Dok Disem

8

I dalje osjecam njegove prste na sebi dok mi se osjecaji u tijelu polako vracaju i teraju da se izvijem u hladnoj postelji mog kreveta. Cula sam njegovo auto koje se parkira na parkingu te me sam djavo natera da  izadjem na terasu i zauzmem stav kao da sam tu vec duze vrijeme.  Kada je izasao iz auta, krenuo je ka kuci isti tren podizuci glavu ka mojoj terasi. Zastao je sa rukama u dzepovima podizuci glavi ka meni. Nase oci su se srele i nesto u njima nas je teraldo da ne skrecemo pogled.

Ono danas za oboje bilo je vazno, bilo je nesto sto nam fali jer ranije nasa veza bila je protkana koliko ljubavlju toliko i strascu koja je prstala. Ko bi rekao da cu jednim slucajnim susretom zavoljeti njega i da ce to trajati ovoliko dugo. On hladna stena koja je pogledom lomio sve pred sobom, u bijeloj kosulji i crnim farmericama  neodoljivo savrsen  gledao je u mene i tada istim pogledom. Pogled pun zelje da se nikada ne odvojimo, da spojimo usne i krvnicki ih ljubimo dok se tijela stapaju u jedno.
Spustio je pogled i nastavio hodati  kao da nijesmo za ceo jedan minut precutno pogledom preleteli osjecanja iz proslosti.

I nikad nisam mislila da smo prolazni, da ovo sa nama nikad nece uspjeti. Svi su mislili da je tako zato su me Mila i Klara prihvatile... Planirali smo sretan zivot i kupili smo ovu kucu za nas. Klara kada je cula da se selimo pocela je razvijati svoj plan u njega ubacajuci apsolutno svakoga iskljucivo da bi naterala Filipa da me mezi.

Mislila sam da oce...

Danas na zidu od kuce shvatila sam da nije hladan, da osjeca nesto sto se plasi reci jer pred njim stoji neko ko je proglasen za ljubavnicu. Kako je mogao da povjeruje? 

(***)

-" Gospodjo!?"

Hvatam se za ogradu i trudim se doci sebi, ne bih li  se dozvala...  

-" Liana jesi li dobro!?"

Rousa potrci ka meni, ali ne odrzim ravnotezu i kad krenem padati moje tijelo se zakuca o cvrstu povrsinu njegovih grudi. I ako su mi oci cvrsto zaklopljene ja osjecam da je on po tom savrsenom mirisu... Njegova ruka me hvata oko ledja dok drugom ubuhvata moje noge i uzima me u narucje.  Usporeno disem, bol u glavi ne dopusta da  se pomjerim ni centimetra.  Rekla bih mu da me pusti, da me ostavi na miru jer mi njegova brga ne trena! Nije se brinuo o meni kada je najvise trebalo.... Nisam, cutala sam i osjetila hladnu postelju ispod sebe koja mirise na njega.

-" Liana sta ti se desilo?"

Zabrinuto pita dok dotice moje celo i ruku opipavajuci puls. Plasi se za mene? Ne odvaja se celih 5. minuta koliko je bilo dovoljno da doktor dodje.  Izasao je iz sobe pustajuci doktora da uradi pregled,a ja iskoristim snagu i uspravim se na krevet. Moram otici iz njegove sobe, ne zelim biti u krevetu na kom je bila ona. Ne zelim!!!

-" Uredu sam!"

Kazem kada on pokusa da me dotakne.

-" Niste uredu gospodjo Vladov, molim vas dopustite mi da vam pomognem..."

Covek nije zasluzio ali sav bijes kulja mojim tijelom da sam morala puci na nekog.

-"Rekla sam da sam uredu! Sklonite se!"

Ustanem iz kreveta ali samo jedan sekund koliko je bilo dovoljno da opet padnem. Brzo je usao u sobu, prilazeci mi dok se ja borim da me ne dodiruje.

-" Liana smiri se..."

Tiho prosapuce, a sapat na mene utice tako da sam  se zaledila u mjestu.  Vladala je tisina dok me je Filip vratio u krevet i pazljivo pokrio.

-" Izvinite sto cu ovo pitati ali da li je gospodja imala redovne obroke i san?"

Malo je reci da je Filip bijesno udahnuo, a osjesam kako saku sklapa na krevet pored mene.

-"U poslednje vreme... Znate vec za nas gubitak doktore"

Njegov posao je da laze, da laz smisli za samo jedan tren i da sve te lazi pretvori u istinu i ako nikad to ne mogu biti. Covek objasni da zbog nedostatka sna i lose ishrane imam vrtoglavicu i da to nije prvi put ali vjerovatno nisam rekla nikom da se ne bi brinuli.

-" Hvala Rousa isprati gospodina"