Život ili Smrt

17.glava

Kao i obično, ušla sam u kancelariju u crnoj odeći kao dan ranije, samo za danas imam nešto drugačije od normalne crne majce i farmerki.
Izabrala sam par crnih pantalona koje sam kombinovala sa crnim plitkim čizmicama sa srednjom potpeticom, a kao šlag na tortu stavila sam crnu košulju i crni kaput.
Nikada me nije bilo briga šta drugi misle o mojoj odeći i koliko je ona otvorena, ali se i dalje nisam ponašala kao jeftina kurva. Sada neću da lažem i da se pravim fina, ostavila sam 3 dugmeta otkopčana i ušla tako u kancelariju.
Neću da lažem da su ovi prošli dani bili užasni, a noći još gore, noć je vreme kada moj mozak jednostavno neće prestati da radi, a najgore je što ne pomaže pri spavanju, moji sati spavanja postaju kraći svaku noć i sinoć sam imala samo 4 sata sna...pa sada baš i ne mogu reći 4 sati sna jer je verovatnije bilo 4 sata užasa.
Čim zatvorim oči ne mogu da pomognem sa slikama koje mi padnu na pamet, ponekad samo vidim noć kada je David upucan, a drugi put sanjam samo mamu... ti snovi su najgori. Više nisam ni sigurna zašto ih nazivam snovima jer su to moje najgore noćne more.
Drugi me stalno teše i čak i ako znam da ne mogu da krivim sebe, jednostavno ne mogu da prestanem. Sada stvarno moram da prestanem da razmišljam o tim stvarima.
U kancelariji su svi već čekali da stignem i bila sam prilično šokirana jer ih obično ja čekam.
Prvo su me svi pogledali sa osmehom, a onda mi Stefanija pružila moju uobičajenu jutarnju kafu.
"Jutro."
Nakon što sam skinula kaput i ostavila svoje stvari sela sam na svoje uobičajeno mesto i počela sa papirologijom.
"Jel ima neko da zna gde je Tadej sada?"
Izgleda da su momci prvi stigli pošto je Jana gledala u njih kada je postavila to pitanje.
"Mislim da je sa nekim ljudima iz CIA-e." Mihajlo nije čak ni podigao pogled kad joj se obratio.
"Hajde Jelena, moram da mu dam neke papire i ti ideš sa mnom." Odvukla me je sa moje stolice u kancelariju koja je totalno prazna, samo sa čašama viskija na njegovom stolu.
"Ko bi pri zdravom umu ostavio ovaj dobar viski netaknut?" Sarkastično sam dobacila i podigla jednu čašu dok je ona podigla drugu.
Baš kada sam nagnula čašu spremna da progutam alkohol vrata su se počela otvarati. Isti taj viski koji mi je bio u ustima pljunula sam nazad u čašu i brzo ga spustila, a i Jana je isto to uradila samo što ona još nije stigla ni da prinese viski ustima.
"Kesler? Stevanov? Da li je sve u redu?" U kancelariju su kročili Tadej i još jedan stariji čovek koji mi nije baš poznat.
„Došla sam da pitam da li mogu kasnije da odem ranije, moram da pokupim svoju najmlađu sestru iz škole?"
Moja laž je izletela čim je on uspeo da završi svoje pitanje, a ni Jana nije zaostajala da doda šta treba.
"Ja sam donela papire koje si tražio."
"Hvala ti puno za papire. A što se tiče tebe Jelena slobodna si da izadješ ranine."
Ma da, kako da ne. Kao da bi ja tebi i tražila bilo kakvu dozvolu da izadjem ranije. Nisam bila toliki idiot da to sada izgovorim ali čuće to u neko skorije vreme.
Čovek koji je bio sa njim je stao kod stola i uzeo čašu u koju sam upravo pljunula. U jednom guljaju je popio celu čašu a ja sam htela da umrem. Nisam znala da li da samo izadjem ili ostanem i ispadnem budala dok mu objašnjavam šta je upravo uradio. Mislim da ću se ipak držati prve opcije.
"Hvala ti, moramo da idem sada."
Odvukla sam je tako brzo da nije imala vremena da bilo šta kaže.
Brzo smo otrčali u salu za sastanke i počele da se smejemo tako jako da su svi počeli da gledaju u nas obe.
Čučale smo na sred kancelarije sa rukama na stomacima. Smejanje i da smo htela nismo mogle da zaustavimo.
"Moram u kupatilo!" U isto vreme smo istrčale iz sobe i odjurile do toaleta. Ona je utrčala u prvu kabinu a ja odmah u drugu. Čak i dok smo bile u kabinama nismo prestajale da se smejemo. Polako smo završile i otišle da operemo ruke i da se umijemo.
