Beth's POV
Subota...aaa ne mogu da verujem ostao je jos 1 dan...napokon dolazi Rily,videcu je posle citavih mesec dana...covece izdrzala sam tako dugo bez nje!
Nako sto sam popila kafu, za lakse budjenje naravno, brzo sam se spremila i otisla u restoran. Tamo sam radila u slobodno vreme, tacnije posle faksa, kad se zavrse predavanja. Izuzetak su vikendi, tad nema faksa, ali zato se radi ceo dan.... Ponekad je tako naporno i stvarno zna biti dosadno smesiti se svaki dan bogatim besposlicarima i biti ljubazan prema njima... ali zivi se.
Studiram medicinu, oduvek mi je bio san pomagati ljudima, spasavati neciji zivot,brinuti se o nekome. Valjda zato sto je mom 15 minuta starijem bratu i dve godine mladjoj sestri bila uskracena paznja i ljubav od strane roditelja.
Vec kasnim na posao, jos ako mi pobegne bus nadrljala sam. Inace ja i Rily idemo na posao bakinim starim kolima, ali se Cal jutros odvezao sa drustvom na nastup. Vlasnik restorana ne voli kad kasnimo. Usred te zbrke meni zvoni telefon. Vadim ga iz torbe i vidim da je Elena (moja najbolja drugarica) sta li ce ona, s obzirom da je rano ona obicno ustaje oko 12.
"Hej, de si, koliko ti treba da se javis?"
"Dje gori, sta ima kako si (pitam pomalo ironicno)"
"Za veceras nista ne planiraj, izlazis sa mnom, otvara se novi klub (zvuci kao da mi naredjuje, ali takva je Elena) moramo ici, ici ce i Calum"
"Ok, ljubim te." prihvatila sam poziv jer se s njom ne vredi raspravljati, ona uvek mora da istera po svom, zato je i volim.
Konacno, trceci izlazim iz busa i ulazim u restoran (zadavicu Caluma zbog ovoga), nabrzaka oblacim uniformu, stavljam kecelju i vezem kosu koja se vec malo rascupala u prepunom busu, ma koga briga, nism kao oni sto gledaju da sve bude na svom mestu kao moja nova 'nazovi' koleginica koja me strasno nervira, kao prvo glupa je, nadrndana, misli da se sve vrti oko nje i oko njene vestacke pozadine, kao drugo, kad god je vidim setim se da Rily nije sa mnom vec na obuci, a ova je menja, UZAS!!!!!
Dan mi je bio uzasno dug i dosadan, nedostaje mi Rily, pa je vreme prolazilo jos sporije. Nakon zavrsetka smene Martin (moj decko, inace s njim sam vec dva meseca, sta znam lepo nam je kad smo zajedno, srecna sam sa njim. Za to je kriv Cal, on nas je upoznao, oni se druze dosta dugo) je dosao po mene sa svojim kao noc crnim i sjajnim Audiem i odveo me kuci. Sacekao je da se spremim, pa da zajedno idemo na to otvaranje. Da budem iskrena nimalo nisam uzbudjena zbog toga, ali mozda mi vreme brze prodje, kuci bih se ubijala od dosade cekajuci Rily da dodje, sto sam i radila zadnjih mesec dana.
Posto ne volim neku preteranu eleganciju navukla sam na sebe neku crnu duboku suknju, a gore obukla tanku bez kosulju sa nekakvim cvetnim detaljima i bež (ne puno visoke) stikle, kosu sam nabrzaka skupila u neurednu pundju i stavila malo maskare, ne volim previse sminke.
Za divno cudo Martin je veoma strpljiv sto se tice cekanja, ili sam ja brza (mislim da je ovo drugo).
Za nekih pola sata stigli smo do odredista. Tamo su nas cekali Elena i Cal. Usli smo svi zajedno. Klub k'o klub, nista sto vec ranije nije vidjeno. Preglasna muzika, skoro gole devojke, pijani momci, dima od cigara na pretek, FUJ!!!
