Život ili Smrt

21.glava

Samo nekoliko dana nakon što su Danica i Mateja otišli, rekala sam svojoj braći i sestrama plan koji sam imala sa svim novcem na mom drugom bankovnom računu i svi su pristali da mi pomognu.
Zajedno smo odlučili da renoviramo našu staru kuću iz detinjstva u kojoj sada Danica i Mateja žive sa Jankom.
Čak i moji prijatelji dolaze da nam pomognu u svemu tome, tako da sam sasvim sigurna da ćemo završiti čak i brže od planiranog.
Kuća uopšte nije velika jer nismo bili najbogatija porodica, neko bi mogao reći i jedna od najsiromašnijih, ali svi smo postali nešto na ovom svetu i počeli da zarađujemo.
U kući imamo 5 soba sve ukupno, ali 6 sa kupatilom.
Tu je spavaća soba, dve manje sobe u kojima su odvojeno spavali dečaci i devojčice, dnevni boravak,kuhinju i trpezariju u jednoj prostoriji i odvojeno kupatilo.
Dakle, pošto ima 6 soba koje treba renovirati i krov, napravili smo 7 grupa i svaka grupa će renovirati jednu sobu, ili bolje rečeno jedan deo.
Pre nego što smo napravili grupe, odlučili smo da sve iznesemo iz kuće i bacimo ono što je staro kako bismo mogli da ubacimo nove stvari.
Zidovi su sveže ofarbani pre nekoliko meseci, a pod je takođe nov, tako da su to dve stvari manje koje moramo da uradimo.
"U redu, sada moramo da napravimo grupe pre nego što stigne sav materijal, evo papira i ja ću nas upariti da bismo svuda mogli da budemo jednaki." Svačije ime sam prvo zapisala na papir koji sam uzela a zatim pokušavala da napravim svaku grupu jednaku.
Nije mi trebalo više od par minuta kako bi svakoga raporedila gde mislim da će biti najbolje i najlakše.
"E sad ovako pošto je Rozi najbolja u kuvanju ovde, ona će biti ta koja će se pobrinuti da ne umremo od gladi. U prvoj sobi su Andjelija i Nikola, u drugoj su Tadej i Jana, velika soba su Sara i Bane, dnevna soba su Mihajlo i Tara, kuhinja i trpezarija su David i Kosta, kupatilo su Toni i Stefanija dok smo Jovan i ja na krovu. Da li su svi u redu sa ovim?"
Nakon što sam sve to rekla i pri tome ostala bez daha u plućima oni su samo klimnuli glavom i nasmešili se.
Pre nego što smo mogli da nastavimo dalje razgovor stigao je kamion sa svim materijalom.
"Pa hajde da počnemo onda."
Svi su otišli ​​u kamion da uzmu sve što nam treba i onda smo konačno mogli da krenemo.
Napolju uopšte nije bilo toplo, ali moramo da iskoristimo šansu što deca nisu ovde u ovom trenutku, inače bismo morali da im pronađemo hotelsku sobu.
Nakon što smo Jovan i ja uzeli nekoliko paketa crepa na krov, polako smo počeli da skidamo stare i menjamo ih novima.
Dobra stvar je što nije bilo snega i ne bi trebalo da pada još 2 dana što znači da imamo više nego dovoljno vremena da sve to završimo, a brzina kojom sada idemo govori mi da ćemo biti urađeno do sutra ako ne i brže od toga.
"Kako si sestro?" Pre nego što sam mu bilo šta odgovorila bacila sam stari crep u kantu a zatim ga pogledala. Nešto nije kao i obično, vidi se po njemu.
"Iskreno, prilično dobro, ali vidim da si ti taj koga nešto muči. Šta nije u redu?"
"Sada je sve u redu, ali sam bio bez posla nekoliko dana zahvaljujući Janku." Kako je spomenuo njegovo ime, krv u meni je počela da ključa.
"Šta je uradila ta budala ovog puta?!"
"Zamolio me je da napustim stari posao kako bih mogao da radim sa njim i ja sam, zaista ne znajući zašto, to uradio. Ali hvala Bogu što sam našao novi posao." Dok je govorio, mogala sam da primetim da pored toga još nešto nije u redu.
"Pa zašto si ga zaboga slušao, imao si sjajan posao."