Kada smo uspele da se smirimo mirno smo se vratile nazad kod ostalih.
"Šta si učinio?" Ja sam se samo nasmejala i odmahnula glavom dok je Jana počela da prepričava Stefaniji koja je pitala a i ostalima koji su tu.
"Otišle smo u kancelariju i našle dve čaše pune viskija, ali nikog nije bilo, ja nisam uspela ni da podignem čašu, ali Jelena jeste i čim je viski bio u njenim ustima neko je ušetao i ona je pljunula nazad u čašu. A čovek u kancelariji ga je popio u jednoj sekundi, a mi smo se skoro upišale u pantalone."
Izazvala je istu reakciju koju smo imale nas dve, samo što oni nisu trčali do toaleta.
Napokon smo svi seli i mogli su se videti pogledi između mene i Davida.
Izgledao je tužno i nekako mu je krivo za ovo što se dešava. Ali sa druge strane ja sam ljuta i besna.
Izgleda da su ovi pogledi više smetali drugima nego nama pošto je Jana prva skočila i udarila rukama o sto.
"U redu, dosta je!"
"Molim? Čega ti je tačno dosta?" Dobacila sam joj upitan pogled na šta je uperila prst u mene.
"Vas dvoje ćete sada razgovarati!"
"Jano-" Htela sam da je prekinem ali sam ja završila prekinuta od strane Stefanije.
"Ne Jelena. Ništa Jano. Ona je totalno u pravu u vezi svega ovoga. Vas dvoje treba da razgovarate."
Svako od njih je ustao i krenuo da uzima svije stvari.
"A mi ćemo uzeti svima svežu i normalnu kafu kao i doručak iz pekare." Posle Tarinih reči su svi izašli iz kancelarije. Ispravka. Svi sem mene i Davida.
Napetost je bila tolika da si mogao da je presečeš nožem, ali niko od nas nije heto prvi da progovori.
"Znam da sam te povredio..." Prekinuo je tišinu ali sa pogrešnim izborom reči.
"Nemaš pojma šta sam sve prošla... Nisam mogla da živim sama sa sobom. Moja porodica se raspada i izgubila sam toliko osoba da samo čekam da vidim ko je sledeći."
Odbijam da pustim da ijedna suza sklizne iz oka. Neće tu slabost sada videti.
"Znam...i samo sam pogoršao stvari sa onim što sam uradio. Verujem ti svime što imam, samo nisam mogao da dozvolim da te neko dovede u opasnost jer sam lažirao svoju smrt. Stalo mi je do tebe Jelena. Ti su moja najbolja prijateljica i ne odustajem od tebe."
Klimnula sam glavi sa osmehom, ali ono što on ne zna je koliko me bole te reči 'najbolja prijateljica'.
Pošao je da me uhvati za ruku, ali sam je brzo cimnula nazad sa besom u očima.
"Ne! Samo se drži dalje od mene! Jednom sam ti dozvolila da me slomiš... pustila sam te dvaput jer sam se nadala da ćeš me popraviti, ali nisi. Samo si me slomio iznova. Ali to se nikada više neće desiti. Niko me neće ni zagrebati više u životu...da ne pričam o tome da me slomi."
Suze su već ozbiljno pretile da svakog časa krenu da padaju. A ja nikako to ne mogu da sprečim. Ne više.
"Jeco nikad nisam želeo to da uradim... stalo mi je do tebe više nego do bilo koga..."
Htela sam da verujem ali ne mogu iznova povredjivati sebe.
"Ali si to ipak uradio..."
Osetivši da su suze krenule sam pogledala u drugu stranu. Znam da ako ga pogledam postaće još gore.
"Razumem da ti..."
"Ne tražim nekoga da razumem, jer kada tražim nekoga da me razume ja samo stanem ispred ogledala. Jer kada sam ispred ogledala sigurna sam da mi se odraz neće smejati u lice niti će me osuđivati...ako ja plačem, plakaće sa mnom."
"Samo sam hteo da te zaštitim..."
Bes me je savladao i suze me više nisu brinule. Samo sam se naglo okrenula ka njemu i pogladala ga u oču.
