Život ili Smrt

20.glava

Kao i svakog slobodnog dana probudilo me je sunce koje je prolazilo kroz prozor moje spavaće sobe i udaralo direktno u mene i telo pored mog. Osećam Davidovu snažnu ruku obavijenu oko celog mog tela i naše noge omotane zajedno, dok je moja ruka oko njegovog stomaka, a moje lice skriveno u njegovom vratu.
Počela sam da ostavljam spore i meke poljupce na njegovom vratu. Gledala sam kako mu se osmeh polako pojavljivao na licu pa me je on privukao još bliže sebi.
"Dobro jutro." Uvek sam voleo njegov jutarnji glas i sada mogu da ga čujem svako jutro.
"Jutro i tebi."
"O Bože, koliko volim da se ovako budim." Prošaptao mi je na uvo a ja sam se nasmešila.
"A kako to?" Kao i većinu vremena pravila sam se da ne znam o čemu priča samo da bi čula šta će dalje reći
"Sa ženom mojih snova ovde u mom naručju." Njegov glas je tako nežan i blag kada mi šapuće na uvo, mislim da bih mogao da ga slušam ceo dan.
"Pa moram da se složim da je zaista savršeno probuditi se dok me držiš u naručju." Rukom sam mu blago češkala grudi dok me je on još više povukao ka sebi, ako je to uopšte bilo moguće.
"Ne bih radio ništa drugo na ovom svetu osim da te držim u naručju...da mogu, nikada ne bih pustio."
Sa velikim osmehom sam mu ostavljala poljubce na sada već ljubičastom vratu, samo čekam da primeti kakav mu je vrat. Ili još bolje da mu neko drugi pokaže.
Pre nego što sam uspela da progovorim, okrenuo se na leđa i povukao me na sebe sa mojim nogama sa obe strane njegovog struka.
"Da li dobijam poljubac za dobro jutro?" Vrlo ozbljino je pitao, ne znam ni sama što sam očekivala neko ozbiljno pitanje ovako rano.
"Pa ko sam ja da ti to uskratim?" Polako sam se približila njegovom licu i sve više i više smanjivala prostor izmedju nas. Laktovima sam se na slonila na jastuk sa obe strane njegove glave. Čekam da vidim da li će napraviti prvi korak ili čekati da ja to uradim. Još više sam se približila zadirkivajući ga i čekajući da nešto uradi.
Osećam kako njegove ruke idu od mojih obraza do mojih ruku, a zatim do mog struka kako bi me je privukao što bliže i spojio nam usne.
Nakon što smo prekinuli poljubac da bismo mogli da dišemo, polako sam počela da ustajem.
"Gde ideš?" Pitao je zbunjeno zašto sam napustila krevet.
"Da nam napravim kafu i doručak, slobodno mi se pridruži ako imaš želju."
Podigla sam njegovu crnu majcu kojq je stajala na podu kako bi je obukla. Zatim sam izašla pre nego što je bilo šta rekao.
Otišla sam do kuhinje i počela da nam kuvam kafu, tada sam i osetila dve ruke oko sebe i njegovu bradu na svom levom ramenu.
Samo me je zagrlio i držao blizu dok kuvam kafu.
"Napraviću nam tost i puter i malo muslija dok skuvaš kafu."
Ploljubio me je u vrat pre nego što je otišao do tostera i počeo da pravi doručak.
Nije mi trebalo dugo da skuvam kafu, a kada sam to uradila, stavila sam je na kuhinjski sto da bih mogla da gledam kako nam pravi doručak u pantalonama dok je njegova majca na meni.
Prvo je stavio musli i mleko na sto zajedno sa 2 činije i kašike, zatim je toster završio tost, ali je izvadio samo jedan tost i vratio jedan nazad. Osmeh mi se pojavio na licu znajući zašto je to uradio.
"Ostavio si jedan tost u tosteru."
Imala sam osećaj da znam šta će reći ali sam ipak čekala odgovor.
