Dok Disem

22

《 2 meseca kasnije》

2 meseca sam je pratio u stopu, nasla je posao, osmeh na licu je prisutan dok prica sa ljudima oko sebe. Vratila se svojoj kuci, kucu svog pokojnog oca i dugo je preciscala  da bi napravila pravi mali raj u kom zivi. Cesto sam narucivao hranu za nju kada primjetim da provede ceo dan u basti ali nije mogla posumnjati u mene jer ovde su je svi voljeli i ako ima svega 20tak poridica sve ih je znala... Ko je ne bi voljeo.

Skupljao sam snagu da ne odem kod nje kad vidim da se zadihala, da je hvata mucnina i vrtoglavica ali ona je sprezno blizu sebe imala vodu i stolicu ako se to desi dok sredjuje bastu.

Dan pred nas razvod u sudu, kupila je dva buketa cvijeca, da bi jedan ostavila na obliznje groblje gde pocivaju njeni roditelji, a drugi nosila je u grad... Taksi se zaustavio posle 25 minuta, a ona prodje do groba moje sestre... Sklonila je uvelo cvijece i postavila novo pored njenog imena. Ja im ne mogu oprostiti, a ona?  Nije imala mira dok nije otisla kod Mile.

-,,Molim"

Javim se na telefon i ako nisam pogled skinuo sa nje.

-,, Advokat Sergejev, sjutra je zakazan vas slucaj"

-,, Znam, ima li novosti?"

-,, Gospodja Vladov je odbila ponudu o uzimanju polovine vase imovine. Rekla je svom advokatu da bi voljela samo da sa tobom porazgovara na 5 minuta prije nego udjete u sudnicu i da se odrice svega sto joj pripada zakonski"

Disem duboko  jer znam da ona i dalje ne moze da priusti sebi mnoge stvari jer je odbila i moj novac i imovinu. Svaki dan bez nje mi je pakao dok ovako vozim oko njene kuce i uhodim je. Cesto bih razmisljao o tome da se usunjam i da je posmatram dok spavao. 

《LIANINA PERSPEKTIVA》

-,, Oprastam ti sve jer nisi ti kriva."

Smireno kazem i sjednem pored njenog imena

-,, Svi smo kukavice, pa cak i ja... Ocu nisam smijela reci ni rijec, jer sta da mu kazem?"

Prodjem rukom po njenom imenu.

-,,  Tebi mogu jer bile smo nekada dobre... Njemu ne mogu reci da bih sve ponovila i da volim Filipa i ako cemo sjutra zvanicno zavrsiti nas brak"

Na tu pomisao srce mi lupa kao ludo

-,, Ali jedna noc je bila dovoljna da napravimo nesto sto ce nas zauvijek drzati zajedno i ako vise ne budemo u  braku."

Njezno dotaknem svoj stomak

-,, ocekivala sam od njega da ce doci i potraziti me. Vratila bih mu se i to me najvise plasi jer ocigledno posle mog odlaska on nije hteo da me potrazi, a ja ne prestajem ni malo da ga volim."

Spustim pogled.

-,,  Nisam mu jos rekla za bebu, mislim da ce biti devojcica. I htela bih da nosi ime svoje tetke. Naucicu je da bude hrabra kako ne bi napravila istu gresku kao ti."

Ustala sam i polako krenula ka kapiji.  Ne bih rekla Filipu za dijeta ali  ne mogu biti ni takva da sakrijem. Mrzim ga jer nije dosao po mene, htela bih da jeste jer ne mogu bez njega. Plasim se trudnoce, mucnina, vrtoglavice...  Mozda samo postuje moje odluke, medjutim htela sam da ga kaznim ne znajuci  da cu kazniti sebe. Ko bi rekao da ce moje emocije biti pojacane 5 puta vise, moje potrebe  su u krizi a sve sto zelim je da ga ljubim i grlim.

Stalo je i njemu jer pokusao je da mi da pola imovine iako moze da sredi da ne dobijem nista. Pokusao je preko advokata poslati novac i to sam odbila i ako ce mi tek trebati kada beba dodje. Cvece dobijem skoro svake nedelje, cesto sam dobijala i hranu na kucnu adresu, umisljala sam da ga vidim po nekad ali sve je plod maste jer Filip nece pregaziti svoje obecanje i pustice me da zivim.