"Ne znam sestro..." U glasu mu se čula tuga, ali i razočaranje u samog sebe.
"Postoji li još nešto što bi trebalo da znaš?" Sarkastično sam upitala, ali kada je postao sasvim tih, pogledam ga. Nije me gledao u oči već je samo postavljao crepove izbegavajući pitanje.
"Jovane?" Bio je šokiran što sam nazvala bilo šta drugo osim brate.
"Zaga je trudna." Čak i ako su dobre vesti, bar po mom nekom mišljenju, on nije bio srećan zbog toga.
"Trudna?"
"Da..." Znam da želi da nastavi tu rečenicu, ali nešto ga koči.
"Ali....?"
"Ali siguran sam da to dete nije moje..." Malo je reći da sam bila šokirana sa ovime što sam upravo čula iz njegovih usta.
"Jovane! Kako možeš da kažeš tako nešto?" Bila sam ljuta na to kako može da govori tako nešto ali ipak moju ljutnju je smirio njegov pogled. Izgleda nekako posramljeno...?
"Ti si moja sestra...prilično je neprijatno da ti ovo kažem, ali...ona i ja nismo...mi ovaj...mi nismo..." Shvatila sam šta želi da kaže pa sam prekinula tu neprijatnost.
"Niste spavalu zajedno...A koliko dugo je to?"
"Možda godinu dana..."
"A koliko je trudna?"
"Oko 5 ili 6 meseci, ne bi ni znala da Maja nije rekla da joj je stomak veći. Kako neko ne možeš da zna da je trudan 6 meseci." Rekao je mirno što me je više iznenadilo od onoga što je rekao.
"Ali ko je otac onda ako nisi ti?"
Mogu da vidim nešto na njegovom licu što me brine, baš zato sam prestala da radim da bih ga pogledala.
Ima ne samo zabrinut, ali razočaran izraz lica...samo ne znam šta se dešava, ali sam siguran da će mi reći ako se stvari pogoršaju.
"Imam osećaj da mi nešto ne govoriš..." Glas mi je bio blag i brižan kakav je uvek sa ljudima do kojih mi je najviše stalo.
"Sestro-"
"Ali neću te terati da mi kažeš. Znam da ćeš kad budeš spreman da mi kažeš. Samo treba da znaš da šta god da se desi ja ću uvijek biti ovdje za tebe, kao što si ti bio za mene." On mi se osmehnuo pokušavajući da me uveri da je dobro, ali ne verujem ni u jedno njegovo sranje.
Mogu da vidim svaku njegovu emociju samo gledajući u njegove plave oči.
Jovan je moj brat i kada to kažem mislim na jedinog brata po krvi, i drugi su mi braća uprkos mnogim stvarima koje su uradili...samo što je Jovan nešto drugo i nisam sigurna kako da to opišem...to samo osećam.
Nakon onoga što sam rekala, samo je klimnuo glavom i oboje smo se vratili na posao.
"Hej vas dvoje! Jesi li za pivo?!" Čuli sam Tonija kako viče iz dvorišta, posle ovoga će ga grlo sigurno boleti.
Pre nego što sam bilo šta rekla pogledala sam u Jovana koji je samo klimnuo glavom.
"Dobaci nam 4!" Pametno je to što ipak nije bacao nego se popeo i lepo nam ih dodai.
"Kako drugi napreduju za sada?" Jovan ga je pitao dok sam se ja mučila da otvorim pivo.
Pošto je izgleda primetio da se mučim samo mi je uzeo flašu i nastavio razgovor sa Tonijem. Ne znam tačno kako ali je otvorio obe flaše bez ikakve muke.
"Odlučno, neće nam trebati mnogo vremena da završimo i koliko vidim da se i vas dvoje odlično snalazite. "
"Da, mislim da ćemo završiti pre vremena večere." Blago se nasmejao na moj odgovor.
"Siguran sam da hoćete, mi ćemo doći da pomognemo čim završimo tamo." Rekao je i vratio se dole dok smo nas dvoje prvo otpili gutljaj piva, a zatim se vratili na posao.
Nije prošlo mnogo vremena dok drugi, ustavari samo momci, pošto su se devojke vratile da pomognu Rozi u kuhinji.
"Ne znam kako pošto je ovde hladno, ali sav sam znojav." Banetov komentar je uspeo da nas zasmeje.
