica. Odložila sam ih na jednu od fotelja u dnevnom boravku.

Mišljenje?