Dok Disem

9

-" kome tjeras inat?"
Cujem ga kada bude siguran da je doktor otisao, a i meni to bude prekidac da krenem ustati iz krevet. Minimalno snage iskoristim da uradim to, ali on me hvata za ruku i svom snagom vuce nazad na krevet.

-" Liana ne izludjuj me!"

Drekne na mene dok ja stiskam saku i opet pokusavam isto ali sada bez uspijeha.

-" Ostavi me na miru Filipe! Ocu da idem u svoju sobi!"

Video je da nemam snage, te to iskoristi da me vrati u krevet i pokrije.

-"Odvedi me u moju sobu Filipe..."

Jedva izgovorim, a on ni ne reaguje na moje rijeci vec pozove Rousu da donese supicu i spremi obrok koji zna da najvise volim.

-" Prestani da places pahuljice, ovde ces rucati i odspavati pa idi u svoju sobu koliko god zelis!"

《FILIPOVA PERSPEKTIVA》

Ruka mi podrhtava dok pokusavam da odolim zelji i dodirnem njeno uplakno lice koje skriva. Srce mi lupa jos od trena kad sam video da joj je lose, uplasio sam se za nju!

-" Necu odje da ostanem!"

Prodrala se na mene kao da ne vidi koliko sam se zabrinuo za nju, mozda bih trebao samo da odem i pustim je da pati u bolu medjutim ne umijem. Ne mogu vise ni trena da je pustim, posebno ne sada kad je Mila preklinjala da dovedem Lianu.  Ta nada u meni da me nije prevarila drzi me jos od trena kada je Mila umrla, mozda ima nade?
Plasi me pravo saznanje, sta ako sam jebeno pogresio i dve najljepse godine koje smo mogli da imamo sam bacio u vodu jer vjerujem lazima. Njena i Peakova rijec protiv rijeci moje krvi...

-" Kako mozes da me drzis ovde na silu, da me legnes u krevet gde si bio sa njim!? Kako mozes Filipe da mi oduzmes najljepse godine i nateras me da budem ovde!?"

Pocela se opet ustajati, a ovog puta je brzinaki uhvatim u svoj zagrljaj i smijestim je pored sebe. Tesko je glumiti da mi nije stalo, posle 2 godine je konacno u mom zagrljaju! Ona je sve sto sam ikada voleo i zeljeo, neko kog nisam mogao da prevarim cak ni kada sam bio 100% siguran da je to ona uradila meni. Nisu svi muskarci isti, neki su kao i ja... Ma koliko sansi imao ja sam ostao vujeran zeni koju sam oterao od sebe zbog nevjerstva.  Nisam dotakao nijednu devojku, svaki moj pokusaj da je zaboravim i da joj se osvetim isao je tako sto se napijem u punom klubu dok me ljube tudje usne po vratu i licu, a onda? Ustao bih se i otisao iz kluba vozeci se sto dalje samo da bih njeno ime vristao na sav glas.

-" Pusti me Filipe!"

I ona i ja glumimo hladnocu, glumimo da nam zagrljaj ne prija i da nemamo nista  od emocija koje smo imali davno.

-" Spavaces ovde pahuljuce pa makar morao da ostanem ovako sve dok se ne umoris i sama zaspes"

Opet je krenula da se sa cupa ali vrlo kratko. Bolno je gledati zenu koju volis kako se gadi tvog zagrljaja i kako se pokusava skloniti.

-"  Filipe molim te nemoj me terati da spavam u istoj postelji kao ona! Toliko bar imaj postenja i pusti me da idem iz sobe. Dosta sam kaznjena ne priredjuj mi jos i to!"

Jecala je tako bolno da nijesam uspjeo da se iskontrolisem niti da sakrijem jedan deo istine.

-" Niko sem tebe pahuljice nije dijelio postelju ni ovaj krevet sa mnom..."

Moj sapat i rijeci pomislucu da su joj prijale samo zato sto je sklonila obrambeni stav i prepustila se mom zagrljaju u koji sam je uhvatio.
Ne mogu joj pruziti svoju ljubav dok ne saznam je li zaista istina ono sto  govori pa cak i ako umirem od zelje za njom. Nasu sobu sam ostavio netaknutu ostavljajuci sjecanje na nju cak i ako sam vjerovao da je nevjerna. Sada je ovde i moj jastuk veceras mirisace na nju....

-" Zaspala je... Kasnije ce rucati"

Kazem Rousi koja pazljivo udje u sobu sa hranom, a potom izadje. Mazim njenu dugu crvenu kosu, koja joj odaje stav borbene zene i ako znam da je poput stakla koje sam cuvao i na kraju slomio.  Lakse ce mi pasti ako istina ipak bude da sam prevaren crvenokosa moja, bar bih spavao mirno sa svojim polu slomljenim srcem. Ako pak bude da sam pogresio i vredjao te nevinu srce ce mi puci kao staklo.