"Pa da, voliš da je tost hrskav." Rekao je i nakon što je stavio puter na svoj tost stavio ga je na tanjir, a onda je uradio isto za mene.
Uvek sam volela kada je hrskav i on se seća toga... volim kako može da se seća malih stvari o meni.
Stavio je sve na sto i počeli smo da jedemo zajedno.
Tada sam se setila nečega što mi se desilo par puta dok je on navodno bio mrtav.
"Imam jedno jako dobro pitanje."
"Reci."
"Kada si bio...mrtav da tako kažem. Jesi li išao za mnom i ostalima?"
Usne su mu se izvile u blag osmeh a to je moglo samo da znači da jeste.
"Pa ne baš..."
"A to bi trebalo da znači?"
"Da sam išao samo za tobom. Moram sam da budem siguran da ti se neće ništa desiti ili da nećeš uraditi ništa glupo."
"Mislila sam da ludim. Par puta sam bila ubedjena da me neko gleda ali nikog nisam videla."
"Morao sam biti siguran da me ne vidiš."
Klimnula sam glavom i uzela još jedan zalogaj tosta razmišljajući o tim momentima kada me je posmatrao.
Razmišljala sam da li sam ga možda i videla negde ali znam da ga nisam videla.
"Hoće li Mateja i Danica doći kasnije ili ćemo mi da ih pokupimo?"
"Oni će doći ovamo i ja ću odvesti Danicu u tržni centar, a ti ćeš ići sa Matejom."
"Kada odlaze?"
"Sutra ujutro ću odvesti Danicu u školu gde će čekati njihov autobus i kada dođem kući odvešću Mateju u akademiju." Osmehnuo se što znači da je dobio neku ideju.
„Da li bi imala nešto protiv da budem sa tobom dok voziš Mateju, voleo bih da vidim akademiju."
"Naravno, koristilo bi mi neko društvo." Nakon što sam to rekla vratili smo se doručku.
Pošto smo imali planove završili smo doručak i otišli ​​da se oblačimo, on je stavio svoje uobičajene crne pantalone i belu košulju sa crnim kaputom, dok sam ja otišla sa crnim farmerkama, crnom košuljom i nekim odgovarajućim crnim čizmama i crnim kaputom.
Trebala mi je pomoć oko dugmadi na košulji zbog ruke, a David mi je pomogao da je zakopčam.
Sela sam na sofu i počela da češljam kosu kada sam osetila da David uzima moju četku i počinje da mi češlja kosu.
"Šta radiš?" Može se reći da sam i zbunjena i iznenadjena u jednom sa njegovim postupcima.
"Pletem ti kosu, ne treba mnogo da radiš sa tom rukom."
"A znaš da pleteš pletenicu jer...?" Zaista sam bila zbunjena činjenicom da on može da plete kosu.
"Mama mi je pokazala kako se to radi na njoj i naučio sam pošto je volela kada joj radim nešto sa kosom." Rekao je i počeo da mi plete kosu dok sam se toliko opustila da bih zaspala da smo u krevetu.
Primetila sam kada je zavezao kraj pletenice pa sam pogledala u ogledalo i videla opuštenu riblju kost i moram priznati da izgleda prelepo.
"Hvala, zaista je lepo."
Još više nego pre se nasmejao i poljubio me.
"Uvek lepotice." Kako je to rekao čuli smo zvono na vratima i oboje smo izašli.
"Pa gde si seko!" Danica je rekla i zagrlila me dok je Mateja pozdravio Davida.
"Zdravo i tebi dušo." Poljubila sam je u čelo, a zatim zagrlila i Mateju.
"Idemo Danice, ti si sa mnom dok će se njih dvojica spremati za akademiju." Poljubila sam Davida pre nego što smo obe otišle do mog auta.
"Gde prvo?" Obe smo vezale pojas a ona je već znala kuda ćemo.
"Tržni centar!" Nije nam trebalo mnogo vremena za tržni centar jer je to samo nekoliko minuta od moje kuće, i hvala Bogu što nije bilo mnogo automobila na parkingu, inače bismo izgubili mnogo vremena da pronađemo mesto za parkiranje.