"Koliko puta hoćeš da ti ponovim da tvoj posao nije bio da me čuvaš, tvoj jedini posao je bio da ne uradiš ono što si uradio! Stavils sam svoje srce na tacnu ispred tebe i morao si da odlučiš da li ćeš ga voleti... ili ga slomiti. Ali oboje znamo šta si uradio. Slomio si ga nepopravljivo i sad nisam sigurna kako i da li ću ikada moći da se vratim na staro! Bila sam slomljena mnogo puta i svaki put bih ustala i popravio se! Ali ti!Uradio si nešto što nikome nikada nisam dozvolila! Slomio si me na milion delova...da priznajem da sam potpuno slomljena...a sada pokušavam da se borim i pokušavam da se popravim!Jednostavno nisam sigurma koliko dugo ću se truditi dok jednostavno ne odustanem..." Poslednja rečenica ga je zatekla nespremnog.
"Ne... ti ne možeš odustati. Ja prosto ne mogu da te izgubim!"
Naglo je zakoračio ka meni i podigao moje ruke u svoje.
"Ti zaslužuješ da budeš srećan... ali to sigurno nije sa mnom. Ti biraš Andjeliju i ja sam srećna ako ti jesi."
Tada je znao šta želim da kažem, ali je sigurno želeo da to čuje od mene.
"Jelena...reci molim te...samo reci te reči..."
Ne mogu da opišem koliko sam to želiela ali ne. Nemam snage da uništim njegovu sreću pa sam mu odmahnula glavom.
"Ostaviću te da budeš srećan. Znaš li zašto ovo radim?"
Nije znao šta da mi kaže pa sam zato samo nastavila da pričam.
"Zato što bih radije da te vidim srećnog nego da se raspadaš, jer mi je stalo do tebe više nego do sebe, jer želim da te zaštitim od bilo čega čak i ako te štitim od sebe..."
"Ali zašto?!"
"Zato što te volim!"
Kako su mi te reči napustile usta shvatila sam šta sam upravo rekla. Lice mi je bilo šokirano kao i moje. Zbog svog dugačkog jezika i brzopletosti sam napravila veliku glupost sada.
"Moram da idem...moram da idem odmah."
Iako sam htela da se sklonim njegove ruke su me samo još jače stisle i privukle još bliže sebi.
"Davide-" Pokušala sam, ali pre nego što sam mogao da završim, osetila sam meke usne na svojima.
Baš kao u bajkama...prvi put sam osetila vatromet dok sam nekoga ljubila.
Njegove ruke su pustile moje kako ni on stavio svije ruke na moj struk dok sam ja obavila svoje oko njegovog vrata.
Privukao me je još bliže sebi, ali smo prekinuli poljubac da bismo mogli da dišemo. Prislonio je svoje čelo na moje i držao me čvrsto uz sebe.
Znala sam da ću sledećim rečima da ga vratim u realnost ali morala sam.
"Ali Andjelija..."
"Volim te. Volim te otkad smo se sprijateljili... samo nisam želeo da to uništim i izgubim te zauvek. Bio sam sa Andjelijom sa nadom da ću zaboraviti svoja osećanja prema tebi..."
Ruke je prislonio nežno na moje obraze i osmehnuo se ne skidajući pogled sa mojih očiju.
"Mogao si da kažeš nešto."
"Mogla si i ti... ali sada vidim da smo se oboje plašili da izgubimo još jednog."
Poljubio me je opet ali ovaj put nežno i kraće.
"Volim te Serena." Zagrlio me je oko ramena dok sam ja obavila ruke oko njegovog strukla.
Čula sam mu svaki otkucaj srca sa glavom prislonjenom na njegove grudi.
"Zašto jednostavno ne dozvoliš da te mrzim?"
"Zato što ne bih preživeo sa pomisli da me ljubav mog života mrzi."
"I ja tebe volim idiote."
Bojim se da pustim... jer ako to uradim, plašim se da će sve nestati.
Tada nas je prekinuo zvuk kratkog aplauza koji je dolazio sa ulaznih vrata.
Okrenuli smo se i videli ceo naš tim i Andjeliju takođe, ali ona je imala osmeh na licu.
"Rekao sam joj da sam zaljubljen u tebe." Tiho mi je šapnuo i zagrlio me sa ledja.
"Shvatila sam od trenutka kada sam videla kako se vas dvoje gledate, vi ste zaista srodne duše i tako sam srećna zbog vas." I jeste zvučala iskreno kada je to izgovorila.
"Hvala što si mi dozvolila da živim sa srećom u svom životu." Izmakla sam se iz Davidovog zagrljaja kako bih mogla nju da zagrlim.
"Uvek želim da učinim ljude srećnim, i drago mi je da ste vas dvoje našli svoju sreću. Ja sada moram da idem, ali se nadam da ćemo se uskoro videti."
"Vidimo se."
