Otrovna mladost

12.

"Znaš, dosadilo mi je da nosim ovu monotonu belu spavaćicu," izjavila je Bruklin. "Videla sam da su neki već stigli da odu do prodavnice i kupe sebi odeću."

"Kako su to uopšte uradili?," upitala sam. "Nemamo čime da platimo."

"Zapravo, imamo. Bjanka i Lusi su mi objasnile način plaćanja ovde. Profesori beleže ko se pojavljuje na predavanjima. Nakon što završe, oni odlaze do takozvane banke u Centru i daju bankaru informacije o tome ko je bio prisutan na njihovom času. Ako si bila prisutna, bankari odvajaju određenu sumu novca za tebe. Ovde postoji čak i posebna valuta, koja se ne može koristiti nigde drugde van instituta. Ako si bila na predavanjima, možeš samo da odeš u banku i pokupiš svoju platu."

"To zvuči zanimljivo!," uzviknuh. "Plaćaju nam da učimo."

"Upravo tako. Idemo li?"

Uzbuđeno sam klimnula glavom. Pronašle smo banku u Centru i pokupile svaka svoju platu, a zatim smo nastavile da šetamo, razgledajući izloge prodavnica. Bila sam prijatno iznenađena raznovrsnim izborom. Osim toga, opušteni šoping sa Bruklin mi je ispunio srce radošću. To zajedničko vreme nam je bilo ulepšano smehom i dobile smo priliku da se još više zbližimo i upoznamo. Što sam duže bila sa njom, to mi je više delovala kao neko koga poznajem svog čitavog života.

"Crvena ili plava boja?," Bruklin je u rukama držala dve lagane majice, obe uredno okačene na providne ofingere.

Otvorila sam usta da joj kažem da bi joj crvena definitivno bolje stajala, ali me je zvuk ozbiljnog glasa prekinuo taman kada sam udahnula vazduh. Ostala sam zamrznuta u mestu, dok sam slušala glas Frenka Landona kako izvire iz malih zvučnika ugrađenih u plafon. Bruklin je naborala čelo i sasvim je zaboravila da u rukama drži dva komada odeće.

"Izvinjavamo se što vas prekidamo u bilo čemu što radite. Molimo vas da se što pre vratite u svoje smeštaje i zaključate vrata. Uskoro ćete moći da se vratite, samo imamo jedan mali problem koji moramo rešiti. Ostanite smireni."

Bruklin je užurbano vratila majice tamo gde su stajale, uhvatila me za ruku i potrčala, dok me je vukla iza sebe.

"Polako! Otkinućeš mi ruku," govorila sam joj, gledajući okolo i pokušavajući da shvatim šta se dešava. Svi su imali zbunjeni izraz na licu, dok su brzo koračali ka svojim sobama.

Kada smo stigle, Bruklin je zapečatila vrata jednostavnim okretom ključa i uzdahnula u olakšanju. Mogla sam da čujem vrata susednih soba kako se otvaraju, zatvaraju i zaključavaju, dok su druge devojke pristizale. Moja prijateljica je izgledala uznemireno, dok su joj oči brzo lutale sa jedne na drugu stranu. Pažljivo sam joj prišla i uhvatila je za ramena, a zatim sam je odvela do kreveta. Nakon što je sela, čučnula sam ispred nje i uhvatila je za obe ruke.

"Hej, biće sve u redu. Mora da je nešto bezazleno. Možda se gospodinu osnivaču pokvario automat za kafu ili nešto slično."

Bruklin se umorno nasmejala, dok je u isto vreme pokušavala da dođe do daha. Dok sam je posmatrala, setila sam se slike iz svog sna. Podsećala me je na onu uspaničenu, zabrinutu Bruklin kakvu sam videla na klupi u parku. To je i mene malo izbacilo iz ritma, ali sam se potrudila da izgledam sasvim smireno, kako bih je uverila da nam se ništa loše neće desiti. Konačno, njeno disanje je ponovo postalo sporo i kontrolisano, pa sam nežno spustila njene ruke i vratila se na svoj krevet.

"Svakako će nam možda prijati kratak odmor ovde, kako bismo nastavile kupovinu kasnije."

"Pitam se šta se dogodilo. Da li je možda neko nešto uradio?"

Nakon što je to rekla, moje telo se paralizovalo i osetila sam trnce kako mi prolaze kroz kičmu. Blagi osmeh mi je nestao sa lica i mučan pritisak je ispunio moj stomak. Setila sam se one noći kada sam izašla iz svoje sobe. Bila sam skoro sigurna da su me razotkrili i da me sada traže poput policije.

"Jesi li dobro?," čula sam glas svoje drugarice, koji mi je malo povratio svest. Sada je na nju bio red da me smiruje.

"Bruklin, priznaću ti nešto. Prošle noći sam izašla iz naše sobe. Ne znam šta me je nateralo. Osetila sam se uznemireno, izašla sam u žensku polovinu i... Misliš li da su me videli?"

Očekivala sam da će početi da viče na mene i da mi govori kako to nisam smela da uradim, ali sam bila iznenađena kada se samo nasmejala na to.

"Nije to, ludice! Kladim se da si bila jedan od onih previše poslušnih učenika u školi. Zar ti niko nije rekao? Možemo da napustimo sobu u toku noći. Ne smemo da izlazimo iz ženske polovine, ali možemo otići do kantine. Obično tamo nema nikoga noću, ali i dalje radi automat za neke lagane grickalice, ako poželiš nešto da prezalogajiš."

Glasno sam ispustila uzdah olakšanja, a zatim sam se nasmejala samoj sebi, shvativši da sam paničila bez ikakvog razloga. Provele smo još nekoliko minuta, sedeći jedna naspram druge i pričajući, a zatim se glas na zvučniku ponovo oglasio.

"Hvala vam na strpljenju! Problem je rešen, tako da se možete slobodno vratiti u Centar ako želite."

Bruklin je sa osmehom ustala sa kreveta, spremna da se vrati po svoju crvenu majicu. Zajedno smo izašle iz smeštaja i otišle nazad u prodavnicu u kojoj smo bile. Izgledalo je kao da se ništa nije dogodilo. Dok je moja drugarica plaćala, bacila je kratak pogled ka meni i nasmešila se, blago mi pokazujući glavom da se okrenem. Kada sam se osvrnula, našla sam se oči u oči sa Džefrijem. Uzbuđenje mi je ponovo proradilo i veseli sjaj je zaigrao u mojim očima.

"Hej!," pozdravila sam ga.

"Hej," uzvratio je, sa pomalo umornim osmehom. Osećala sam da nešto nije bilo kako treba. Izgledao je ozbiljnije nego kada sam ga prošli put videla.

"Šta se dogodilo?," upitala sam ga, u nadi da ću možda moći da mu pomognem.

"Neko je pokušao da pobegne. Zato su nas vratili u smeštaje. Saznao sam to jer je devojka koja je pobegla sestra mog prijatelja. Mislim da se zove Kejtlin."

Uzbuđenje koje sam osećala jer sam ga videla bilo je zamenjeno zabrinutom radoznalošću.

"Zaista?," zapitala sam se začuđeno. "Znaš li gde je sada?"

"Pravo da ti kažem, nemam ideju. Odveli su je negde, ali nisam uspeo da vidim kuda."

"Čudno..."

Nakon toga sam nastavila da šetam sa Bruklin po Centru, ali nisam mogla da izbacim iz glave ovaj incident. Umirala sam od želje da saznam više detalja. Interesovalo me je zašto je ta devojka pokušala da pobegne i kako je to uopšte uspela. Ipak, najviše od svega sam se pitala: šta joj se desilo?