"Hajde da te spremimo za Havaje!" Odmah smo krenula kroz ulazna vrata a zatim redom po svim prodavnicama.
Naša prva stanica bila je kupovina letnjih cipela. Nije joj trebalo mnogo vremena da izabere bebi roze i crne cipele. Nakon što je našla i jedan par čizama, otišli ​​smo u sledeću radnju sa lepim letnjim haljinama.
A onda je otišla da isproba još nekoliko koje smo našli, a od 10-ak haljina joj se dopale samo 4 i mi smo ih normalno uzeli.
Jedna je bila bela sa crnim ružama na njima, sa kratkim rukavima i dugmadima napred. Druga je bila ista kao 1. ali samo crna, treća je bila žuta bez rukava i dugmadi i 4. je bila crna haljina od satena za možda neki izlazak, što će se sigurno i dogoditi.
Nakon što su sve spakovali i mi platili otišli ​​smo da nađemo kupaće kostime.
Kao što se i očekivalo, nije joj trebalo mnogo vremena da izabere jedan ležerni crni i jednan žuti.
"Šta nam još treba?" Obema su nam ruke ne pune već prepune kesa.
"Ne znam, i mislila sam da to nikada neću reći, ali sam jako umorna od kupovine." Odmahnula sam glavom ali sam se ipak osmehmula.
"Neke majce i šorc...idemo ovamo." Otišle smo ​​do poslednje radnje koja će nam za danas trebati.
Odabrala je nekoliko šorceva i neke majice, neke obične jednobojne i neke majce sa prugama.
Trebalo joj je malo vremena da isproba sve to dok sam ja čekala da mi pokaže kako izgleda na njoj, a ja bih samo rekla da ili ne. Trebalo nam je 6 sati da kupimo sve što nam treba, sada je napolju već počeo da pada mrak.
Ali to ima neke veze sa činjenicom da smo se ja i David probudili u 11.
Neću da lažem, ali ovo je oduzelo mnogo vremena i energije, ali sam uživala.
Nakon što smo završili sa svim našim kupovinama, odvezla sam je nazad do njene kuće i onda sam krenula da se vozim nazad do moje kuće znajući da me David već tamo čeka.
Čim sam ušala u svoj stan osetila sam nešto zaista lepo. Pre svega sam skinula cipele, a zatim odložila kaput. Prošla sam kroz dnevnu sobu do kuhinje i videla njega kako pravi testeninu, moju omiljenu vrstu testenine. I dalje me nije primetio pa sam prošla na prstima iza njega i obavila ruke oko njegovog stomaka i on se na trenutak uplašio, ali onda kada je shvatio da sam to ja pa se samo opustio pod mojim dodirom.
"Ovo miriše tako dobro." Samo sam šapnula a on je klimnuo glavom i nasmejao se.
"Pa, trebalo bi da znam omiljenu vrstu testenine moje devojke." Rekao je i odloži tiganj od šporeta i ugasio ga pošto je gotovo.
"Ako nastaviš da kuvaš za mene i budeš tako sladak, toliko ćeš me razmaziti." Obrisao je ruke a zatim se celim telom okrenuo ka meni.
"Pa u tome je cela poenta, ko ne bi hteo da te razmazi."
"O Bože..."
"Pa kako ste vas dve devojke provele dan?" Pitao je kada smo oboje počeli da postavljamo sto za večeru.
"Pa bilo je puno događaja, obišli smo dosta radnji i kupili mnogo stvari. Drago mi je što će njih dvoje imati vremena za sebe daleko od ove porodične svakodnevne drame. A kako ste se vas dvojica proveli danas?" Nakon što je sve stavio na sto, doneo je testeninu i počeli smo da jedemo.
"On je prilično dobar za provod i razgovor, imamo dosta zajedničkih stvari i moram priznati da sam uživao u druženju sa njim. Našli smo sve što će mu trebati za akademiju i rekao sam mu ako mu treba još nešto da me pozove." Tada sam se i setila da je on sve platio i odbio da mu dam moju karticu.
