Život ili Smrt

9.glava

Hvala Bogu što mi je Nadarević dao slobodan vikend tako da sada mogu slobodno da provodim vreme sa Rozi i Jovanom koji su jedni od ređih koji mogu da tolerišu moju iskrenost i da podnesu sve što kažem.
Naravno Jovan će doći sa decom da bih konačno mogla da provedem vreme sa svojim omiljenim bićima na svetu, dok Rozi dolazi sama jer su njena deca već dovoljno velika da odu u grad i budu sa prijateljima.
Jovan zna da Zaga nije dobrodošla nakon onoga što se desilo sa Vasilijom, pa će ostati kod kuće.
Napravila sam puno testenine i kupila deci omiljeni sladoled čak i ako znam da će me Jovan ubiti jer ću mu tako razmaziti decu.
Postavila sam sto i donela sok za decu, vino za mene i Rozi, dok će Jovan uzeti pivo ili možda sok.
U mojoj porodici svi vole alkohol, ali izgleda da je Jovan veoma oprezan kada su deca u blizini. Rozina deca su malo starija od Jovanove pošto je Rozi najstarija od moje braće i sestara, rođena je istog datuma kao i ja, ali samo 15 godina ranije.
Ako se dobro sećam, Rista već ima 20 godina, dok Violeta ima 17 i znam da bi rado proveli neko vreme sa svojim prijateljima umesto da im bude dosadno sa nama.
Čuvši zvono na vratima, brzo sam pošla ka vratima i čim sam ih otvorila deca su mi skočila u naručje i privukla me bliže.
"Jejo!" Sva troje su viknuli, tada sam primetila kako me niko od njih više ne zove tetka, izgleda da im je prijatnije i mnogo lakše samo Jejo.
"Zdravo moji mali anđeli." Šapnula sam im povlačeći se iz zagrljaja da bih mogao da pogledam svog brata i sestru.
Rozi stoji sa moje leve strane kao prava dama u tamnoplavoj haljini i kosi u punđi, dok njene smeđe oči blistaju prema meni. Dok moj brat stoji u crnim farmerkama i košulji posmatrajući mene i decu.
"E pa evo meni retkih koje mogu tolerisati."
Oboje sam ih zagrlila i poljubila, ali kao i uvek par sekundi duže sam ostala sa Jovanom u zagrljaju.
"Ma daj, nije tvoj problem što si brutalno iskrena!" Rozi nas je oboje sa time nasmejala, baš kada sam imala nameru da odgovorim Jovan me je pretekao u tome.
"Izvini sestro, ali moram da se složim sa Rozi oko ovoga."
Ruku sam stavila preko srca i odmahnula glavom par puta.
"Boze Boze. Pa kako možete tako nešto da kažete." Posle par sekundi smejenja okrenula sam se ka deci i opet progovorila.
"Hajde ručak će se ohladiti!"
Podigla sam blizance dok je Jovan poveo Maju i otišli ​​smo do stola gde je sve postavljeno.
Nakon što sam ih obojicu stavila na stolicu, donela sam im omiljene sokove u njihovim ličnim čašama.
"Vino ili pivo?" Doviknula sam iz kuhinje Jovanu i Rozi koji su odgovorili u isto vreme.
"Vino."
"Pivo."
"Dolazim sa vašim porudžbenicama!"
Uzela sam flašu piva i flašu crnog vina u levu ruku, a u desnoj sam ponela dve vinske čaše.
Prvo sam stavila pivo za Jovana, a onda sipala vino za Rozi i mene.
Deca se kao i uvek kikoću i nešto tiho pričaju. Sve rade sem da jedu hranu koju trenutno samo bockaju viljuškom.
Nakon što sam im dala piće, otišla sam do dece i pokušala da budem što tiša.
"Kupila sam sladoled, čeka vas da završite sa jelom. Pre toga neće da se pojavi."
Taj podsticaj im je bio i više nego dovoljan da prekinu sa bockanjem hrane i krenu normalno.
"Šta si im tačno rekla?" Jovan me je pazljivo posmatrao dok sam ja odmah krenula da odgovorim, ali nisam jedina koja je to htela.
"Apsolutno ništa."
"Sladoled!" Deca i ja smo rekli u isto vreme i mentalno sam se ošamarila dok me Jovan gleda sa malim osmehom. "Sladoled, stvarno? Tako se radi sa decom?" Rozi me je pitala a ja sam sela na stolicu da konačno nešto pojedem.
"To je moj način. I koliko mogu da vidim da radi prilično dobro."
"Pa..." Jovan je počeo a zatim pogled sa mene prebacio na Rozi.
"Šta pa?" Nastavila sam da jedem gledajući kako oboje postaju nervozni.
"O majci..." Rozi je pokušala ali sam je odmah presekla.
"Da li ti je rekla da razgovaraš sa mnom o tome?" Samim pominjanjem ove teme sam postala malo nervozna.
"Ne, nije. Samo smo hteli da pitamo da li ćeš razgovarati sa njom?" Pokušao je da me smiri, znajući da nisam najbolja osoba kada su osećanja u pitanju.
"Ona i ta svinja su me nazvali kurvom. Mislim da ne bi bilo dobro za njihovu reputaciju da budu u društvu sa poznatom kurvom." Prilično ironično sam im odgovorila.
"Okej, okej hajde da promenimo temo sada!" Jovan je bio taj koji je shvatio da što pre treba da promenimo temu.
"Uostalom, kako se prilagodio onaj dečak? Pavlović ja mislim? Da li si fina prema njemu?" Rozi me je pitala dok smo pića nosili do dnevne sobe pošto smo bili gotovi sa ručkom.
