11. Deo

150 8 0
                                    

            Elena's POV

Probudila sam se i pogledala prema prozoru, bio je mrak. Mislila sam da će ova glavobolja prestati, ali nije. Čula sam da majka priča sa nekim, pa sam otišla u kupatilo da se umijem i namestim kosu. Ipak to nije mnogo promenilo moj užasan izgled, sišla sam u dnevnu sobu.

" Crno dete na šta ličiš." to kako sam izgledala najbolje opisuje mamin komentar kad me videla, čak i kad sam bila bolesna nisam tako izgledala. Na trosedu je sedeo Isco sa nakim WTF izrazom na licu kada me je ugledao.

" Baš ti hvala mama, nego možeš li da mi daš neku tabletu glava će mi eksplodirati. (ustala je i krenula po tabletu) A ti kretenu šta gledaš? I što si opet došao?"

" Bolje da nisam, sad ću imati noćne more zbog tebe. I po mogućnosti ne zovi me više kretenu i ostalim tvojim glupostima. Ako je ikako moguće?"

" Šta, hoćeš?"

" Hteo sam da ti pomognem oko pakovanja stvari, za 2 dana idemo, ali ti si nemoguća."

" Zaboravi na to da ću još i ovde provoditi vreme sa tobom. Mamaaaa!!! Jel ti to proizvodiš tablete?!"

" Nije, evo uzmi." uzimam čašu sa vodom i tabletu. Nekad je voda tako ukusna.

" Ja se nadam da se niste opet svađali."

" Kad smo mi to još radili, nego mi je baš govorio kako žuri kući, da je baš kasno." pogledam ga i nasmejm se.

" Ma nije kasno, ostani bar na večeri."

" Ali njemu se baš, baš žuri i nije gladan, samo je umoran od putovanja."

" Elena molim te. Zašto se tako ponašaš?"

" U redu je Marina, stvarno moram da idem." rekao je i krenuo prema vratima, mama ga je ispratila, a ja sam otišla do kuhnje, crkavala sam od gladi. Jela sam sve što je bilo u frižideru i slatko i slano, ako mi se sad ne smuči nikad neće.

" Kako to jedeš? Možeš bar viljušku da uzmeš."

" Jojjj majko umirem od gladi, tamo sam jela samo kada me Rily natera, bila je nešto kao tvoja zamena."

" Neću ni da te pitam kako ti je bilo, vidi ti se na licu."

" Daaaa, bilo je strava." rekla sam kroz osmeh

" I užas." dodala je i počele smo da se smejemo na njem komentar. Prepričala sam joj neke događaje, dok smo pričale pomagala sam joj da iseče voće potrebno za sutra u radnji.

Otišla sam u sobu oko ponoći, ali nisam mogla da zaspim. Iz dosade sam uzela da gledam neke projekte i radove sa faksa. Do sad sigurno nisam imala bolju ideju, ali trebaće mi pomoć.

Sunce koje kao da je progamirano da mi sija pravo u oči probudilo me je. Otišla sam do kupatila, okupala se, oprala zube i obikla teksas šorc i najtanju moguću majicu. Za divno čudo izgledala sam mnogo bolje nego juče i bez glavobolje. u kuhinji me je čekao doručak, uzela sam 2-3 zalogaja i krenula kod Rily i Beth, već je bilo podne i bar 40 stepeni.

Pozvonila sam, a Rili mi je otvorila vrata dok je iza nje trčala ogromna životinja, dobro malo kuče, ali za mene je to medved. Počela sam da trčim nazad i svi su počeli da se smeju na moju reakiju, bar sam Beth nasmejala posle onog groznog događaja.

" Rily molim te dođi do mene, bez dodatka, moram nešto da ti kažem." sa suzama od smeha pošla je prema meni.

" Pa ti nisii..... stvarno nisi normalana." od smeha nije mogla ni da govori.

" Dobro, skontala sam. Ne moraš više. Dođi ovamo na klupu, imam super ideju."

" Mogu zamisliti." konačno se smirila i sela pored mene.

Fear,Hate,LoveWhere stories live. Discover now