Život ili Smrt

22.glava

„Treba da se smiriš!" Ovo je verovatno 100. put da mi David govori jednu te istu rečenicu.
Zna a i vidi da sam jako ljuta i besna, tako da bi trebalo da zna da ne kaže ništa sada. Pogotovo nešto što bi mi samo još više podiglo pritisak.
"Da se ​​smirim!? Kako da se smirim, jebote!?" Vikala sam i hodala po sobi. Nema te šanse da sada trenutno sedim u mestu, pogotovo ne kada sam ovako iznervirana.
Uspela sam da ostanem mirna sve dok nisam prekinula razgovor sa Danicom, ali čim sam zalupila laptop izgubio sam svaku trunku smirenosti.
"Ako se sada ne smiriš ubićeš nekoga! Jelena prestani!" Nakon što je to sve rekao stavio je ruke na moje da me spreči da hodam okolo.
"Lagali su me! Jebeno su lagali! Svi su znali da je Janko sa Zagom, a niko mi nije rekao!"
"Smiri se!" Rekao je i ja se u tom trenutku istrgla iz njegovih ruku.
"Prestani da mi govoriš da se smirim! Ne mogu da se smirim!" Rekla sam i odma zatim sela na sofu.
Osećam da mi se ubrzava disanje zbog besa koji raste u meni i ne mogu da se smirim.
Potpuno sam svesna da je 10 i da neki od njih spavaju, ali nije me briga, baš zato sam i zgrabila telefon.
"Šta radiš to sada?" Moglo se čuti koliko je zabrinut sada.
"Videćeš." Kako sam ja to izgovorila, Rozi se javila na telefon.
"Jelena zašto zoveš ovako kasno? Da li je sve u redu? Da li se nešto dogodilo?" Pustila sam je da završi sa svim svojim pitanjima pre nego što sam progovorila hladnim glasom.
"Čućete šta se dogodilo kada se vidimo. Pozovite druge, moramo da razgovaramo. A kada kažem drugi, mislim na sve osim Jovana." Na par trenutaka se nije čulo ništa, sa obe strane veze je tišina.
"Jelena samo smo hteli..."
"Sve što imaš da mi kažeš reći ćeš za pola sata Rozi. Gde ćemo se naći?" David me je gledao bledog lica znajući da mrzim kada me lažu, posebno kada su u pitanju ljudi kojima verujem.
"Još uvek smo kod kuće, svi. Janko neće doći kući večeras... zato samo dođi ovamo." Znala je da sam ozbiljna i ljuta kad je zovem Rozi...obično je to samo sestro.
"Biću tamo za 5 minuta." Taman kada sam htela da spustim slušalicu, čula sam da opet progovara.
"Jelena?"
"Šta sad?" Pitala sam dobro znajući da će me samo par reči smiriti.
"Žao mi je..." Njen glas je zvučao iskreno i tiho...pun žaljenja i ja jednostavno nisam mogla biti tako gruba prema njoj.
"Znam sestro...znam..." Nakon što sam to rekla, prekinula sam vezu i David se nasmešio na činjenicu da mi je glas omekšao na poslednjoj rečenici.
"Drago mi je da si se konačno smirila." On je govorio dok sam ja ponovo oblačila kaput i obuvala čizme da bih mogla da odem.
"O pa nisam se ja smirila... samo nisam želela da je povredim više nego što zaslužuje." Lice mu se promenilo u šokirano.
"Znači još si ljuta?"
"Veoma. Samo čekam da budem s njima." Uzela sam novčanik i ključ da bih mogla da odem, ali pre nego što sam to uradila David me je zaustavio sa samo jednom rečenicom.
"Ne pravi scenu... molim te." Ono što on ne zna je da sam na ivici da ubijem nekoga zbog onoga što mi nisu rekli.
"Pokušaću najbolje što mogu." Njegovo lice je bilo mrtvo ozbiljno kada me je sada pogledao.
"Jelena."
"Šta Jelena? Obećala sam da neću zatvarati svoja osećanja i to je ono što radim." Odgovorila sam i ostavila ga da stoji sam.
Nisam više gubila vreme pa sam sela u auto i počela da se brzo vozim nazad do kuće u kojoj smo bili nekoliko sati ranije.
Dok sam se parkirala primetila sam svačije automobile osim Jovanovog i to mi je čak dalo više snage da kažem sve što mi je na umu. Neću više da držim to u sebi. Kao što sam obećala.
Izjurila sam iz auta pravo u kuću, čak nisam ni kucala. Naravno kako sam ušala videla sam da svi sede u dnevnoj sobi i čekaju me.
Rozi je prva reagovala i skočila na noge, ali pre nego što je progovorila, zaustavila sam je.
"Šta tačno nije u redu sa vama?! Moram da saznam od Danice da je Janko napravio dete Zagi! Šta to nije u redu sa vama bre?!" Znam da vičem, ali svi su mi krili veoma važne informacije. Informacije koje su mnogo toga mogle da promene u svim našim životima.
