RILY'S POV
"Nedostajacete nam."
"Znam Gabi ali to je samo jedna nedelja, vraticemo se pre I nego sto primetite da nas nema."
"Ma da taman da odmorimo mozak od tebe dzangrizave 'alkohol je los za zdravlje' bla bla bla.Idemo u provod jel da Gabi?" Irina se ubacuje na sta Gabi pravi zgrozenu facu.
"Neka hvala, ja cu radije neki film gledati."
" E draga moja nemas saveznika, zivot je tuzan, znam, a I ako si zaboravila ti sad imas posao." Ubacujem se naglasavajuci rec posao, znajuci da je tako dovodim do ludila.
"Ne podsecaj me, tata mi je poverio toliko obaveza da ne stizem posteno da se odmorim."
"Tako ti I treba kad neces da ucis, razmazena."
"Sta si rekla?"
"To sto si cu..."
"Dobro devojke dosta, ostavite to za neki drugi put ovo je lepo druzenje!" Marina, Elenina mama, prekida jednu od brojnih svadja izmedju Elene I Irine.
Nikad se nisu podnosile, nisu se ni upoznale kako treba. Elena je od pocetka mislila da je Irina 'razmazeno deriste', a Irina pa ona cak I nema razlog da ne voli Elenu mislim da joj se samo inati. Uvek kad bi se srele pocinjale bi sa glupim bezrazloznim svadjama ili bi se prosto izbegavale ili ignorisale. Mislim da bi kad bi provele malo vremena zajedno I dale sebi priliku da se upoznaju cak postale I najbolje drugarice, ali treba to njima dokazati kada nece da me saslusaju.
Danas smo se okupili u piceriji. Imamo sat vremena pauze I odlucile smo da je to najbolje vreme da se pozdravimo sa svima. Cak su dosle I baka I Elenina mama. Ja I Beth sutra ujutru putujemo za London.
Momci su zavrsili pripreme za turneju I mi, na njihovo insistiranje, idemo da provedemo sa njima tri dana odmora pre turneje I idemo na nekoliko koncerata u Velikoj Britaniji. Mi zapravo I nemamo volje za ovaj put idemo sami da Calum ne bi posumnjao nesto.
Bakino stanje se pogorsalo pa sad mora da uzima duplo vise lekova koji su preskupi. Tesko nam je da je ostavimo I jedina uteha nam je sto ostaje sa Marinom. Morale smo da lazemo Caluma kako se baki ne ide na put, znamo da bi odmah dotrco da zna da joj nije dobro, a ona ne zeli da staje na put njegovom uspehu.
" Lepotice." pogledam oko sebe ali vidim da su svi za stolom zauzeti razgovorom cak nisu ni primetili da ih ne slusam, izgleda da mi se ucinilo.
"Lepotice." super, sad jos I cujem glasove, lepo, jos jedan dokaz da me treba smestiti u ludnicu. A lepo sam ja govorila sebi da treba da prestanem ovoliko da razmisljam I da cu u suprotnom da polu...
"Lepotice, divno izgledas danas." Okrecem se I na moju veliku srecu za stolom iza vidim Carlosa, znaci ipak nisam luda, bar ne sasvim, jos uvek, ali I to je neki uspeh.
"Gde ti je decko? Jeste li konacno raskinli da ja I ti pokusamo nesto?" dodaje namigujuci.
"Ne Carlose nismo, bolje nadji sebi drugu devojku koju ces da proganjas." Okrecem se I nastavljam da pijem sada vec skoro ohladjenu kafu koju sam u zaboravila da sam narucila, ali naravno ponovo me prekida Carlos koji sada prilazi nasem stolu I pomalo se naginje preko njega.
"Elenice lepotice kako samo prelepo izgledas, kao prava princeza. Nego reci mi gde ti je papiric?"
"Stvarno? Sad si se za mene zalepio I kakav papiric?"
"Pa onaj iz kog si ispala bombonice." govori sa onim njegovim poznatim neuspelim pokusajem nekog smekerskog izraza. Dajem sve od sebe da se ne nasmejem ali to mi kao ni ostalim za stolom ne uspeva I pocinjemo histericno da se smejemo. Ali sve to prekida Elenin ostar pogled.
