Dok Disem

3

Treci dan mog boravka ovde, polako je dolazio sunce samo sto se ne pojavi dok ja na terasi svoje sobe ogrnuta tankim cebencetom posmatram okolinu. Vec 3. Dana od kako sam ovde Filip svako vece odlazi i vrace se u cik zore  vidno pijan sa crvenim otiscima karmina po sebi... Znam cije to crveni karmin.

-" Tako se zali sestra"

Rekla sam na glas proslu noc, ali nije cuo... Vjerujem da me nije ni primijetio na toj terasi jer  me je vjesto izbjegavao kao i ja njega. Danas je dan kad cu traziti da potpise papire, drzim ih u rukama cesto ih gledajuci zamisljeno. Kad me pusti iz zatvora u kom me smjestio potrazicu sebi posao, promenicu opet svoje devojacko prezime na svim dokumentima i zauvijek jednom za svagda cu zbrisati sve sto me podseca na porodicu Vladov osim jednog.... Ne mogu prestati da ga volim jer on je sve sto sam videla od svoje osamnaeste kada je prosao sa svojim pokojnim ocem kroz malo naselje gde sam nekad zivela. Visok, razvijem ozbiljan tada mi je uputio pogled, cesto sam dobijala kasnije taj isti pogled koji sam kasnije prevela kao " pogled zaljubljenog"...

Bila si moja ljubav na prvi pogled Lina, moja prva i jedina ljubav. Koliko sam tada gledao zaljubljeno u tebe, sada sam 100 puta gori. Ta duga haljinica i pustene duge loknice koje padaju do tvojih kukova pozeleo sam mazitis svojim prstima

I sad se jezim na pomisao njegovih lijepih rijeci i ljubavi koju mi je pruzao. On bio je covek pun ljubavi i ako njegov posao zahtijeva sve osim te emocije.   Rousa me doceka sa osmijehom gde je postavila dorucak i ovog jutra  nikoga nije bilo u kuci svi je izbjegavaju  od kad sam ja dosla. Ljubazno mi se smijala i trudila se da mi ugodi.

-" Vase stvari je doneo Fernando, a ja cu ih raspakovati  danas"

Poskocila sam  sa udobne kozne stolice pritom udarim slucajno rukom casu koja padne na pod i natera Rousu da poskoci od straha. Ne obazirem se pojurila sam ka hodniku u kom su ni manje ni vise moje stvari. 3 velika kofera  poslagana jednan na drugi u uglu hodnika. U nevjerici stojim i gledam u njih, kad u dvoristu zacujem njegov glas... Razgovaro je na telefon, a kada primjeti moj bijesan hod prekine vezu i  siroko se nasmije postavljajuci svoje ruke u dzepove.

-" Djelujes tako srecna sto si se konacno kuci vratila pahuljice"

Zaustavim se, zaledim se na mijestu od nadimka kojim me je nazvao sada. Ne trepcem, jedva da disem... Secam se kada smo docekali snijeg zagrljeni, hvatala sam pahulje dok on sa osmijehom na licu posmatra moje zadihano tijelo i crveno lice koje mu se priblizava. Njezno me uhvatio za oba obraza svojim rukama i ostavlja piljubac na moj mali prcasti nosic.
" Ti si moja pahuljica"  rekao je tako savrsenim glasom da sam ostala bez daha od njegovih rijeci.

-" Ispostovala sam dogovor, bila sam u crnini, pravila sam se tuzna... Usput sam cula da sam dosla sa lijecenja od alkoholizma i da je moj suprug blizak sa gospodjicom Arianom. Sada je red da ti ispostujes svoj dogovor"

Svaku rijec sam naglasila, podvukla i bijesno izrekla dok on posmatra moju ruku koja je skupljena u saku. Poludecu!!!

-" Ako trazis tetovazu, nisam je makla... Valja se podsetiti po nekad najvece zivotne greske koju sam uradila"

Pokusa se napraviti da nije to trazio, ali shvatio je on jos odavno da ga ja citam bolje od bilo koga na ovom svijetu kada na licu nema onaj hladan izraz lica. Pogledao je u moju ruku svoje vracajuci u dzepove farmerica... Ima je i on istu takvu, na istom mijestu to je nas znak za zauvek umesto one "oborene" osmice.

-" Neko ce vec od posluge raspremiti tvoje stvari zasto se nerviras?"

Izgovorio je ledenim glasom prolazeci pored mene kao da tu ne stojim,kao da nisam  apsolutno pricala ni jednu jedinu rijec do sad.  Krecem za njim bijesno ga zaustavljajuci svojom rukom.

-" Dogovor nije bio da se ja ovde vratim!"

Vrisnem dok se on cimne na moj vrisak kao da se necega priseca, da... U ovom hodniku sam ga molila da me saslusa, da ne izbaca moje stvari i ne tera me iz kuce. Ovde ga sada molim opet, samo ne da ostanem vec da odem.

-" Ja sa tobom nisam sklapao dogovor Liana,  ti si sama u svojoj glavi stvorila planove."

-" Hocu da idem svojoj kuci!"

Proderem se opet gledajuci ga direktno u oci, smiren je ali se mrsti jer ga to stanje polako napusta.

-" Nijesi li vec svojoj kuci pahuljo?"

Opet uradi to svojim tihim  grubim glasom zatrese moju stabilnost  na nogama i srce u grudima.

-" Sine, moramo da razgovaramo"

Zmija se usunja u kucu, a kada nas zatekne jedno nasprem drugog promjeni svoj zadovoljni izraz lica. Vladovi su kolektivn ludi... Oni ne izgledaju kao da im se kcerka, odnsno sestra Filipova ubila!  Deluju kao da su to ocekivali,da su glumili tugu i sada kada nema ljudi oko njih ne moraju da se pretvaraju. Mila kakva god da je bila prema meni zalosno je da njena smrt  nije pogodila njene najblize.

♡♡♡♡♡♡

Evo sjutra moram na faks tako da ne znam kad cu doci kuci i objaviti deo 🤦🏻‍♀️