(slika u multimediji je kako ja zamišljam da Andres izgleda)
Elena's pov
Ušla sam u kuću nasmejana, kao da se ništa nije desilo, sa kesama ponovo punih činija sa hranom. Isco je ustao sa nimalo nasmejanom facom. To!
" Ne moraš da ustaješ kada me vidiš."- sve vreme mi je bio osmeh na licu.
" Dobro, pa jesi li ti normalna? Zašto si mi uzela auto, a nisi mi rekla?! Šta si rekla sad?"- prilazio mi je i vikao, to znači da je bio odlepio, plan uspeo.
" Prvo, nemoj da vičeš na mene, kretenu. Drugo, potpuno sam normalna. Treće, nisam te pitala zato što nije dozvoljen ulaz kad trenirate. Šta te ono još zanima?"
" Šta si rekla kad si ušla u kuću? A mogla si da kažeš da si moja devojka i pustili bi te."
" HA, da kažem da sam tvoja devojka? Ko li ovde nije normalan? Rekla sam šta sam rekla, briga me ako nisi čuo."
" Čuo sam odlično, samo proveravam. Vratiću ti za ovo."- rekao je sa prkosnim osmehom.
" Ako si završio sa svojim pitanjima, ja bih da ostavim ove kese."- rekla sam ozbiljno.
" Nisam."
" Baš me briga."- rekla sam i krenula prema kuhinji, on je krenuo za mnom.
" Rekao sam da nisam završio."
" I ja sam rekla B-A-Š ME B-R-I-G-A! Ne znam šta tu nije jasno?"
" Gde si bila?"- pitao je potpuno ozbiljan.
" hahaha, ne misliš valjda da ću tebi govoriti gde idem?"
" Naravno da hoćeš. I ja tebi uvek kažem ako idem negde."
" Ja ti to ne tražim. Evo sad ću ti reći, zato što nije ništa bitno. Išla sam kod mame, mislim da je očigledno. I nemoj više da me daviš. Zar vi fudbaleri nemate ta neka okupljanja, šta ćeš ti stalno kod kuće?"
" Nisam hteo da ti bude dosadno."-rekao je tihim, nežnim glasom, kao da to stvarno misli. Ma ne to je, rekao tako samo da bi se ja osećala loše.
" Veruj, što te manje viđam, bolje je. (uzela sam jednu od činija i počela da jedem) Hoćeš ti?"- rekla sam sa punim ustma.
" Da to nisam video, sigurno bi uzeo."
" Više za mene."- rekla sam sležući ramenima.
" Šalim se, uvek mogu da jedem."
=======
Kada bi mi svako jutro bilo kao ovo uživala bih u životu. Ustala sam nasmejana, puna energije, okupala se, oprala zube..... Messi je bio ispred vrata od moje sobe. Pomazila sam ga i krenuli smo u dnevni. Nikad ni pomislila nisam da mogu da toliko da zavolim psa koji nije na slici. Raspoloženje nije moglo da mi pokvari ni prisusvo 'gospodina fudbalera'.
" Je li ti dobro?"- pitao me je.
" Meni? Savršeno. Zar se to ne vidi?"
" Nije mi normalno da ti ustaješ tako vesela, obično imaš facu kao da su ti sve pobili. Šta si to sanjala? Jel' mene?"- rekao je namigujući, sa osmehom.
" Moram priznati da jesam."
" I kakav sam bio, jesam ispunio tvoja očekivanja?"- naravno muški idiot. Njima mozak samo za to služi.
" Prilično mrtav. Mislim da te udario ili kamion ili autobus, nisam sigurna."- rekla sam smejući se.
"Jako smešno."