"Trenutno sam ljubomorna što sam sama." Jana je prekinula svu tišinu i nasmejala nas ali nas je Stefanija dotukla.
"Ne daj Bože! Srećno sam udata tekilom."
"Tadeja je rekao da ga sačekamo svi, ima šta da nam kaže." Svako od nas je seo kada nas je Tara o tome obavestila.
"Nadam se da ćemo biti pozvani na venčanje." Ostali se jesu smejali na to što je Mihajlo rekao ali smo nas dvoje pocrveneli.
Njihov smeh su zaustavili Tadej i Nadarević koji su ušli u sobu.
"Trebalo bi da znate da se nešto dogodilo." Pošto izgleda nije imao nameru pogurala sam ga.
"A šta bi to bilo?"
"Ada je u pitanju..." Nadarević je gledao ozbiljno svakog od nas.
"A šta je uradila ovaj put?" Stefanija se čak i nasmejala sarkastično ali sledeće Tadejine reči nismo očekivali.
"Mrtva je."
"Ajde ponovi molim te?" Jana ga je streljaja pogledom nadajući se da se samo šali sa time.
"Ona je mrtva, ja i Nadatević idemo na sahranu na sat vremena."
"Pa to je razlog za slavlje, idemo u kafanu ja častim danas!" Odmah sam ustala i krenula ds uzimam svoje stvari.
"Kesler." Nadarević me je streljao pogledom ali nije da sam nešto marila za to.
"Ništa Kesler, idem na piće! Hajde dragi prijatelji!" Tadeja se nije bunio za pića ali je imao još da doda.
"Trebalo bi da znate još jednu stvar."
"A to bi bilo...ajde dragi moj imam razloga da slavim."
"Nije umrla." Sada sam već ubedjena da nas dobro zajebavaju.
"Molim!? Kako to misliš da nije umrla?! Koga vi onda ovde zajebavate?!"
"Ne razumeš me, mrtva je, ali nije umrla." Gledam i njega i ostale sa zbunjenim uzrazom na licu.
"Sada se šališ sa mnom?"
"Zaboga Jelena ubijena je."
"Pa ko je taj srećnik? Moram da čestitam toj osobi.." Našalila sam se.
"Njena ćerka."
"Dete ima nekih svojih problema tako da ne mogu ništa loše da kažu o devojčici." Iskreno sam pričala, devojka je bila u mentalnoj bolnici pa smo mogli očekivati ovako nešto.
"Mi sada idemo dok vimožete imati slobodan dan." Krenuo je sa Nadarevićem i još desetak agenata ali sam ja dobila odlučnu ideju.
"Čekaj! Nešto si zaboravio!"
"Šta?" Svi su nas gledali stvarno misleći da su nešto zaboravili.
"Pa odnesio joj onaj otkaz na grob da ga potpiše."
"Ti si zaista idiot." Samo je izašao sa ostalima dok se tim smejao a ja bila mrtva ozbiljna.
"O Bože! Kako si se toga seta?" Tara je uspela da pita kada je došla do vazduha.
"Pa rekla je ako nešto uradim ona će to potpisati pa da joj to odnesu u grob pošto ću nešto sigurno uradi. Samo još nisam baš sigurna šta.
"Hajde treba nam piće." David nas je sve podsetio i dodao mi moj kaput.
Moram priznati da se osećam malo bolje nego jutros, jedna stvar manje za koju moram da brinem.
Sada konačno mogu da uživam u činjenici da mi je dozvoljeno da budem sa osobim koju volim.
"Hajde ljubavi, večeras pijemo za nas." Isprepletao nam je prste dok smo svi izlazili iz sobe za sastanke.
"Imam jedno važno pitanje za tebe." Šapnuo mi je samo da sam ja jedina u liftu koja je mogla da ga čuje.
"A to je?"
"Hoćeš li me učiniti najsrećnijim čovekom i postati moja devojka?"
"Čast mi je da kažem da na vaše pitanje." Nežno mi je sa ledja otisnuo poljubac u obraz.
"Hej golupčići, nađite sobu!" Stefanija je čak i prevrnula očima uz tu izjavu.
"Naći ćemo nekoga i za tebe, ne brini za to draga."
"Pa, ne žalim se na to."
Mihajlo je imao šta da joj doda na taj komentar.
"Samo reci srce, uvek sam tu ako ti treba zabava." Znala je da se šalio ali ga je svejedno udarila po ruci.
"Fuj! Ne, ti jednostavno nisi moj tip, seronjo."
Svi smo odšetali iz zgrade sa osmesima na licima, srećni da je bar nešto dobro uspelo da se desi danas.