Dok Disem

2.

Prosla sam pored njih i izasla brzibski iz kuce trazeci vozilo koje me divezlo medjutim nikog nije bilo u dvoristu. Namjerno ih je sve pustio na pauzu kako bi me sprecio da odem,kako ne bih imala gde osim da se ponizno vratim u kucu... Iz inata ostala sam u dvoristu tacno 10 minuta pre nego je on izasao ispred vrata. Njegov plan je bio da se vratim u kucu, nisam se vratila ostala sam jer znam da me nece pustiti da odem niti ce dozvoliti da me gosti vide u bijlom i sam ce izaci po mene jer poslugu je pustio na pauzu.

-" Odakle ti obraza da me dovedes ovde i suocus me sa onom zmijom"

Ostao je gluv na moje rijeci, kako ja znam da je sve laz sto su mu pricale tako on vjeruje da je to istina. Kako ja znam da ce on da kad tad moli za oprosataj, tako ja znam da mu nikada necu oprostiti... Fali mi, vrasi mi fali i njegov zagrljaj i njegove usne... Taj miris koji siri gde god prodje sve mi je njegovo falilo i prokleta sam da citav zivot volim Filipa Vladova.

-" Liana ne teraj me da te na silu obucem u crno i nateram da places cijelim putem do groblja moje sestre..."

Upozravajuce mi se obrati, a njegove rijeci uzimam za ozbiljno jer znam da je spreman da me rijecima natera da preplacem ceo jedan dan. Toliko me je znao povrediti da sam nedeljama kasnije bila povredjena i slomljena.

-" Potpisi papire za razvod Filipe, mozda razmislim o tome da pred svetom glumim tuznu snahu ove porodice i ako osoba za kojom cu tugovati zasluzuje da je proklinjem"

Mrstio se i stezao svoju saku, maksimalno se dao tome da ne vrisne na mene, svi ovde glume neku smirenost i kulturu danas.

-" Vladovi nikada nikog nijesu umjeli da vole, ne znte vi sta je ljubav vec samo novac"

Prosla sam pored njega i usla opet u tu prokletu ogromnu kucu. Pokupula sam crnu odjecu koju mi je posluga pripremila dopustajuci sebi slobodu da odem u "nasu" nekadasnju sobu. Ocekivala sam lom u njoj ili sve promjenjeno ali prevarim se jer u njoj apsolutno sve ostalo je isto moj parfem jos stoji na stolu sa cepom pored otvorenim, moja spavacica je pored kreveta, postelja je uredno sredjena cak i krema za ruke ostala je netaknuta.
Ne znam da li da se smijem ili placem jer je stanje ovakvo kako jeste. U crnini se pogledam u ogledalo i uzmem parfem sa stola prskajuci ga na kozu vrata par puta.

-" Gosodjice Liana tako mi je drago da ste se vratili, da ste ovde... Kuca je bez vas bila prazna"

Rousine ruke me zagrle, ali ne zamjerim imala je samo 18 kada sam se upoznala sa njom i kada mi je pravila drustvo... Kada me je tjesila dok sam u suzama grcala zbog napada koje je njegova sestra i majka uputila ka meni.

-"Gospodin je jednom mesecno odrzavao sobu, ali ako dozvolite ipak bih ja pospremila sobu profesionalnije."

Zagrlim je snazno ovim saznanjem mi neka cudna emocija prodje tijelom. Zato je soba ostala ista, netaknuta nije dao nikome da udje u nju... Zamolim je da nista ne dira osim da presvuce posteljinu i malo otvori prozor kako bi usao svijez vazduh jer soba mirisala je na moj parfem i ne bih voljela da to udisem naredna 3 dana dok se ljudi okupljaju da tuguju za zmijim.

-" Zao mi je gospodjice Mile, grcala je vase ime i pokusala je da isprica gospodinu Filipu nesto ali izdahnula je pre nego je ista rekla na njegovim rukama."

-" Nadam se da ce ici ravno u pakao Rouse..."

Prolazila sam hodnikom sve do stepenista gde sidjem i privucem poglede ljudi. Svi oni gledali su u mene kao da me prvi put vide... Medju njima je i mlada gospodjuca Arina koja je trebala biti gospodja Vladova umesto mene. Pretenduje ka tome jer na njenom ramenu lazne suze ispusta upravo Klara. Stojim sa strane i klimam glavom visokim zvanicnicima koji mi izjavljuju saucesce trudeci se da ne izgledam kao da me za njenu smrt boli dupe. Mozda sam bez duse ali ni ona ne bi prstom makla kada bih ja umrla. Ne vidim Filipa, trebao bi da je ovde ali nije i vec pola sata se ne pojavljuje dok je ljudi sve vise i vise.

-"Nadam se da je vase lijecenje proslo dobro"

Punija zena srednjih godina mi pridje, koliko me pamcenje sluzi Arianina majka kojoj se imena nisam mogla prisjetiti. Nije me voljela valjda sve glasine koje su Klara i Mila sirile o meni uticale su da formira neko svoje pogresno misljenje i njime zapecati nas odnos. Kladim se u sve da je proklinjala moje ime jer njena kcerka nije bila nikada primjecena od strane Filipa.

-"Lijecenje?"

Zbunjeno upitam kada se snazna ruka nadje na mom struku stiskajuci ga u znak upozorenja... Citala sam svaki njegov pokret, treptaj, trzaj nekad i toliko znam opominje me da klimam glavom na njegove rijeci.

-" Oporavila se, imala je najbolji tim ljudi oko sebe... Alkohol je sada proslost za nju"

Klatim se i klimam glavom na ove rijeci ljubazno se sklanjajuci od njih i time sklonim snaznu saku sa svog struka. Znaci ja sam zena alkoholicarka koja ga je ostavila.
Pokusala sam se kloniti ljudi ceo dan i uspjevalo mi je.

♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡
Moj wattpad je danas skrenuo skroz... 🤦🏻‍♀️

Nadam se da ce nastavak biti objavljen