„Hteli smo da Jovan bude taj koji će ti reći." Toni je pokušao da mi objasni, ali ja sam samo uprla prst u njega i odmahnula glavom.
"Prestanite! Svi znate da on to nikada ne bi uradio! Nikada ne bi jer zna koliko ću veliku scenu napraviti!" Nakon što sam to rekla, pogledala sam Rozi u oči.
"A ti. Pitala sam te da li znaš nešto o tome. I verovala sam ti da me nećeš lagati u lice, ali si svejedno baš to uradila! Čak si me optužila da ne verujem svojoj porodici!"
"Jelena-" Čim je progovorila podigla sam ruku da je zaustavim.
"Još misam završila. Daleko od toga, tek sam počela. Zaga je trudna već 6 jebenih meseci, što znači da njihova afera traje čak i dok je majka bila živa! Da li je neko od vas to znao dok je bila živa!?" Nijedan od njih nije progovorio. Tišina je postajala sve duža a tenzija je rasla. Počela sam da gubim svu snagu da ne poludim.
"Jeste li?!"
"Da jesmo!" Nikola je bio taj koji je viknuo. Izgleda da nije mogao više da podnese te silne i teške laži.
Kada sam ga pogledala promenio je lice iz ljutog u tužno.
"Čak je i mama znala..." Rozi je dodala tiho, jedva čujno.
"I niko od vas mi nije rekao?" Pitala sam u tada sam u svom glasu čula kako se lomi od šoka što su mi ovo krili.
"Niko od vas nije uradio jednu jedinu stvar da to spreči?! Da li ste svesni da će on tom jadnom detetu biti otac i deda!" Nijedan od njih nije podigao pogled da me pogleda, a ja nisam ni znala da mi suze teku niz lice dok ih nisam osetila na usnama.
Stavila sam desnu ruku na usta i okrenula se da se smirim pre nego što primete moje suze.
"Jelena... mama je to samo ignorisala i nismo želeli da uradiš bilo šta jer bi, znajući za tebe, završio mrtav bez ikakvih dokaza ko je to uradio." Rozi je progovorila, a ja sam se klimajući glavom okrenula prema njima.
"O tako ste u pravu u vezi toga."
"Jelena-" Nikola je pokušao, ali nisam završila.
"Sada ćete svi pažljivo slušati moje reči i zapamtiti ih do kraja života. Kukavice ste što mi ovo niste rekli! Kad je bio napaljen, išao bi kod Zage, a kad bi bio ljut, otišao bi kod mame i vikao je, tukao je i jebeno siluje! Htela sam da joj pomognem! Bila sam spremna da je izvučem i da ste mi to samo rekli ona bi odavno izašla iz ove kuće! Mogala sam da uradim nešto više! Zašto ga se svi uporno bojite toliko?!" Plakala sam tiho bez ikakvog vidljivog znaka. Niko od njih mi ne daje odgovor, svi razmišljaju.
"Odgovorite mi dođavola!" Moj glas se konačno slomio i sve su se glave okrenule da pogledaju moje lice.
"Sestro... jesi li dobro?" Bane me je pažljivo pitao a ja sam sela u stolicu sa glavom u rukama pokušavajući da se smirim.
Posle par sekundi podigla sam pogled i polako odmahnula glavom.
"Ne... ne, nisam jer polako gubim poverenje u sve. Jovan zaslužuje da bude srećan kao i svi mi i ako čuvamo ovakve stvari jedni od drugih niko neće biti srećan. Sada želim da znam zašto jebeno se plašite Janka?!" Ljutnja se u meni podigla čak i od pomisli na njega.
"Zašto da brinemo?" Saru sam pogledala kao da je poludela.
"Izvinjavam se?"
"U pravu je. To je bio mamin život. To je Jovanov i Zagin život." Bane je rekao, i baš na to sam se ja sarkastično nasmejala.
"To jeste Jovanov život! Život našeg brata ako niste jebeno zaboravili!" Svakom sledećom rečenicom me sve više bole njihove reči.
"Jovan je znao Jelena!" Toni je viknuo ne očekivajući moj brz odgovor.
"Znam! A zašto ne razmisliš o tome zašto nije rekao ništa?!" Sve što su tada uradili je da su pogledali jedni druge tražeći odgovor na moje pitanje.
„Zato što svi znamo da ako je ostavi deca bi sigurno ostala sa majkom! Prvo što nisu venčani a drugo što u velikoj većini slučajeva majke dobiju decu. Glupi i neuki idioti! On brine za tu decu više nego za bilo koga! Zašto to ne vidite?!"
Oni samo gledaju svoje živote. Šta sam drugo mogla i da očekujem od njih. Svakom bih mogla da pronadjem jednu užasnu ljudsku manu.
"On to bira ne mi." Bez ikakvog pardona ili brige je to napustilo Rozina usta.
"Je li to sve što imate da kažete?" Pitala sam i pogledala svakog od njih i jednostavno su ostali mirni.
