Rily's POV
"Hood, ti si na redu!" To je to, nakon mesec dana napornog vezbanja, danas radimo testove od kojih zavisi nastavak skolovanja.Ok, Rily mozes ti ovo, pokusavam da ubedim sebe dok me trema izjeda.
Sta ako negde pogresim? Sta ako budem najlosija? Sta ako padnem? Ne, ne smem da razmisljam u tom smeru, ne smem dozvoliti da sav trud koji sam ulozila da dodjem ovde padne u vodu, mogu ja ovo.
"Mozes ti to, srecno!" Cujem svoje prijatelje, dok polako izlazim na poligon.
Da mi je neko pre nekoliko godina rekao da cu ici na Policijsku Akademiju ne bih mu verovala, a vidi me sad.
Moj najveci san oduvek je bio da postanem poznata plesacica. Godinama sam se bavila plesom, pobedjivala na raznim takmicenjima. Jos uvek se secam svog prvog javnog nastupa, bila sam toliko uzbudjena da izadjem pred toliko ljudi I pokazem sta znam. Bila sam sigurna da cu od tog dana da nizem uspeh za uspehom, nastup za nastupom I tako ostvariti svoj san-da postanem poznata plesacica.
Sve do tok kobnog dana, dana kada su svu moji snovi unisteni bas kao I stara Rily, zurke povodom proslave zavrsetka srednje skole. Dana koji ce mi zauvek ostati urezan duboko u secanje.
Svi smo bili srecni sto zavrsavamo srednju skolu, odlucni da se dobro provedemo,u mom slucaju bez trunke alkohola (nikad nisam pila). Ipak na nagovor mog tadasnjeg decka Ivana popila sam svoje prvo alkoholno pice.
"Hajde, , jedno pice nikoga nije ubilo, samo da se opustis, hajde, za mene" rekao je. Bila je to samo jedna casa, ali sasvim dovoljna da me osamuti. Nase drustvo se uveliko zabavljalo u centru sobe plesuci, dok je Ivan snazno uhvatio moju ruku I grubo me odvukao uz stepenice u neku mracnu sobu.
Bio je moja prva ljubav, bezuslono sam ga volela, verovaka sam mu, nikad ni u najludjim snovima ne bih pomislila da bi mogao da me povredi, da mi unisti zivot, da pokusa da me siluje.
Na moju srecu, moj andjeo cuvar, moj brat je to vece sa svojim bendom svirao na zurci.
Jos uvek se secam tog trenutka kad sam spremna na najgore prestala da se borim, da vristim, izgubila svaku nadu, nisam vise imala snage. Bas u tom trenutku nisam vise osecala grube ruke svuda po mom stomaku ni odvratne usne na mome vratu. Secam se straha da otvorim oci I vidim njegove zelene, oci koje sam nekad toliko volela, a sad, sad mi se gade. Ali u trenutku kad sam otvorila oci videla sam krvavog Ivana na podu pored kreveta sa Calom na njemu spremnog da ga ubije.
Secam se momaka kako ulaze u sobu zaprepasceni prizorom. Michaela I Lukea koji trce da zaustave Caluma I Ashtona koji me odjednom grli, sapce utesne rci pokusavajuci da me umiri, mraka. Tu se moja secanja vezana za to vece zavrsavaju.
Verovatno sad svu govorite 'Pa sta, nije ni silovana, ima gorih slucajeva, ko da je to moglo ostaviti neke velike posledice'. Ali jeste, ostavilo je ogromne posledice po moj zivot. Od te noci nista vise nije bilo isto.
Jednostavno nisam mogla da zaboravim, da potisnem secanje. Svaki put kad bih trebala da plesem sa partnerom, setila bih se Ivana, te noci, mracne sobe, kreveta, njegovog hladnog pogleda, ruku, usana, mojih suza, poziva upomoc. Moja karijera od tad ne postoji.
