Dok Disem

4

Mirisem ruze u vrtu dok Rousa  zaliva cvijece. Pravim joj drustvo jer od zatvaranja u sobi nemam nista. Smatram da nas razgovor nije zavrsen i da  ja nisam svojoj kuci. Zapravo ja nemam dom, nemam nikog vise u svom zivotu  potpuno sam sama. Ali ne pripadam ovde i ako imam bar Rousu sa kojom mogu pricati.

Nisam ja jaka kao prije, nemam snage da se borim za njega on mi nece nikada vjerovati, a ja necu nikada naci dokaze da nisam ucinila gresku... Prosto je ostace zauvijek to da sam ga prevarila, da sam drugom dala svoje usne i da sam drugog zeljela i ja ne mogu nista da uradim.

-" Rousa donesi mi caj u sobu"

Odvratni Klarin glas se  zacuje iza mene dok Rousa po naredjenju utrcava u kucu medjutim zvuk stikli mjesto da se odalji zacuje se sve blize i blize.

-"  To sto ostajes ovde snajo ne znaci da ces da budes srecna."

Ispravim se i okrecem ka njoj koja na licu ima zadovoljan osmijeh.

-" Pazi svekrvo da ne zavrtim kolo na svoju vodenicu... Ne budi zlo u meni jos ti nisam vratila dug koji si mi dala svojim lazima"
Nasmijem se i ja njoj, dok se njeno lice polako uozbilji, vratila je onaj zmijski pogled i prostreljala me njim kao da sam joj najveci neprijatelj i ako joj nikad nista nisam uradila

-" Znas ti dobro Liana da ces proklinjati dan kada si ovde opet dosla... Vise te ni on ne voli svoje srce dao je onoj koja je dostojna nase porodice i sada ces patiti bez svoje ljubavi prema njemu."

Ariana... uvek je nju zeljela i uspjela je u svojim namjerama.

-" Ako je njegovo srce njeno zasto je onda danas odbio da me vrti kuci?"

Stiska zube i zakopava svoju stiklu u zemlju da bi ostala jaka,na to pitanje nije imala odgovora ali ja jesam... Hteo je da patim jer me on zna najbolje. Svijestan je da iz mog srca nije izasao i to likuje...

-" Njegova sestra je tako htela"

-" Ne plasis se da ce otkriti tvoje lazi kojim si ga trovala? Umalo da ne sazna no vjerujem da si potpomogla brzoj smrti svoje kcerke da istina ne isplovi"

Njena ruka nadje se na mom obrazu, svom snagom me je udarima tako da glavu okrenem na drugu stranu od siline. Stiskam svoje zube i disem duboko da bih se smirila i da je ne bih zubima odvajala od kostiju kao neka bijesna zver.

-" Kako te nije sramota da pomislis da bih naudila svojoj kcerki ti mala zmijo, mala stetocino!"

Drala se iz sve snage, a vidno je da glumi, vidno je da glumi i da pokusava nesto uraditi... no ipak kroz par sekundi bude jasno kada moj muz istrci iz kuce i dodje do svoje majke.

-" Rekla je da sam ja ubila moju Milu Filipe sine, soli ove moje rane i udara dje najgore!"

-"Tvoja majka je patoloski lazov koji bi i svoju djecu ubila za novac. Sve samo da bogastvo ne ode dalje od nje"

Prosiktim kroz zube, dok ona nastavlja da me vredja najgorim imenima koje je nasla u svom plitkom mozgu drzeci se za Filipa glasno place lazno.

-" Gubi se u sobu Liana!"

-" Necu!"

Istim tonom dreknem na njega

-" Gubi se u sobu Liana dok nisam napravio haos ovde!"

Pogledam ga u oci, potom pogledam u nju koja se pobjednicki nasmije meni u lice.

-" Na koljena ces pasti Filipe, proklinjaces dan kad si me sreo! Kad si me opet vratio u ovaj dom!"

-" Vec proklinjem droljo jedna!"

Ni ne trepnem od njegovih rijeci, vec refleksivno rukom osvalim njegov obraz svom snagom dok suzu ne uspjem da sakrijem. Otrcavam u sobu cupajuci za sobom tesku haljinu, zakljucavam vrata i padam na krevet lomeci se kao grana. Jedini covek kog volim rijecima je kaljao moj obraz  ne jednom vec drugi put i to pred zmijom koja se smije meni u lice zbog toga.

-" Otvori vrata Liana!"

Lupao je na njih svom snagom, dok ja preplaseno ustuknem od glasa iza njih. Bijesan je, a meni i dalje ruka bridi od udarca koji sam mu zadala. 

-" Otvori vrata razvalicu ih  i polomiti u parcice!"

Opet je nastavio da se dere i lupa sakom tako da sam  svijesna da ce da ih razvali ako samo jednom malo jace nogom udari u njih. Prilazim vratima duboko disuci, skupljam svu snagu ovog svijeta dok okrecem kljuc u bravi i otkljucavam vrata.