"Nije ga bilo briga da li vi birate svoj život ili on. Uvek je bio tu za svakog od vas bez obzira na sve. Samo pokazujete koliko ste sebični u ovom trenutku."
Kada sam završila svoju rečenicu, niko nije imao priliku da progovori pošto su se ulazna vrata otvorila i visoka figura sa naočarima je ušla i pogledala me.
Njegove smeđe oči i veliki nos pokazuju da je šokiran što me vidi ovde. Kao i uvek ruke su mu bile iza ledja, što u ovom trenutku je vrlo loša opcija za njega.
"Janko. Baš osoba kojeu sam čekala." Nije imao priliku da kaže ništa jer se moja pesnica sudarila sa njegovom vilicom.
"Jelena NE!" Toni je viknuo dok su žene samo glasno povuknule ne. Momci su s druge strane skočili na noge i pojurili ka nama.
Toni me je povukao nazad dok Bane i Nikola pomažu Janku da stoji mirno.
"Kurvo! Šta je to bilo?!"
"O pa tek sam počela! A taj je bio za varanje moje majke! Dobićeš još nekoliko, obećavam ti." Dok sam govorila, gurnula sam Tonija u stranu.
Bane i Nikola nisu primetili na vreme i ja sam ih nekako gurnula. I pre nego što je iko uspeo da reaguje, bila sam na vrhu Janka i krenula sa udarcima.
"Ovo je za sve majkine batine!" Udarac.
"Ovo je za silovanje!" Udarac.
"Ovo je za aferu sa Zagom!" Udarac.
"Ovo je za trudnoću!" Udarac.
"Ovo je za sav naš bol!" Udarac.
Moj sledeći udarac su zaustavili Bane i Toni koji su me povukli od njega. Čak i ako je krupan i visok, nije mogao da se bori sa mnom, nikada nije mogao.
Gledam Nikolu kako mu pomaže da ustane i Andjeliju koja trči sa priborom prve pomoći prema njemu.
"Šta si to uradila?!" Jedva sam čula Tonijevo pitanje dok me je čvrsto držao da mu se opet ne otmem.
"Šta sam trebala da uradim odavno! Nikada više neću tolerisati bilo koje njegovo sranje! Možda ga voliš ili poštuješ ili ga se jebeno plašiš, ali ja ne. Ni jednu od tih stvari i nikada neću!" Gurnula sam ga od sebe i namestila svoj kaput.
"Odlazim odavde i ne želim da čujem reč od vas dok ne shvatite šta ste sve rekli." Pogled sam prebacila na Janka koje je na sofi dok mu Andjelija čisti rane.
"I bolje ti je da se držiš podalje od mene." Otrov se čuo u mom glasu. Okrenuo sam se da odem, ali su me kao i obično zaustavile Rozine reči.
"Jelena-"
"Reći ću vam samo jednu stvar i treba da je zapamtite." Sada sam imala pažnju čitave sobe na sebi, baš ono što mi i treba.
"Ako stanete iza mene ja ću vas uvek štititi, ako budete stajali pored mene imaćeš svo moje poštovanje... ali ako mi nadjete na putu... uništiću vas...bili porodica ili ne." Posle tih reči nisam čekala ni trenutak pre nego što sam izjurila iz kuće nazad do auta.
Jednostavno nisam mogla sada da idem kući jer je David tamo i stvarno sam sjebana trenutno. Počela sam da vozim ne znajući gde tačno vozim. Moj jedini plan za sada je da se vozim okolo dok se ne smirim dovoljno da idem kući a da sve ne pokvarim.
Jednu jebenu godinu. Janko i ona rade ovo godinu dana i niko od njih nije pomislio da je to dovoljno važno da mi kaže. Ovo je tako sjebano. Jedva čekam da me još više šokiraju naredne informacije koje će mi reći.
Za sada mi je zaista potreban tuš, pa sam zato i krenula da vozim ka kući gde ću morati da objasnim koliko sam glupih sranja uradila za samo jednu noć.
Moje oči su usredsređene na put dok mi um pravi rečenice koje imaju nekog smisla kako bih mogala da objasnim Davidu šta se tačno dogodilo. Mogla sam da vidim upaljeno svetlo u mom stanu, tako da me David očigleno još uvek čeka. Bez ikakve volje sam izašla iz auta samo zato što to moram da uradim.
U celoj zgradi je tišina i nije se čuo ni šapat...samo moje čizme tiho lupkaju po podu.
Otišla sam do svog stana i pre nego što sam otišla pravo do Davida, uzela sam svoje čizme i kaput da bih mogla da ih sklonim. David je sedeo na sofi i gledao me sa ozbiljnim izrazom lica, verovatno čekajući nekakav odgovor o tome šta se dešavalo proteklih nekoliko sati. Polako je podigao obrve čekajući bilo šta a ja sam samo izdahnula pre nego što sam izgovorila najvaznije.
"Napravila sam scenu."