Rily's POV
Avion slece. Drmam Caluma, koji vec vise od sat vremena uveliko hrce na mom ramenu I samim tim mi pije zivce. Jedina stvar koja me sprecava da ga gurnem I zveknem ovom knjigom koju pokusavam da citam otkako sam usla u avion al ne mogu zato sto se gospodin ili zali kako ga glava boli, kako mu je muka ili mi pak hrce na uvo, je cinjenica da mi je brat I da ga volim mada moram priznati da sam svo vreme u velikom iskusenju. Drmam ga ponovo, ovaj put malo jace I on konacno otvara oci.
"Ajde ustaj, sleteli smo I nemoj slucajno da sam te cula da se zalis, ponovo, inace cu te udaritial ozbiljno na vrh ste mi glave, nisam vam ja kriva sto se niste treznili."
Ustajem a on skoro pada al ga zaustavlja pojas. Ovaj put je bio totalno gubljenje vremena, barem za mene. Zalim sto sam uopste I isla, vise bih volela da sam ostala s bakom I gledala neku dosadnu telenovelu al da ja nisam bila tamo ko zna sta bi ova gomila kretena napravila. Za ovih 10-ak dana samo su pili, pili I pili ( izuzev mene, Nialla, Harrya I Liama) da ja nisam glumila dezurnog policajca tamo mozda bi I drogu probali, ali ne dok sam ja dezurala imam oko sokolovo ruke bi im polomila.
Dok su ostali uzivali ja sam se smarala ali barem nisam bila sama, tu je bio I Niall a kasnije su se nasem klanu pridruzili I Harry I Liam. Nije da ja ne volim house muziku ali 10 dana slusanja je malo previse. Vecinu vremena sam provela s Niallom obilazeci delove sa hranom, posto oboje volimo da jedemo. Odneli bi tonu hrane u nas sator I onda satima pricali, salili se dok ne bi pojeli sve sto smo doneli I onda sve ispocetka. Po noci kad bi nam san remetilo vristanje I veoma, veoma glasna muzika pricali bi sramotne price iz detinjstva I smejali se do kasno u noc. Mislim da je jedina dobra stvar koja je proistekla iz svega ovoga cinjenica da sam se super zblizila sa trojicom svojih idola.
Guzva na aerodromu me cini jos nervoznijom, jedva cekam da dodjem kuci I zagrlim baku a ovi moji alkoholicari sto se vuku ko puzevi ovuda mi uopste ne pomazu.
"Da mi idemo posebno, nemam zivaca da ih slusam ceo put." Niall pita ocito iznerviran, barem nisam jedina.
"Ovi nisu normalni" govore Harry I Liam dok nam prilaze " zadaju mi glavobolju svojim kukanjem "
" Slazem se ajmo mi posebno kuci." odgovaram I krecemo ka izlazu ostavljajuci mamurnu grupicu daleko iza nas.
Krecemo ka taksiju parkiranom ispred aerodroma ali na putu ka njemu moju paznju zaokupljuje malo prasnjavo I mrsavo stene pored puta. Prilazim mu I polako spustam svoju torbu pored. Njegova zuto bela boja dlake se jedva nazire posto je prekriven prasinom. Pocinjem da ga mazim I kad me pogleda onim njegovim malim slatkim okicama znam da ga ne mogu ostaviti ovde.
" Hej gde nestade, jesi dobro?"
" Jesam, vidi." Pokazujem mu na malo kuce I on pravi neki odusevljeni izraz lica.
" Joj kako je sladak ali vidi kako je mrsav" govori dok ga ceska po glavi.
" Aham bas je mrsav, znas sta, ja njega vodim kuci. "
" Sjajno, kako ces da ga zoves, a jel mogu ja da mu dam ime ako ti ne znas?"
"Mo.."
"Harry, Rily idete li ?!" Liam pita.
Ustajemo, podjem da uzmem moju torbu ali je Harry uzme
" Ne mozes da nosis oboje." govori kroz osmeh "Ajmo".
Prilazimo taksiju ispred koga nas ceka nestrpljivi Liam.
" Pa dobro sto ste se vas dvoje toliko za..." pocinje ali prekida kad vidi stene u mojim rukama
" Imamo novog ukucana, nisam mogla samo da ga ostavim ovde" odgovaram na njegovo ne postavljeno pitanje
"Jej stene, kako je sladak" podje da ga pomazi ali ga pretekne Niall koji brzinom munje izlazi iz taksija, gura Liama I uzima kucu iz mojih ruku.
