RILY'S POV
Vec sat vremena se svi izlezavamo na kaucima u stanu koji su momci dobili od menadzmenta da imaju mesto za odmor dok su Londonu. Jos uvek ne mogu da svarim cinjenicu da da mi je brat sad poznat, nekako mi zvuci neverovatno. Za mene ce on uvek biti samo brat nikad neka razmazena superzvezda. Luke, Michael I Ash ce uvek biti porodica, druga braca, momci iz kraja koji su vezbali u nasoj garazi.
Drago mi je da su iako su svesni svoje popularnosti I toga da svakog dana sve vise devojcica postaje zaludjeno njima ostali normalni, nisu se promenili, uopste. Jos uvek se ludiraju I sale na svaciji racun, ni oni sami nisu naviknuti na njihovu novostecenu slavu. Tako sam ponosna na njih. Stoje cvrsto na zemlji, nisu dozvolili da im slava udari u glavu I iskreno se nadam da ce tako ostati I ubuduce.
Ne bih volela da jednog dana umesto svog briznog brata I mojih ludih prijatelja docekam cetri razmazene zvezdice pune sebe, koje zele da im se voda zagreva na 25°C jer ne zele da povrede svoje glasne zice. Zbog toga cu ih ja uvek gledati isto, ponasacu se prema njima isto kao I uvek, necu im dozvoliti da zaborave da zaborave ko su I odakle su, kao ni cinjenicu da to sto su sada poznati ne znaci da vrede vise od ostalih obicnih ljudi na ovom svetu.
Ne zelim da se promene vec da ostanu isti, isti oni momci sa kojima sam posle podne igrala fudbal u dvoristu I uvece gledala filmove u garazi. Za mene ce uvek biti isti I nadam se da me nece zaboraviti kad postanu super popularni, ne bih podnela da me zaborave.
Na TV-u se pusta neki glupi rijaliti show, nikad me te gluposti nisu zanimale tako da uopste nisam obracala paznju na TV, zapravo niko nije. Samo sedimo zbijeni na ovim kaucima (prilicno udobnim moram priznati) I cutimo, ne znam zasto cutimo, momci obicno uvek pricaju ali moram priznati da je I ova tisina prijatna za promenu.
Lepo je ponovo biti sa ljudima koje volim.
Beth se od kako smo dosle ne odvaja od Louisa, a ja od Caluma. Sedim pored njega I odmaram glavu na njegovom ramenu, s obzirom da nisam sapavala tokom puta strasno sam umorna I imam osecaj da cu svakog trenutka da zaspim.
"Sta kazes da ti I ja veceras spavamo zajedno, kao pre kad bi te bilo strah da sama spavas pa bi dovukla u sred noci uspavanu Beth u moju sobu da svi zajedno spavamo." ta uspomena donosi male osmehe na nasa lica
"Ona me vec otkacila, kaze da nije beba I da nece da spava samnom, neces I ti jel da?"
"Ne bih ja to nikad, ja mogu stalno da te smaram ja cu uvek biti kao malo dete."
"Jess!!!"
"Ali sta kazes da odmah idemo da spavamo, ja jedva drzim oci otvorene."
"Mhm I ja sam rano ustao, a I slabo sam spavao od uzbudjenja tako da pristajem."
Ignorisuci zbunjene poglede ostalih ustajemo I upucujemo se ka njegovoj sobi. Nismo razgledali stan I tek sad vidim koliko je zapravo ogroman. Stan ima cetri sobe I dva kupatila, kuhinju I dnevni boravak. Pitam se gde ce Beth spavati posto voli da uvek spava sama, za mene je lako ja najlakse zaspim kad nisam sama. Sad obicno smaram baku I spavam sa njom, sta reci ponekad sam tako dete ali nije kao da se ona buni.
Calumova soba je ogromna sa plavo-crnim zidovima I velikim krevetom. Bice lako spavati ovde.
"Odoh ja na brzinu do kupatila, ti se smesti, brzo cu ja."
Podjem da uzmem svoju torbu sa stvarima I tek shvatim da je gospoda uopste nisu ni izneli iz kola. Moracu da se snadjem, a posto sam u Calumovoj sobi to mi nece biti nikakav problem. Dolazim do njegovog ormara I uzimam njegovu majcu I neku trenerku I navlacim na sebe. Veliko mi je al sam vise I navikla, a I on je, mislim da vise ja I Beth nosimo njegovu odecu nego I on sam, sta ces kad smo muskobanjaste.
