Dok Disem

21

-" Rousa"

Jedva izgovorim, a ona dodje do mene sa suzama u ocima.

-" Jako sam se uplasila za tebe..."

Pocela je da me grli,a ja jedva skupim snage da se pridignem.

-"Prespavala si ceo jedan dan"

Rekla je dok ja trljam svoju glavu ne bih li malo smanjila bol. Pruzila mi je aspirin i te kad ispijem ona sjedne pored mene.

-" Dnevnik Rousa"

Pokusam iskociti sa kreveta,  ona me bez imalo muke  vrati u krevet jer moja snaga je nestala.

-"Gospodin je otisao da kazni svoju majku, procitao je sve kada te je smjestio u krevet i pozvao doktora"

Spustam pogled, a ona nastavlja da prica.

-" Izgledao je kao da ce da napravi 10 puta gore Klari nego Pejaku.  Plasim se da ne napravi grijeh prema svojoj majki"

-" Reci ljudima da ga traze, plasim se da sebi ne naudi"

Ogroman strah u tijelu me je razbijao kao nikada prije, dok Rousa odlazi da javi cuvarima.  Nisam mogla samo tako da lezim,pazljivo sam ustala i  otisla do dnevne gde nema apsolutno nikog.

-" Nisi smjela da ustajes! Odmah cu da ti postavim dorucak..."

-" Ne zelim dorucak"

Pobunim se kao malo dijete.

-" ako ti bude lose opet ces zavrsiti u krevetu i neces biti od koristi nikom."

Poslusala sam je i na silu uzela par zalogaja. Nestrpljivo nastavljajuvi da setam oko dvorista ne bi' li cula zvuk njegovog auta koje se zaustavlja na parkingu.

《FILIPOVA PERSPEKTIVA》

Molila me je da ne radim ovo,ali nisam hteo ni tren vise da je gledam. Samo sam hteo da kaznim zenu koja mi je usrala zivot! Cekao sam strpljivo da privatni avion poleti sa piste dok joj ne dopustam da ponese bilo sta iz Rusije. Bez icega sam je pislao u lijepu pizdu materinu da umre od zla koje ima dok pati na ukucama kao beskucnik!

-" Smirite se malo"

Ne slusam svoje obezbjedjenje, malo mi fali da i njih otpustim. Sve bi bilo lakse da je jednostavno Mila rekla da voli mog prijatelja, mozda bih branio ali ne bih dopustio da  ta zena bilo koga drzi u saku i manipulise.
Gledam Milinu sliku na groblje,  svi oni su mi upropastili zivot, lagali su me, a ja sam povredio jedinu zenu koja me nikada nije slagala.

Nemam snage da se vratim u kucu, najradije bih se sakrio i molio bogu da vratim vrijeme.  2. godine zivim u uvjerenju da me je prevarila, kad se vratila strah da sam pogresio poceo me je proganjati i na kraju...

Vozim se kuci spreman da uradim ono sto sam obecao, ma koliko moje srce preskakalo na tu pomisao da cu od nje biti odvojen. Ne mogu bez nje vise ni tren, bio sam spreman da oprostim prevaru pijan, a kad se probudila pored mene i trijezan sam to hteo...

Prilazio sam kuci, 5 dana nakon sto sam procitao dnevnik, a ona stajala je na prozoru nekadasnje nase sobe koju smo prethodne nedelje opet zajedno zauzeli.  Izgledala je preplaseno, a u isto vreme ja jedva sam drzao pogled ka njoj.  Dok u drugoj ruci stiskam papire za razvod koje sam potpisao  bas kako je trazila.

Peo sam se do sobe, a vazduha kao da nije bilo gusio sam se jer prilazim njoj koju sam povredio i ako me je jedina voljela zbog onoga sto sam, a ne zbog onoga sto imam.

-" Pahuljice..."

Zapocnem tiho, a ona se  ni ne okrene vec nastavi da gleda sa prozora.  Koracao sam usporeno, a onda svojim rukama obgrlim njen struk primicuci njeno tijelo na svoje.

-" Zasto ti je trebalo 5. Dana da dodjes?"

Njen glas bio je na rubu suza, a ja... Snazno musko grizao sam unutrasnjost usana da ne pocnem plakati kao najveca picka.

-"Imao sam posla..."

Znala je kakvog posla, znala je ona jako dobro da sam odlagao ono sto se odloziti nije moglo

-"Papiri za razvod braka"

Ta rijec bila je dovoljna da na svom obrazu osjetim mokru tacku koja polako klizi. Nije ni njoj promakla kada je njezno prstom obrisala.

-" Znam da ovde nikad neces biti srecna jer stalno cu te podsecati na gresku koju sam napravio. Da mogu da vratim vrijeme..."

Uzela je papire i prosla dalje od mene... Mrzim sto sa njenog lica ne mogu da procitam njene misli.

-" Sve rijeci koje sam izgovorio sam pojeo i duplo gore sebe uvrujedio"

-" Sada ces ti da budes bez mene,ne jer tn ne... voljela sam te Bog mi je svjedok da nikad nisam prestala od prvog dana. Bices sam zato sto nisi vjerovao ni jednog trena u mene."

-" Raspadam se u komadice  vec danima, jedva da sam ziv od kad sam procitao taj dnevnik... Zasluzio sam sve sto uradis bice onako kako to zelis. Volim te nenormalno te volim"

-" Volim i ja tebe...  Ali koliko god uzivala sa tobom  iznutra sam trula jer od mene nije ostalo nista zbog tebe... zelim da odem i ako znam da srecu necu naci u drugom coveku."

Pokusao sam da je dotaknem ali se izmakla.

-" ne placi Filipe...."

Rekla je promuklo

-" Molim te nemoj da me ostavis"

Kao musko slomio sam sve u sebi i izgovorio rijeci koje je htela cuti od prvog dana.

-,, Molim te ostani Pahuljice, imam ovo srce i dve ruke koje ce sve uraditi da nadoknadi gresku.

-"Znala sam da ces moliti i seti se sta sam ti rekla... da cu se pokupiti i otici. Cekam te ovde samo da bih bila sigurna da si dobro. Kofere sam spakovala jos prvi dan. Kao sto si ti imao principe, tako sam ih i ja izgradila za 2 godine u kojim si vodio moj zivot cak iz Moskve kilometrima udaljen."

Povukla je svoje kofere za sobom, a Rousa joj pomogme sa trecim. Stajao sam na prozoru dok su joj spakovali kofere u auto... Sa svima se pozdravljala i na kraju pogledala u moj prozor. Oboje brisemo  suze, oboje drzimo taj pogled prepun nade za necim sto je izgubljeno. Znao sam kakva je ona, obecala je i ispunila obecanje... Pozelim da odjurim da klecim na koljena i da molim ali sve je uzalud jer ona skida pogled sa prozora i ulazi u auto...
O
Pustajuci me da placem i da me boli mnogo gore nego sto je boljelo nju jer znam da sam ja kriv.