"Još sam ljuta što si sve platio." Pokušala sam bar da izgledam ljuto na njega pa sam pogledala u tanjir, a on je krenuo da se smeje.
"Hej! Da se nisi usudio smejati! Ja sam ovde sasvim ozbiljana!" Smirio se brzo i uzeo dubok udah pre nego što je bilo šta rekao.
"Dobro dobro, izvini. Samo si tako slatka kada si ljuta na mene. Ili bar pokušavaš da budeš ljuta."
"Pokušavam da se ljutim na tebe, a to što mi govoriš da sam slatka uopšte mi ne pomaže."
"Pa šta da kažem, znam sa rečima."
"Hajde, idemo u krevet, imamo mnogo stvari da radimo sutra." Oboje smo pokupili sudje i sklonili ga u sudoperu.
Nakon toga nam je bilo potrebno jedno tuširanje nakon celodnevnog znojenja. A to je baš ono što smo i uradili, drago mi je što mogu reći da smo nakon toga zaspali brže nego ikad.
Jutros smo u priličnoj žurbi jer me Danica i svi čekaju kod kuće. Odlučila sam da obučem svoje normalne crne pantalone, crnu košulju i crne čizme, nije mi trebao kaput pošto je u autu toplo pa sam uzeo jednu crnu jaknu.
Naravno kao i juče David mi je pomogao da stavim kosu u rep pošto mi je ruka još uvek u zavojima.
"Kad se budeš vraćala, pozovi me da budem spreman."
"Vidimo se kasnije." Poljubila sam ga a zatum otisla do svog terenca i krenula da vozim do drugih.
Nikada nisam želela da živim predaleko od kuće, pa mi treba možda 3 minuta do kuće gde svi čekaju napolju, čak i Janko.
Parkirala sam auto i čim sam izašala Danica me je zagrlila.
"Tako sam uzbuđena!" Rekla je, a ja sam se zakikotala.
"Znam srećo i ja sam takođe." Rekla sam čak i ako sam malo zabrinuta.
Mislim, šaljem svoju mlađu sestru na put na Havaje i prilično je poput mene kada su zabave u pitanju, tako da sam zabrinuta i imam pravo na to.
"Evo njenih torbi." Jovan i Toni su ih stavili u gepek auta.
Tada sam i pogledala u druge i videla Baneta i Andjeliju kako stoje tamo sa drugima.
Svi imaju tužne i zabrinute izraze lica i to ne mogu sakriti bar dok Danica ne ode.
"Zašto takva lica?" Danica je izdahnula i pogledala ih kao da su ludi.
"Toliko su zabrinuti da će se nešto dogoditi, jednostavno preteruju."
"Pa hajde ljudi, uveravam vas da će sve biti u redu." Rekao sam i izvadiola telefon.
"Hajde ubaci ovaj broj u svoje kontakte." I ona je izvadila telefon i ušla u kontakte.
"069 274 9600."
"Čiji je to broj? Upitala.
"Agent Malina Nakamura, ona je moja dobra prijateljica i agent je na Havajima, razgovarala sam sa njom i rekla joj da će moja sestra tamo provesti 2 nedelje i rekla je da ako ti nešto zatreba slobodno je nazovi."
"Hvala."
"Drago mi je da te vidim Serena." Andjelija je prva progovorila i zagrlili smo se, čak i ako imqm mnogo toga da kažem, jednostavno ne mogu, ne sada.
Mogu da osetim svačije poglede na Andjeli, Banetu i meni, ali sam odlučila da svoje mišljenje zadržim za sebe. Bar ovaj put.
"Lepo je videti vas dvoje ponovo. Nakon što sam dala svoj odgovor zagrlila sam i Baneta.
"Koliko dugo ostajete?" Sa osmehom i najboljom glumom sam pokušala da zvučim besno a ne uznemireno i besno što sam sada.
"Ne vraćamo se, ostajemo ovde." Nasmejala sam se na njegovu izjavu i klimnula glavom.
