Otrovna mladost

14.

"Arija? Zaspala si u najgorem položaju koji sam ikada videla."

Sanjivo sam otvorila oči, dok me je Bruklin drmala kako bi me probudila. Nekoliko sekundi nisam mogla ništa da kažem, jer sam se podsećala šta se izdešavalo prošle noći. Blagi smešak mi je zasvetleo na licu kada sam se setila razgovora preko stakla koji sam vodila sa Džefrijem. Sećala sam se i svakog detalja svog uvrnutog sna, ali nisam želela previše razmišljati o njemu, kao da sam se plašila da će jezivi čovek iskočiti iz mojih misli i pojaviti se u stvarnosti.

"Zemlja zove Ariju!," Bruklin je postajala nestrpljiva.

"Čujem te, čujem te...," uspavano sam mrmljala, sklanjajući pokrivač sa sebe.

Čim sam se uspravila i protegla vrat, kroz potiljak mi je prošao zatežući bol. Zaspala sam u zaista nezgodnom položaju. Okretala sam glavu, praveći nezadovoljne grimase i pokušavajući da se otarasim ukočenosti.

"Hajdemo! Već pet minuta kasnimo na doručak."

"Izvini, Bruk," rekla sam kroz zevanje. "Sve me boli jutros."

"Naravno, kada sam te zatekla u položaju kakav samo vanzemaljac može zauzeti."

"Ti to mene nazivaš vanzemaljcem?," iz šale sam se pretvarala da sam uvređena.

Na brzinu sam zakačila nekoliko nemirnih dlaka iza ušiju i isprskala lice hladnom vodom, što me je malo vratilo u život. Na kratko sam se zagledala u čisto ogledalo, tražeći odgovore u svom licu. Po drugi put sam potražila bilo kakve povrede, ožiljke ili modrice koji bi ukazivali na to da me je neko povredio u skorije vreme.

Ništa.

"Izlazim za sekund!," doviknula sam Bruklin i zaključala vrata kupatila. Skinula sam minimalističku, belu spavaćicu i prešla dlanovima preko celog tela. Tražila sam makar najmanji mogući trag. U tom trenutku sam primetila nešto što mi do sada nije zapalo za oko. Odmah ispod rebara, na stomaku, nešto mi je bilo urezano u kožu. Pogledala sam ponovo ka ogledalu i shvatila da se radi o jednoj cifri.

2

Prstima sam opipala ožiljak. Izgledao je kao da je prošlo već neko vreme otkako je izrezan. Možda nedelje. Možda čak i meseci.

Pokušala sam da ignorišem alarm koji mi se oglasio u glavi kada sam videla taj beleg na koži. Na brzinu sam navukla nazad spavaćicu i izašla iz kupatila, pridruživši se Bruklin, koja je nestrpljivo šetala sa jednog kraja sobe na drugi.

"Odugovlačiš jutros."

"Izvini."

"U redu je. Idemo na doručak."

Kantina je bila već uveliko krcata kada smo stigle. Čim smo zauzele mesto, spustivši ispunjene poslužavnike na beli sto, počela sam užurbano da gutam velike zalogaje hrane. Setila sam se Džefrijevog i mog dogovora, što je izazvalo da me zapljusne talas uzbuđenja. Bila sam željna da što pre završim doručak, kako bih se srela sa njim ispred učionice istorije, kao što sam mu predložila.

"Obično sam ja ta koja jede kao zver," našalila se Bruklin. "Šta je ovo jutros?"

Duboko sam uzdahnula nakon što sam progutala dug gutljaj čaja.

"Bruk...," krenula sam, a zatim sam stavila u usta zadnji komad svežeg peciva sa poslužavnika. "Danas se viđam sa njim."

"Sa Džefrijem?," uzviknula je iznenađeno.

Pobedonosno sam klimnula glavom, uputivši joj lukavi smešak. Polizala sam prste i naslonila se u stolicu.

"Kada ste stigli da se dogovorite?," ponovo je upitala. Znala sam da je imala mnogo više pitanja, ali verovatno nije želela da ispadne naporna tako što će me preplaviti zapitkivanjem.

"To je duga priča."

Dah mi se skratio od uzbuđenja kada sam se prisetila našeg noćnog susreta. Bruklin je izgledala ponosno na mene, mada sam znala da umire od želje da zna kada smo ugovorili sastanak.

Nakon što smo se vratile u smeštaj, izvukla sam iz papirne kese crni, jednodelni kupaći kostim, koji sam kupila dok smo bile u nabavci. Pažljivo sam odmerila svoj odraz iz svih uglova i ispunilo me je zadovoljstvo. Dopadalo mi se kako mi stoji. Preko kupaćeg kostima sam navukla samo dugačku majicu, koja mi je bila skoro do kolena. Spakovala sam u papirnu kesu nešto suve odeće, koju sam planirala da obučem nakon plivanja. Bruklin mi je zadivljenim pogledom dala do znanja da izgledam odlično i izjavila mi da će me otpratiti do Centra.

"Biću sa Bjankom i Lusi dok ste vas dvoje na bazenu," objasnila je. "Posle toga, ima da mi ispričaš sve do najmanjeg detalja."

"Kako ti kažeš," odgovorila sam sa osmehom.

Dok sam prekrštenih ruku stajala ispred vrata sale za istoriju, slušala sam prigušeni, ozbiljni glas Martina Sojera, koji je dolazio sa druge strane vrata. Konačno, nakon nekoliko minuta tapkanja u mestu, Džefri me je lišio nestrpljivog čekanja i pojavio se, ukrašen stidljivim osmehom. Nije ličio na osamnaestogodišnjeg dečka, već više na načitanog srednjoškolca, koji je tek naučio kako da priča sa devojkama. Nisam ni ja bila mnogo bolja.

Kada je sigao, pozdravila sam ga prijateljskim zagrljajem, mada sam znala da ima nečega većeg od prijateljskog odnosa između nas.

"Idemo li, onda?," rekao je.

Bilo je nekoliko bazena u Centru. Odabrali smo onaj koji je bio sasvim prazan i koji se nalazio u izdubljenju u staklenom zidu, kao terasa. Ličio je na balkon koji su obe polovine imale, samo što je bio veći i ispunjen vodom.

Džefri je bez oklevanja skinuo majicu koju je nosio uz kupaći kostim i uskočio u bazen. Ja sam, ipak, dala sebi više vremena. Skinula sam veliku majicu koja je pokrivala moj jednodelni kostim i sela na ivicu. Džefri se održavao u vodi ispred mene, sa radosnim osmehom, poput onog koji deca imaju kada ih roditelji odvedu na igralište.

"Želiš li da mi se pridružiš?," upitao je.

Klimnula sam glavom, spremajući se da uđem u vodu. Međutim, kada sam najmanje očekivala, Džefri me je uhvatio za obe ruke i povukao me dole, tako da smo oboje zaronili ispod površine. Nakon što smo izronili, sklonila sam mokru kosu sa lica i osmehnula se, obavijajući svoje ruke oko njegovog vrata.

"Znaš, ne poznajem te, a već mi se sviđaš," priznala sam.

"Kao da je bitno! Ni ja sam sebe ne poznajem."

"U pravu si. Imam osećaj kao da te znam bolje nego sebe. I to mi se dopada. Želim da čujem više o tebi, nego o svojoj sopstvenoj prošlosti."