"Nemam pojma dragi moj ali i ja sam." David mi je prišao dok su drugi nastavili da slažu crepove.
"Idi odmori se, završićemo mi ovo." Klimnula sam glavom i poljubila ga pre nego što sam otišla do kuće.
Malo je reći da sam bila šokirana jer ne mogu da verujem svojim očima.
Sve sobe su ispunjene sa više svetla i novim nameštajem koji je u skladu sa dekoracijama u kući.
Danicina soba je ukrašena nekom braon nijansom, dok je Matejina tamno plava.
Kuhinja je potpuno drugačija kao i svaka druga soba. Ova kuća je sada postala tako bolja i topla...zaista se oseća kao kod kuće.
Dnevna soba postaje veća sa novom sofom i velikim TV-om gde Mateja može da igra PS4 koliko želi, a Danica će gledati svoje omiljene serije.
Jedina soba koju nisam želela da vidim je spavaća soba, soba u kojoj Janko sada spava.
Popravljamo mu kuću i nije se pojavio ceo dan, bilo bi me sramota da sam ja na njegovom mestu.
Dok sam ulazila u kuhinju dočekali su me prelepi mirisi i ukusna hrana po celom velikom stolu.
"Tako sam gladan sada." Rekla sam više za sebe ali su se svi nasmejali.
Čak i ako je moj apetit bio užasan poslednjih mesec ili dva, trenutno sam tako gladana.
"Pa drago mi je da čujem da jesi, nisam valjda kuvala uzalud."
"Nikada ne bih rekla ne tvojoj hrani sestro." Taman sam htela da uzmem jedan kolač sa stola ali me je udarila kašikom po ruci.
"Au! Šta je to bilo?!" Pitala sam trljajući ruku, a ona je uperila veliku drvenu kašiku u mene.
"Čekaj dok se sve ne završi!" Rekla je strogo i ja sam otvorila usta da progovorim, ali sam na kraju samo odmahnula glavom.
"Neverovatno." Rekla sam, a ona se okrenula da nastavi sa kuvanjem, to mi je dalo vremena da brzo uzmem jedan kolačić i stavim ga u usta.
Tek što sam zatvorila usta, ona se okrenula prema meni, ostali su pokrili svoja usta rukama da prestanu da se smeju.
"A ti kažeš da sam ja neverovatna." Rekla je odmahujući glavom.
"Nisam neverovatna, samo sam gladna." Zatim sam uzela još jedan od preukusnih kolačića.
"Prestani! Kako si počela, sve ćeš pojesti!" Pogledala sam je sasvim ozbiljna i odmahnula glavom.
"Čak i da želim, ne mogu da pojedem sve to." Podigla je obe obrve onako kao što ona to ume da uradi, i pri tome me pogledala kao da sam luda.
"To je bio sarkazam idiote."
"Da, da, i ja tebe volim seko." Sela sam na stolicu koja je odmah ispred kolača, koje sada mogu da uzmem bez da me primeti.
"Ponekad možeš biti tako nenormalna." Ostali se na sve ovo samo ćutke smeju i pomažu oko ostalog.
"Šta da kažem? Nemoguće je biti normalan pored vas 9." Rekla sam i ona se ovoga puta zasmejala.
"Pa, moram da se složim sa tobom u vezi toga." Čekala sam da se svi smire kako bih započela temu koja me kompka već malo duže vreme.
"A sada ozbiljno... mogu li da vas pitam nešto?" Kada su se prvo medjusobno pogledala a zatim mene znala sam da nešto nije kako treba.
Time su mi rekli da nešto znaju, ali ne žele da znam.
"Pitaj slobofno." Rozi je rekla čak i ako su Stefanija, Jana i Tara još uvek u sobi.
"Znate li nešto o Zagi?"
"Misliš to da je trudna?" Sara čak nije ni podigla pogled od toga što je sekla tu.
"Da, Saro... upravo to."
"Pa znamo da je trudna..." Andjelija je rekla gledajući u Saru i Rozi.
"I?"
"I ništa. To je sve što znamo." Rozi je rekla vrlo brzo a ja sam sa osmehom odmahnula glavom.
"A zašto vam nešto ne verujem?"