"Pa dobro je što ste se vratili ovde sa nama." Pogledala sam na sat i shvatila da moramo da krenemo.
"Hajde dušo, trebalo bi da idemo." Pozdravile smo se da svima, a ja sam normalno preskočila Janka.
Ušla je u auto, ali pre nego što sam i ja uspela osetila sam jak stisak na mojoj ruci koji me je zaustavio.
U tom trenutku sam poželela da vrisnem od bola jer je zgrabio moju povređenu ruku i ona još uvek nije zarasla.
Janko me je povukao, a ostali su se samo ukočili i niko od njih se nije pomerio.
"Sledeći put me pitaj da li je mojoj ćerki dozvoljeno da ide."
Čvršće mi je stisnuo ruku i uperio prst u moje lice u pokušaju da me uplaši.
"Pustiću svoju sestru da radi šta god želi, zato mi ne govori šta da radim!"
"Treba da paziš na ton! Treba da me se plašiš, glupa devojko, i da se ne ponašaš ovako!" Prilazim mu bliže i gledam ga smrtonosno u oči.
"Ti si možda čudovište Janko, ali kada se nađem licem u lice sa čudovištima, oni se obično plaše... ne ja." Posle tog odgovora odstupio je i pustio moju ruku.
"To je bilo previše! Ovo je poslednji put da si stavio ruku na moju sestru!" Jovan je prilično loše reagovao pošto oboje imamo slabe tačke jedno prema drugom.
Nikada nije bio za nasilje, ali kada je u pitanju porodica, sposoban je za mnoge stvari.
"Jovane nemoj... molim te." Klimnuo je glavom i prišao da me zagrli.
"Vidimo se kasnije sestro." Poljubio me je u čelo pre odlaska. Dok sam ulazila u auto, Danica me je pogledala sa zabrinutim izrazom lica.
"Jesi li dobro? Jel te je povredio?" Tiho je pitala i ja sam se osmehnula dok sam krenula da vozim.
"Ne brini ne može da me povredi čak i da on to želi, sad idemo da te spakujemo u taj autobus."
"Tako sam uzbuđen! Biće zabavno, plivaćemo i ići na žurke i- o Boze! Jedva čekam!" Ona je nastavila da priča sve i svašta, a ja sam se smejala.
"Čula si me za Malinu, ona je dobar čovek i duguje mi uslugu i rekla je da će vam rado pomoći na bilo koji način."
"Kako je znaš?"
"Bile smo zajedno na akademiji i postale smo prilično dobre prijateljice, a ja sam joj pomogla da pronađe doktora za svog sina."
"Da li je fina?"
"Ona je zaista fina, obećavam ti."
Trebalo nam je malo vremena da stignemo do njene škole u ​​kojoj čeka 30-ak dece i 2 učitelja.
Obe smo izašli i dok je ona trčala do svojih prijatelja ja sam joj uzeo torbe iz gepeka. I dok sam to radila, dovela mi je svoje 2 prijateljice.
"Hej Jelena?" Pitala je kada sam zatvorio prtljažnik mog SUV-a.
"Da dušo?" Dok je to pitam i okrećem im se svi se smeju.
"Ovo je Ema, a ovo je Sandra, pričala sam ti o njima, idemo zajedno na časove likovne umetnosti."
"Drago mi je što sam vas upoznala devojke, ja sam Jelena Danicina starija sestra."
"Znamo, Damica voli da priča o vama."
"I obećavamo da je pričala samo dobre stvari o vama." Sandra se odmah nadovezala na Emu.
"Drago mi je, hajde da stavimo torbe u autobus." Podigla sam obe torbe bez ikakve muke.
"Hajde pomozimo gospođici Kesler!" Momci iz Danicinog razreda su dotrčali do mene. Jedan dečak plave kose i smeđih očiju podigao je jednu torbu, primetila sam da mu se Danica smeška.
"Hvala vam na pomoći momci."
"Nema problema gospodjice!" Čekala sam da se odmaknu kako bih pitala ono što želim.
"Pa....kako se zove?" Danica je postala crvena dok su se druge 2 smejale.