Pronasli smo nas vec rezervisan separe i smestili se, sa jedne strane ja i Martin, a sa druge strane Cal i Elena. Cal je odmah narucio pice, pocelo je uzivanje, provod, JUPII!!! (osetite sarkazam).
Vece je vec dosta odmaklo. Posto je u klubu bilo veoma zagusljivo, zamolila sam Elenu koja je uzivala u provodu, da malo izadjemo na vazduh i da se cujemo sa Rily, nisam joj cula glas ceo dan.
Napolju je bilo hladnije nego obicno, tako da sam sva drhtala.
"Eeeeeeej duso kako si?" pitala sam je vec malo promukla dok sa druge strane linije cujem veselu i umornu Rily kako sa nestrpljenjem pokusava da mi kaze da sutra dolazi.
"Super imam jos 13h do bus pa dolazim, napokon, crkla sam"
"Jedva cekam sis, mnogo mi nedostajes"
"I ti meni, puno te volim, vidimo se uskoro, poljubi Cala i Elenu za mene, za Martina ti ne moram govoriti, hahhaha, caoo!"
Vracam telefon u torbu i gledam oko sebe trazeci Elenu. Pricala je sa Martinom 2-3 koraka od mene, ogovaraju me 100%. Krenuli smo nazad u klub. Martin me drzao oko struka i tiho mi delio komplimente, dok nas je malo pripita Elena nemo pratila.
Dok smo prolazili pored nekih pijanih kretena jedan od njih mi je dobacio "Lepa ti je kosulja, ali bolje je to ispod", nesto na tu foru nisam ga ni cula u potpunosti, ali Martin i te kako (joj sta me snadje). Nasrnuo je na pijanog decka i poceo da ga tuce, ja i Elena nikako nismo mogle da ih razdvoimo, ovako smotane dok nije dosao Cal i rastavio ih. Uh dobro je proslo Martin je imao samo malo rasecenu usnu, ali mislim da od silnog besa nije ni osecao bol. Rekla sam Eleni Calu da nas dvoje odosmo kuci, da sam umorna i da mi se spava. Uhvatila sam Martina za ruku i uvela u taksi ne zato sto je pijan vec da se malo smiri i uspelo mi je. Rekla sam vozacu Marinovu adresu jer ne mogu da mislim kako ce se on posle sam vracati. Taxi se nakon 20-ak min zaustavlja ispred ogromne moderne bele zgrade. Martin mu placa duplo vise nego sto treba i posto vidim da nije u stanju da sam ode do lifta krecem sa njim, mozda se samo pravi da bi me uveo u stan ( ;) ), napokon ulazimo u njegov stan, palim svetlo u dnevnom a on se baca na dvosed, usna mu i dalje krvari.
"Vidi sta si uradio kretenu jedan, sta se primas, pusti ih, pijane budale" pokusavam zvucati umirujuce dok mu jednom rukom prolazim kroz kosu, a drugom cistim ranjenu usnu.
"Kako pusti cula si sta su ti rekli, sad barem znaju da nisi slobodna" smesi se i pravi grimasu zbog bola u usni. On na to ne obraca paznju nego krece da me poljubi, ja se ne branim vec mu uzvracam poljubac, mislim pocinjem da ga volim pa mi ne smeta cak ni ukus krvi sa njegove usne. Posle par trenutaka ja prekidam tu idilu i govorim mu da moram kuci.Martin se ocigedno nezadovoljan mršti i mrmlja nešto kao 'ok', on je sigurno hteo nesto vise.Ljubim ga jos jednom na brzinu i napustam stan,usput pozivam taxi.
Kada sam stigla kuci Cal I Elena su vec bili tu,zaspali na kaucu,navijam alarm da me probudi za 4 sata da krenemo na stanicu po Rily. Krecem tiho uz stepenice da ne probudim baku (posto ovo dvoje ni topovi ne bi probudili). Ulazim u sobu i svaljujem se na krevet, isuvise iscrpljena da se presvucem.
'Bip,bip' uf alarm ,brzo ustajem iz kreveta i budim ono dvoje spavalica,vreme je da krenemo po Rily.
Na stanici je velika guzva i vec u daljini vidim bus,Rily stize!!!
Vote/comment :)
