4. Deo

180 9 0
                                    

                                                               Rily's POV

Autobus se polako zaustavlja I vec kroz prozor vidim guzvu na stanici, super, bas volim da se provlacim kroz hrpu nadrndanih putnika (primetite sarkazam). Polako vadim slusalice iz usiju I stavljam ih u torbu. Ako se pitate sta slusa devojka koja ide na Policijsku Akademiju, reci cu vam One Direction. Neocekivano zar ne, ali sta da vam kazem veliki sam Directioner.

Polako budim Gabi I dalje ne mogu da verujem da je prespavala ceo put.

"Gabi, budi se stigli smo."

"Kad pre, nisam valjda svo vreme spavala."

"Ma ne nikako bila si bas hiperaktivna, hajde dizi se"

Izlazimo iz busa I uzimamo torbe, pozdravljam se sa Gabi (nju cekaju majka I sestra) I pokusavam da se provucem kroz guzvu koja se na sve prilike utrostrucula od trenutka kad je bus stao. Uvek sam bila ljubomorna na Gabin odnos sa roditeljima. Oni su uvek bili tu za nju I njenu sestru, a ja se svojih ni ne secam. Njen otac je policajac I posto nem sinova Gabi je sa zadovoljstvom preuzela ulogu naslednika njegove policijske karijere. Oni su primer idealne porodice I na tome im zavidim.

Iz razmisljanja me izvlaci udarac u rame I verovatno bih se sada nalazila na podu da me neko nije uhvatio. Jos uvek u soku podizem pogled I vidim decka u crnoj dukserici sa zabrinutim pogledom.

"Pa dobro pazi gde ides pobogu!"sva iznervirana govorim

"Izvini" odgovara na engleskom, cekaj engleskom

"Kako god, hvala sto si me uhvatio" odgovaram I skidam njegove ruke koje se jos uvek nalaze oko mog struka.

"Izvini jos jednom" rece. Njegov glas mi je poznat, ne znam odakle ali kao da sam ga vec negde cula. Na daj Rily od kud bi mogla da ga znas vidis da izgleda kao cudak govorim sama sebi. Tek sad shvatam da se svo vreme gledamo u ocu, ima nesto u njima sto mi neda da skrenem pogled I cini da mi srce brze kuca I...ma daj Rily cujes li ti sebe zvucis ko zaljubljeni kreten. Odbacujem svoje glupe misli I odgovaram "U redu je."

Okrecem se I nastavljam da se provlacim kroz guzvu, trazeci Bethinu ljubicastu kosu. Jos uvek se secam dana kad smo se farbale, ucinila je to da mi da podrsku ali joj zapravo super stoji. A ja, ja sam se ofarbala u plavo, ne zuto plavo vec plavo plavo, cudna boja znam. Kazu da kad promenis izgled kose menjas zivot I moram priznati mi novi izgled bolje pristaje, mada sam zbog njega imala problema na Akademiji.

Konacno, vidim je, njen pogled luta kroz guzvu, dok sava uzvrpoljena tapka u mestu I tek kad bolje pigledam shvatam da nije sama. Ne mogu da verujem da su svi dosli, cak I Martin, pocastvovana sam.

"Beth!" vicem dok joj ulecem u zagrljaj "tako si mi nedostajala"

"I ti meni" Cujem kasljanje oko sebe I Michaela koji govori

"I mi smo ovde za slucaj da nisi primetila"

"Tesko je tebe ne primetiti, odudaras I zelena, stvarno?"odgovaram dok se okrecem ka zelenokosom Michaelu I ostalim.

"Sto devojke kazu da super izgleda"

"Ocigledno ne vide dobro" odgovaram I vidim da pravi facu.

"Cal" sapcem dok ga grlim" nedostajao si mi mnogo"

"I ti meni prilepku"

"Ha-ha-ha uhodo"

Pocinjem da grlim ostale, "Lepo je zeleni" govorim dok grlim Michaela na sta svi pocinjemi da se smejemo I vracam se kod Beth I Cala I grlim ih ponovo.

"Znate sta ovo znaci,grupni zagrljaj!!" Ash vice I u trenutku svi stojimo zagrljeni dok nas prolaznici posmatraju kao da smo upravo pobegli iz ludnice.

Fear,Hate,LoveWhere stories live. Discover now