Deca su tada odlučila da sednu na tepih i uzmu kutiju sa igračkama koju uvek drže kod mene.
"On je pametan klinac, ali je još mlad i treba mu neko pored njega. U ovom poslu nije dobro raditi sam jer je to najlakši način da pogineš." Gutljaj crnog vina mi je isprao grlo i opustio me baš onoliko koliko mi je trebalo.
"Pa onda je srećan što te ima sa sobom. Mislim koji bi čovek rekao ne jakoj, pametnoj i zgodnoj agentkinji." Pokušala je da me nasmeje sto je i uspela dok je Jovan uzeo gutljaj pića da se ne bi smejao.
"Rozi prekini sa tim." Iako je to bio moj odgovor moram priznati da mi je na licu ostao mali osmeh.
"Pa, istina je! Zar ne Jovice?" Njen ozbiljan pogled mu je bio dovoljan da zna da treba da je podrži.
"Ne mogu da kažem da Rozi greši, znaš. Ti si moja sestra i koliko god mrzim što te vidim sa bilo kojim muškarcem, samo mislim da trebaš naći nekoga za sebe." Pažljivo sam slušala svaku njegovu reč dok sam ostavljala čašu od vina i uzela pivo za sebe.
Sela sam opet na kauč i dala im jednostavan i brz odgovor.
"Ne."
Po njihovim pogledima sam videla da si ne samo zbunjeni nego i šokirani sa odgovorom koji su upravo dobili.
"Ne?" Istovremeno su me pitali bez ijednog treptanja. Nisu se čak ni pomerili.
"Ne znam da li sam mucala ili tako nešto? Pošto mi se čini da se nismo baš najbolje razumeli."
"Šta tačno misliš pod ne?"
Posmatrala sam kako se Jovan polako naslanja laktovima na kolenima i dalje držeći flašu u ruci.
Rozi me je samo gledala čekajući da dam bilo kakav odgovor na pitanje.
Dok sam ja samo prekrstila noge i naslonila se na kauč.
"Mislim da trenutno ne tražim nikoga, jer trenutno ne mogu da budem ni sa kim. Da mi sadašnji princ Engleske lično dodje ovde da me zamoli da mu budem devojka, rado bih rekla 'Ne' jer sam vrlo srećna sada dok sam sama."
Nisam sigurna koliko su me shvatali na šta pokušavam da ih navedem ali nije lako reći naglas to što imam.
"Ali zašto? Mislim devojko idi pogledaj se u ogledalo! Možeš imati bilo kog muškarca kog želiš i ti sada želiš da budeš sama."
"Zato što ne mogu nikoga da volim." Jednostavno sam im dala odgovor dok se oni gledaju međusobno, a onda opet u mene.
"Kako to misliš?" Sigurna sam da je Jovan počeo da polako sklapa kockice ali još nije sve uklopio.
"Slušaj... ne mogu nikoga da volim jer volim nekoga ko čak i ako želi ne može da me voli..."
U tom istom trenutku kada su mi te reči napustila usta Rozi je počela da dobija ideje o tome šta je to što toliko ne valja u momku koji mi se svidja.
"Je li oženjen?"
Znajući kakve sam naravi prvo pitanje je pitala vrlo pažljivo i tiho.
"Ne-"
"Je li stariji?"
"Ne Rozi on je-"
"Je li maloletan?!" Na licu nam se svoma troma pojavio čist horor i gadjenje kada je to pitala.
"Bože ne! On-"
"Nemoj mi reći da je on-"
Pošto je Jovan shvatio da ona nema nameru da prekine sa njenim pitanjima prosto je morao da je prekine u njenim glupostima. Jer joj sve svako pitanje bilo sve gore i gore. Ne smem da pomislim šta bi tačno bilo ovo pitanje.
"Rozi! Stani za ime Boga! Ona pokušava da ti kaže, ali ti je stalno prekineš usred rečenice."
Iako ju je on prekinio ona idalje nije odustajala od njenih ideja i fantazija koje joj sada trče po umu.
"Ali šta ako je-" Ovog puta sam ja bila ta koja je ju prekinula.
"Mrtav je!"
Rozi je krenula nešto da kaže ali reči nisu uspevale da se stvore. Ma koliko ona pokušavala da smisli jednu rečenicu.
Na Jovanovom licu se videlo da mu se sada sve uklopilo, znam da je shvatio sve. Dovoljno mi je da mu vidim oči i odmah znam da zna.
"David je, zar ne?" Znala sam da će Jovan biti taj koji će prvi da mi postavi pitanje.
"Da, jeste..."
"Žao mi je... trebalo je da pazim šta te pitam. Trebala sam da znam da imaš neka osećanja prema njemu...sestra si mi ipak."
Videla sam da joj jeste stvarno žao i baš zato sam se i osmehnula, što je dovelo do osmeha i na njihovim licima.
"Ne, ne bi trebalo da paziš šta pričaš. To je tvoje mišljenje i treba da ga izneseš. Moram da idem dalje i kako vreme bude prolazilo hoću, ali za sada ću srećno ostati sama."
Baš tada sam podigla flašu da napravim jednu kratku zdravicu.
"Za mene što sam srećno sama." Uspela sam da izmamim osmeh na tim licima i to mi je bilo sasvim dovoljno.
"Živeli!" Oboje su mi odgovorili dok su deca viknula nešto sasvim drugo.
"Sladoleeeed!"
Osmeh je sada bio suvišan pošto smo se svo troje držali za stomake od smejanja.