"Pa to je tvoj problem Jelena, da nešto znamo rekli bismo ti." Sara i Rozi jesu lagale dobro ali ne toliko dobro, dok je Andjeliji postalo malo neprijatno pored svega.
Siguran sam da lažu, ali izgleda da niko ne želi da znam ništa o tome šta se dešava.
"Žao mi je... ne bih trebalo da vas optužujem da lažete." Lagala sam o ovome jer mi uopšte nije žao jer znam da oni lažu.
"Ne brini, sve je okej." Andjelina je rekla.
"Siguran sam da će ti Jovan prvi reći ako se nešto dešava." Sara je svoje laganje pokušala da sakrije sa nekim pokušajem osmeha, ali joj baš nešto ne ide.
Ono što oni ne znaju je da mi je Jovan rekao da nije otac deteta i ako znaju ko je to i Danica mora da zna i sigurno će mi reći jer je iskrena za razliku od ove 3.
Upravo tada su svi ostali ušli i počeli da sedaju za sto dok ja razmišljam o tome ko bi mogao biti Zagin tajni ljubavnik.
"Jesi li dobro?" David mi je to šapnu i ja sam ha brzo pogledala.
"Da, samo razmišljam o nečemu, ne brini o tome, reći ću ti kasnije." Samo je klimnuo glavom znajući da neću kriti nešto važno od njega.
Svi smo krenuli da jedemo i pijemo uz mnogo razgovora i smeha, a ja sam se smejala, ali samo da ne delujem sumnjivo.
"Moram priznati, uradili smo prilično dobar posao." Nikola je rekao i svi se složilu.
"Potpuno se slažem, sve ovo izgleda sjajno." Rozi je rekla dok sam primetila da Jovan razmišlja.
"Idemja, neću čekati da se Janko vrati kući." Rekao sam i ustao, a David takođe.
"Pa, svi bi trebali da se odmorimo." Rekao je Tadej i ostali iz tima su ustali zajedno sa nama. Mi smo se prvo pozdravili a onda otišli.
David je vozio u tišini sve vreme znajući da razmišljam o nečemu pa me je samo pustio da budem sa svojim mislima.
Čak i nakon što smo stigli kući, u početku sam bil prilično tiha, ali sam onda odlučila da progovorim.
"Zaga vara Jovana i trudna je sa nekim drugim." Kako sam to rekla ostalo je šokiran i u početku se nije pomerio.
"A s kim je trudna onda?"
"Pozvaću Danicu kasnije i pitati..."
"Pa hajde da jedemo nešto što sam nam kupio." Rekao je i onda mi dao jednu od krofni koje smo kupili na putu do ovde.
Posle toga je seo pored mene, a ja sam naslonila glavu na njegovo rame dok nastavljam da jedem krofnu.
"Nemoj se opterećivati time... biće u redu, obećavam ti." Uveravao me je i zaista želim da tako i bude.
"Nadam se..." Nije nam trebalo mnogo vremena da završimo hranu, a kada smo to uradili, uzeo sam svoj laptop i pozvao Danicu na video poziv i ona se javila u sekundi.
Vidim je u crvenom kupaćem kostimu kako se smeši kameri na laptopu.
"Jeco!"
"Zdravo draga, kako je na Havajima?"
"Prelepo! Spremamo se za plažu, kako si ti?"
"Super sam, samo sam hteo da te pitam nešto ozbiljno." Lice joj je postalo zbunjeno, a onda je klimnula glavom.
"Pitaj seko."
"Znaš li nešto o Zaginoj trudnoći?" Dok sam pitala mogla sam da vidim Davida kako se brine oko odgovora, a Debi izgleda zbunjeno.
"Pa, znam koliko i drugi."
"A to je?"
"Pa da ona vara Jovana sa tim moronom i da joj je napravio dete." To me je navelo da shvatim da svi oni znaju sa kime Zaga spava i da su svi lagali.
"Ona ga vara s kim tačno Danice?" Pitala sam polako plašeći se odgovora. Kada je shvatila šta se dešava ovde njeno lice je prebledelo.
"Pa ti ne znaš?"
"Danice. Sa kim?"
"Sa Jankom..." Kako je rekla njegovo ime osetila sam milion emocija kako me pogađa.
Bila sam ljuta ne samo na Janka, već i na svakog od njih što mi nisu rekli čak i ako su znali šta se dešava i to me je najviše bolelo.