Jedino musko drustvo koje sam mogla da podnesem bili su Cal I ostatak benda.
Zivot mi se sveo na odlaske kod psihijatra. Bila sam ljuta na sebe zbog te case vodke, zbog toga sto nisam mogla da se branim, bika sam ljuta na Ivana. Noci sam provodila u Calumovoj sobi, osecala sam se sigurnije sa njim, nocne more su bile redje kad bih bila sa njim.
Odlasci kod psihijatra su se na kraju isplatili, uspela sam donekle da potisnem secanje.
Dala sam sebi obecanje da nikad vise necu piti, da cu biti jaca.
Policijsku Akademiju sam smatrala novim pocetkom. Mestom gde cu uspeti da usmerim sav svoj bes na prave stvari. Dan kad sam upala na Akademiju bio je pocetak mog novog zivota. Novog zivota za novu I snazniju Rily.
Jedini problem je da zbog tog nemilog dogadjaja nikad vise necu biti u stanju da se zaljubim, volim nekoga, osnujem porodicu I to me ubija. Od tada iz straha odbijam svakog muskarca koji pokusa da mi se priblizi.Zelim da imam decka, ali jednostavno ne smem.
"Kako je proslo?" upitase me Gabriela, Irina I Carlos cim se okupismo u predvorju.
Carlos je decko crne kose I nebo plavih ociju, uvek nasmejan, jednom recju prelep, a tek u uniformi... Svidjao mi se jos od prvog dana na Akademiji, a ocigledno I ja njemu. Uvek je negde oko mene, zove me da izadjemo, iako sam ga iz straha uvek odbijala on nikad nije odusatao.
Irina I Gabi su moje najbolje drugarice. Beth cesto kaze da ne zna kako nas tri prezivljavamo zajedno koliko smo razlicite. Upoznale smo se jos u osnovnoj skoli.
Irina je iz Rusije, preselila se s roditeljima u Madrid kad je imala 7 godina. Ima simpatican ruski akcenat, nikad mi nece biti jasno kako je uspela da ga zadrzi sve ive godine. Irina je prelepa devojka, duge plave kose I plavih ociju. Prebogata je, otac joj poseduje lanac gradjevinskih firmi sirom Evrope, ali nikad se nije razmetala novcem,bila je skromna, to je ono sto mi se kod nje oduvek svidjalo.
Gabi ima dugu crnu kosu I braon oci,iz Madrida je. Uvek je bila najbolji ucenik, omiljena kod profesora ali I u drustvu. Oduvek je zelela da pomaze drugima, pa je zato I upisala Akademiju.
"Prilicno dobro, ja mislim, vi?"
"Takodje dobro." rece Carlos
"Ok, valjda" rece Gabi
"Uzasno, jedva da sam dve mete pogodila, valjda cu proci." rece Irina
"Ma hoces sigurno"
"Nego jeste vudeli onog Lucasa sa druge godine?"
"Daj, Irina!" rekosmo uglas
"Sto, bas je sladak"
"Tisina molim, vasa obuka ovde je gotova, veceras idete kucama, rezultati ce vas cekati na Akademiji, mozete poceti da se pakujete, srecan put!"
"E ljudi idem ja da se cujem sa Beth, nismo se cule ceo dan zbog testova." rekoh krecuci prema sobi.
Nakon razgovora sa Beth, pocela sam da se pakujem. Konacno idem kuci, ovo je bilo najduzih mesec dana u mom zivotu.
Vreme je, Gabi I ja ulazimo u bus I smestamo se u sami kraj.Irina ce ostati posto joj je otac u gradu, pa ce sa njim krenuti sutra. Tako sam pozelela baku I ostale kod kuce. Umorna od testova Gabi odmah pada u san. Ja baksuz naravno od srece ne mogu da spavam, jedva cekam da stignem kuci...
Bus polako prilazi stanici. Konacno kuci!!!
Vote/comment :)