"Luka."
"Gospođice Kesler." Neko je rekao i onda su 2 učitelja došetali do mene.
"Zdravo, ja sam Jelena, Danicina starija sestra." Rukovala sam se sa njima, koliko se sećam jedan je gospodin Atanacković, a druga je Gocić.
„Drago mi je da vas ponovo vidim gospođice, samo smo želeli da se uverimo da ste vi ta koja je potpisala papire." Žena stvarno misli da niko ne bi shvatio da je falsifikovala potpis.
"Jesam, Danica je ljubazno dete i zna da će joj biti dozvoljeno da ide ako bude dobar ucenik. Nikada ne bi lažirala moj potpis i zaista ne volim takve optužbe. Radim za FBI i ona sam svesna toga da bih saznala u trenutku kada vam je dala papire." Rekao sam mirno i oni su klimnuli glavom.
"Hvala vam na uveravanju, nećemo ponovo sumnjati u vas, uveravam vas." Posle Atanackovića je Gocićeva se odmah nadovezala.
"Trebalo bi ući u autobus devojke." Zagrlila me je čvrsto, pošto se nećemo videti čitave dve nedelje.
"Zabavi se i znaš šta treba da uradiš ako ti nešto zatreba. Volim te srećo."
"I ja tebe volim sisi."
Utrčala je autobus zajedno sa drugaricama kako bi našle što bolja mesta da sednu.
Kada je autobus krenuo, mahnula je kroz prozor, a ja sam mahala dok autobus nije otišao.
Nakon što je otišla, poslao sam poruku Davidu i obavestila ga da ću ga pokupiti za oko 10 minuta.
Odvezla sam se do svog stana i pokupila ga, nakon čega sko otišli po Mateju koji se već pozdravio sa svima i ušao u auto čim smo došli.
"Spreman za akademiju?" Pitao je David dok sam krenula da nas vozim.
"Zaista sam nervozan."
"Znam, ali nema potrebe za tim, sad spavaj malo ako hoćeš, trebaće nam sat vremena do tog mesta."
Celu vožnju smo slušali muziku i pričali kako je na akademiji i on je sada izgleda malo opuštenije. Kada smo stigli nije bilo mnogo ljudi i na ulazu ste mogli da vidite Tomovića kako čeka studente, a kada ga je David video pogledali smo se i nasmejali.
"Hajde druže da ti uzmemo torbe, dok dama odmara ruku." Dok su oni to radili ja sam otišla do Tomovića.
"Jelena Kesler." Rekao je i ja sam se nasmejala.
"Zdravo gospodine." Rukovali smo se sa osmesima i iznenadjenjem.
"Čemu ovo zadovoljstvo Keslerova?"
"Pa moj mlađi brat sutra počinje akademiju." Rekla sam šokirajući ga prilično.
Upravo tada su ova dvojica došli do mene i Tomović je konačno mogao da ih vidi.
"Jankoviću."
"Gospodine." David se rukovao sa njim, a on nas je oboje pogledao.
"Samo mi reci da ste vas dvoje završili zajedno?"
"Da jesmo." David mu je dao odgovor.
"A ovo mora da je mladi gospodin Kesler?" Pita i pokazuje na Mateju.
"Da gospodine, jesam."
"Ne brini biće ti dobro ovde, mnogi ljudi imaju veliko poštovanje prema tvojoj sestri."
"Drago mi je da čujem to, ona to zaslužuje."
"Hajde, uzmi stvari ja ću ti pokazati akademiju." Mateja me je zagrlio dok su nas ostali gledali.
"Vidimo se sestro, i hvala ti."
"Čuvaj se tamo."
"I hvala i tebi Davide." Rekao je Mateja i rukovao se sa Davidom.
"Ako vam bilo šta treba, pozovi me." Nakon što smo se pozdravili sa Tomićem, otišli ​​smo u italijanski restoran gde imaju za poneti na ručak pošto bukvalno umiremo od gladi. Onda smo otišli ​​pravo kući da imamo malo vremena za sebe i da se malo opustimo.