Elizabeth's POV
" Jooj, samo da popakujem sve stvari za ličnu higijenu pa dolazim." govorim, već malo iznervirana na Calovo učestalo zivkanje koje dolazi iz kuhinje, kao ne moze da nađe majonez, o moj bože. Ako sad ne stavim sve sto hoću, posle neću znati šta sam htela.
" Pa hajde više, smuči mi se od gladi."
" Evo, evo samo nemoj da mi se ondsvestis tu. Ne možeš sam da napraviš sendvič. Uzmeš nož, presečeš hleb, staviš 2 parčeta šunke, namažeš majonez i ponovo hleb. GOTOVO!! (sarkastično mu objašnjavam i smejem se) i nemoj više da me zivkaš, moram se i spakovati, pa pobogu idemo na Tomorrowland."
Otišla sam iz kuhinje na sprat, skoro trčeći, imala sam utisak da preskačem po 3 stepenika. Mnogo se radujem što konačno imam priliku da budem deo jednog, tako, za mene, originalnog i posebnog mesta. Za to je najzasluzniji Martin, on nam je obezbedio besplatne karte. Nikad nismo mogle izdvoiti novac za karte, ni Elena ni ja, pošto smo veći fanovi od Rily i Cala, Elena pogotovo. Ja sam postala fan tek upoznavši Martina, mislim ko ne bi kad je neodoljiv, obožavam ga, a mislim da i on mene, jer da nije tako ne bi se trudio da nagovori sve da idu sa nama (Rily, Cala, Asha, Michaela, Lukea i 1D) jer ja ne bih išla bez njih. Još se potrudio da prođemo bez puno troškova.
Trebaju nam stvari za 7 dana najmanje, po neka haljina, šorc, farmerke, cool majice, moram i bar jedan par štikli. Sreća pa ja i Rily nosimo zajedno stvari, što je skoro pola stvari manje što moram da spakujem, nešto sminke i to je to.
Rana jutarnja svežina čini da se osećam koliko-toliko opušteno i odmorno iako to zapravo nisam. Veoma sam nestrpljiva. Kad će više ovaj Martin. Samo što sam to pomislila, zvono na vratima se oglasilo, napokon je stigao.
Malo iscrpljena i umorna od puta bacam se na krevet u hotelu koji je Martin rezervisao za nas dvoje. Ostali će u šatore da dožive festival u potpunosti. Da budem iskrena i ja bih tamo s njima, ali ne mogu Martina samog da ostavim da se sam muči u ovom luksuznom hotelu. Moram da mu pružim podršku pre nego što bude nastupao. Ko će ga bolje raspoložiti i opustiti od mane.
Kad bolje razmislim, kao da ću im faliti, Elena je svoja na svome, Cal sa momcima, a Rily, ma njoj sad više niko ne treba tu je 1D, oni će je paziti i neće joj biti dosadno, jer da oni nisu pošli ne znam šta bi ona radina, ubila bi se od dosade.
Nakon nekih 10-ak minuta ležanja na krevetu osećam kako mi diše za vratom i trznem se odmah. Potpuno sam zaboravila da je Martin u sobi, kao da je jedva čekao priliku da budemo sami.
" Šta ćeš noćas raditi, nemoj da spavaš."
" Ne spavam!" odgovaram mu kroz smeh, a on me nežno ljubi u čleo
" Hajde osveži se ako hoćeš, pa idemo u restoran na večeru."
" Auuuć, sve me boli i umorna sam." govorim, protežući se.
Nakon što sam se istuširala i oprala zube, stavila malo pudera (prezirem ga ali šta ću kad sam bleda i sa podočnjacima), maskaru i tamno crven ruž, tako je efikasan. Izlazim iz kupatila u bade mantilu, ispod čega nemam ništa, samo ja mogu da zaboravim stvari, još nisam ni sama u sobi. Na krevetu sam zatekla crnu, kratku haljinu bez rukava, jednostavnu ali lepu.(kupila sam je još prošle godine ali nisam imala priliku da je obučem) Martin se smeši i govori mi da je obučem, nije valjda, on je to izabrao.
" Čudim se da si to našao u pretrpanom koferu, koji nisam raspakovala." osećam kako me čudno gleda, i mislim da sam sad dobila svu boju koja mi je malopre trebala....ughhh..
" Pa trudio sam se, i ovo mi se najviše svidelo. Divno će ti stajati."
"Aha" pošto vidim da skreće pogled prema haljini, zgrabim donje rublje i brus sa kofera i sakrijem pod bade mantil, protrčim pored kreveta i baš kad sam stigla do kupatila, osetila sam kako me zaustavlja hvatajući me za ruku. (jojjj šta sad?)
